Улога наставника у конципирању компетенцијског модела професионалног развоја
Sažetak
Професионални развој наставника се може посматрати као својеврсна хетеротопија симултаног присуства различитих школа мишљења о његовој професионалној компетентности. Полазна премиса овог истраживања јесте да се професионални развој наставника може истовремено ослањати на разноврсне теоријске приступе, да су границе између појединих форми образовања наставника флуидне, односно да не постоји једно фиксно, јединствено и једино исправно схватање наставничке професије. Алтернативне парадигме истраживања и разноврсне школе мишљења нису резултирале јединственом теоријом о професионалном развоју наставника који би био апсолутно применљив у свим образовним системима. Једно од решења које се нуди јесте да се наставници укључе, креирају и прилагоде професионални развој својим потребама, потребама колектива, заједнице и условима аутентичног школског дискурса. Компетентност наставника и њихов професионални идентитет експлицитно захтевају укључивање наставника у размену идеја („глас практичара“), узимање у обзир контекста у коме раде, њихово искуство, промовисање рефлексивности и истраживачког приступа, уравнотежење интереса појединаца и интереса заједнице и слично. Као једно од решења на које се указује у овом раду јесте истицање значаја филозофије професионалног развоја и улоге наставника у односу на овај метаниво педеутолошке области педагогије.
Reference
Вујисић Живковић, Н. и Врањешевић, Ј. (2019). Концептуализација и истраживање професионалног развоја наставника. Иновације у настави, 32 (3), 13–23.
Ђурић, И. (2015). Смисао и значај менаџмента у образовању. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 45 (4), 117–135.
Живковић, П. (2012). Професионални идентитет наставника и самопроцена квалитета рада. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Живковић, П. (2013). Фрагменти о рефлексивном практикуму наставника. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 43 (1), 521–538.
Живковић, П. и Ранђеловић, Д. (2013). Корелати професионалног идентитета наставника. Теме, 37 (2), 647–666.
Овесни, К. (2009). Андрагошки кадрови: професија и професионализација. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
Радуловић, Л. (2011). Образовање наставника за рефлексивну праксу. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Слијепчевић, С. и Зуковић, С. (2015). Компетенције педагога у контексту „друштва које учи“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 45 (4), 137–152.
Стојнов, Д. (2003). Релативизам: баук који кружи науком. Зборник Института за педагошка истраживања, 35, 11–44.
Avalos, B. (2011). Teacher Professional Development in Teaching and Teacher Education over Ten Years. Teaching and Teacher Education, 27 (1), 10–20.
Buchberger, F., Campos, D. K., Stephenson, J. (2000). Green Paper on Teacher Education in Europe. Umea: TNTEE. Retrieved from: http://www.cep.edu.rs/sites/default/files/greenpaper.pdf. August 28, 2020
Cochran-Smith, M. & Lytle, S. L. (2015). Inquiry as Stance: Practitioner Research for the Next Generation. New York: Teachers College Press.
Commission Staff Working Document (Accompanying the Document): Proposal for a Council Recommendation on Key Competences for Lifelong Learning (2018). Brussels: European Commission. Retrieved from:
https://eur-lex.europa.eu/legal-con-tent/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52018SC0014&from=EN. November 27, 2020
Darling-Hammond, L. & Snyder, J. (2000). Authentic Assessment of Teaching in Context. Teaching and Teacher Education, 16, 523–545.
Elliot, J. (2006). Profesionalno obrazovanje nastavnika i razvijanje kompetencija: da li je moguć srećan brak?. Pedagogija, 61 (4), 431–441.
European Commission (2013). Supporting Teacher Competence Development for Better Learning Outcomes. Retrieved from: https://ec.europa.eu/assets/eac/education/policy/school/doc/teachercomp_en.pdf. October 23, 2020.
Evans, L. (2019). Implicit and Informal Professional Development: What It ‘Looks Like’, How It Occurs, and Why We Need to Research It. Professional Development in Education, 45 (1), 3–16.
Ferguson, Е. L. & Brownlee, J. L. (2018). An Investigation of Preservice Teachers’ Beliefs about the Certainty of Teaching Knowledge. Australian Journal of Teacher Education, 43 (1), 94‒111.
Furlong, J. (2013). The Discipline of Education: Rescuing the ‘University Project’. In: L. Florian & N. Pantić (Eds.), Learning to Teach: Exploring the History and Role of Higher Education in Teacher Education (5–9). York: The Higher Education Academy. Retrieved from: https://www.heacademy.ac.uk/sites/default/files/resources/LearningToTeach_Part1_Final.pdf. March 15, 2021
Gupta, T., Mishra, L. & Shree, A. (2019). Reflective Teaching as a Strategy for Effective Instruction. Educational Quest: An Int. J. of Education and Applied Social Science, 10 (1), 37-43.
