Негативне представе византијских принцеза у српским средњовјековним житијима

  • Mila Krneta Универзитет у Бања Луци, Филозофски факултет
Ključne reči: житија, жене, средства, лукава, злонаравна, бестидна

Sažetak


Српска средњовјековна житија су имала за циљ да величају духовне и свјетовне подвиге својих јунака. Иако су ова житија првенствено била посвећена истакнутим српским владарима и духовним поглаварима, њихови писци су помињали и њихове супруге. У раду су представљене двије византијске принцезе које су негативно описане у два српска средњовјековна житија. Ријеч је о представи Ане Анђео у Житију Светог Саве од Теодосија и Симониди Палеолог у Житију Стефана Дечанског од Григорија Цамблака. Циљ рада је потврдити да нам хагиографи не дају праву слику ових жена и представити на који начин су им њихови ликови послужили као дидактичка сврха житија.

Reference

Богдановић, Д. (1968). Старе српске биографије. Београд: Просвета.

Бојовић, Д. (2009). Духовна трпеза Теодосија Хиландарца у: Трпеза Премудрости. Београд: Рашка школа, Ниш: Центар за црквене студије.

Византијски извори за историју народа Југославије VI. (1986). (Максимовић, Љ, Ђурић, И, Ћирковић, С, Ферјанчић, Б, Радошевић, Н.) (ур. Фрањо Баришић и Сима Ћирковић), Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.

Данило II. Животи краљева и архиепископа српских (2008). (пр. Петровић Д, Мак Даниел, Г.). Београд: Просвета.

Данилови настављачи, Данилов Ученик, други настављачи Даниловог зборника, (1989). (пр. Мек Данијел Г. прев. Мирковић, Л), Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.

Доментијан, (1988). Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, (пр. Маринковић, Р.), (превод: Мирковић, Л.). Београд: Просвета Српска књижевна задруга.

Богдановић, Д. (1980). Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Јухас-Георгиевска, Љ. (2012). Српска житијна књижевност, у зборнику: Семинар српског језика, књижевности и културе: Предавања 1, (ур. Драгана Мршевић-Радовић, Бошко Сувајџић) 43–58. Београд: Чигоја штампа.

Јухас-Георгиевска, Љ. (2007). Житије Стефана Дечанског код Даниловог Ученика и Григорија Цамблака (транспозиција стварности), Научни састанак слависта у Вукове дане 36/2 (Књижевност и стварност), (ур. Драгана Мршевић-Радовић) 23–37. Београд: Међународни славистички центар.

Кашанин, М. (1975). Српска књижевност у средњем веку. Београд: Просвета.

Кисас, С. (1978). О времену склапања брака Стефана Радослава са Аном Комнином. ЗРВИ 18, 131–138.

Костић Тмушић, А. (2017). Поетски елементи у српској хагиографској књижевности. Косовска Митровица: Филозофски факултет, Ниш: Међународни центар за православне студије.

Костић Тмушић, А. (2015) Однос поезије и прозе у старој српској књижевности. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, XLV(1), 291–311.

Ласкарис, М. (1926). Византијске принцезе у средњовековној Србији, прилог историји византискосрпских односа од краја XII до средине XV века. Београд: Књижарница Фрање Баха.

Историја српског народа I, (1994) (ур. Сима Ћирковић) Београд: Српска књижевна задруга.

Летић, Б. (2009). Средњовековни књижевни жанрови у светлу ауторских изјава. У огледалу духовном (огледи из старе српске књижевности). 48–57. Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.

Летић, Б. (2009). О неким Теодосијевим књижевним ставовима. У огледалу духовном (огледи из старе српске књижевности). 58–66. Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.

Летић, Б. (2009). Ауторске изјаве у средњовековним житијима као изрази пишчевог ангажмана и односа према стварности. У огледалу духовном (огледи из старе српске књижевности). 78–87. Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.

Летић, Б. (2009). Жене у старој српској књижевности. У огледалу духовном (огледи из старе српске књижевности). 105–113. Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.

Максимовић, Љ. (2009). Византинизми краља Стефана Радослава, ЗРВИ 46, 139–147.

Мандић, С. (1975). Ана и Радослав. Древник. Записи конзерватора. Београд: Слово љубве.

Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска – Истраживање српске књижевности средњег века. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Никол, Д. (2002). Византијске племкиње – десет портрета, 1250–1500. Београд: Утопија.

Оболенски, Д. (1991). Шест византијских портрета. Београд: Српска књижевна задруга.

Поповић, А. (1998). Мотив Федре и Хиполита у Житију Стефана Дечанског Григорија Цамблака. ЗРВИ 37, 199–212.

Поповић, Д. (2006). Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији. Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности.

Руварац, И. (1934). Краљице и царице српске. У: Н. Радојчић (прир.), Зборник Илариона Руварца I: одабрани историјски радови (1–35). Београд: Српска књижевна задруга.

Станковић, В. (2012). Краљ Милутин. Београд: Фреска.

Станојевић, С. (1923). Краљица Ана. Из српске прошлости. Београд: Издавачка књижарница Напредак.

Теодосије, (1988). Житија, (прир. Богдановић, Д. Прев. Мирковић, Л. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.

Томин, С. (2011). Мужаствене жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.

Ферјанчић, Б. (1989). Србија и византијски свет у првој половини XIII века (1204–1261). ЗРВИ 27–28, 103–148.

Фостиков, А. (2004). Жена између врлине и греха у : Марјановић-Душанић, С., Поповић, Д. (пр.), Приватни живот у српским земљама средњег века. Београд: Клио.

Шпадијер, И. (1996). Проблем жанра у средњовјековној књижевности. Књижевна историја, XXVIII, 100, Београд, 365–373.

Шпадијер, И. (2010). Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца. Прилози за КЈИФ 76, 3–16.

Ashbrook Harvey, S., Women in early Byzantine hagiography: reversing the story, in L.L. Coon, K.J. Haldane and E.W. Sommer, eds, That Gentle Strength: Historical Perspectives on Women in Christianity (Charlottesville and London, 1990), 36–59.

Delimo, Ž. (1986). Greh i strah I. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, Dnevnik.

Galatariotou, C, (1984–1985). Holy Women and Witches: Aspects of Byzantine Conceptions of Gender, Byzantine and Modern Greek Studies 9, 55–94.

James, L. (2016.2). Ghosts in the machine: the lives and deaths of Constantinian imperial women in: Questions of gender in Byzantine society (ed. Neil Bronwen and Lynda Garland) London-New York: Routledge Taylor & Francis Group.

Laiou, A. (1982). The role of Women in Byzantine society. JÖB 31, 233–260.

Melichar, P. (2019). Empresses of Late Byzantium: Foreign Brides, Mediators and Pious Women, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Warszawa, Wien: Peter Lang.

Polemis, D. (1968). The Doukai. A contribution to Byzantine Prosopography, London: Athlone Press University of LondonProsopographisches Lexikon der Palaiologenzeit [CD-ROM]. (2001). Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.

Stanković, V. (2018) Rethinking the Position of Serbia within Byzantine Oikoumene in the Thirteenth Century, in ed. Stanković V. Balkans and the Byzantine World Before and After the Captures of Constantinople, 1204 and 1453. 91–102. Lanham, Maryland: Lexington Books.

Objavljeno
2021/09/09
Rubrika
Прегледни чланак