Hargreaves, E. & Elhawary, D. (2019). Professional Development through Mutually Respectful Relationship: Senior Teachers’ Learning against the Backdrop of Hierarchical Relationships. Professional Development in Education, 45 (1), 46–58.
Hebib, E. (2013). Kako razvijati školu. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Hebib, E. i Ovesni, K. (2019). Doprinos studija pedagogije razvoju profesionalnih kompetencija pedagoga – procene praktičara. Andragoške studije, 2, 47–67.
Ilić, M., Bojović, Ž. i Sudzilovski, D. (2016). Teachers’ Folk Pedagogies. Zbornik radova Filozofskog Fakulteta Univerziteta u Prištini, 46 (3), 87–102.
Jurčić, M. (2012). Pedagoško-didaktička umijeća suvremenog učitelja u izvođenju nastave. U: N. Hrvatić i A. Klapan (ur.), Pedagogija i kultura (190–197). Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo.
Kamenarac, O. (2011). Profesionalni razvoj – lični konstrukt nastavnika. Andragoške studije, 2, 101–116.
Kessels, J. & Korthagen, F. (1996). The Relationship between Theory and Practice: Back to the Classics. Educational Researcher, 25 (3), 17–22.
König, J., Bremerich-Vos, A., Buchholtz, C., Glutsch, N. (2020). General Pedagogical Knowledge, Pedagogical Adaptivity in Written Lesson Plans, and Instructional Practice among Preservice Teachers. Journal of Curriculum Studies, 52 (6), 800–822.
Korthagen F. (2010), The Relationship between Theory and Practice in Teacher Education. In: P. Peterson, E. Baker, B. McGaw (Eds.), International Encyclopedia of Education, 7 (669–675). Oxford: Elsevier. Retrieved from: https://korthagen.nl/en/wp-content/uploads/2018/07/The-relationship-between-theory-and-practice-in-teacher-education.pdf. March 15, 2021.
Korthagen, F. (2011). Making Teacher Education Relevant for Practice: The Pedagogy of Realistic Teacher Education. Orbis Scholae, 5 (2), 31–50. Retrieved from: https://karolinum.cz/data/clanek/5245/OS_5_2_0031.pdf. December 29, 2021.
Korthagen, F. (2017). Inconvenient Truths about Teacher Learning: Towards Professional Development 3.0. Teachers and Teaching, 23 (4), 387–405.
Korthagen, F., Kessels, J., Koster, B., Lagerwerf, B., Wubbels, T. (2001). Linking Practice and Theory: The Pedagogy of Realistic Teacher Education. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
Liston, D. P. & Zeichner, K. M. (1990). Reflective Teaching and Action Research in Preservice Teacher Education. Journal of Education for Teaching, 16 (3), 235–254.
Maksić, S. (2018). Kako budući pedagozi vide kreativno učenje. U: G. Gojkov i A. Stojanović (ur.), Darovitost i kreativni pristupi učenju, Zbornik 23 (228–239). Vršac: Visoka škola za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“.
Maksić, S. i Pavlović, J. (2019). Implicitne teorije kreativnosti univerzitetskih nastavnika. Andragoške studije, 1, 67–85.
Mauricio, A. H. G. (2015). Elementary Preservice Teachers’ Beliefs about Teacher Effectiveness (a dissertation submitted to the Faculty of Purdue University, Indiana). Retrieved from: https://docs.lib.purdue.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1346&context=open_access_dissertations. August 6, 2020.
Milutinović, J. (2016). Socijalni i kritički konstruktivizam u obrazovanju. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Okas, A., Van der Shaff, M., Krull, E. (2014). Novice and Experienced Teachers’ Views on Professionalism. Trames, 18 (4), 327–344.
Ovesni, K. (2018). Professionalisation in the Field of Adult Education and Learning in the Territory of Former Yugoslavia. Andragoška spoznaja, 24 (4), 19–36.
Palekčić, M. (2014). Kompetencije i nastava: obrazovno–politička i pedagogijska teorijska perspektiva. Pedagogijska istraživanja, 11 (1), 7–26.
Palekčić, M. (2015), Pedagogijska teorijska perspektiva. Značenje teorije za pedagogiju kao discipline i profesiju. Zagreb: Erudita.
Papenkort, U. (2014), Kompetencija. Koncepcijsko razjašnjenje novog vodećeg pojma. Pedagogijska istraživanja, 11 (1), 27–44.
Pavlović Breneselović, D. (2014). Kompetencije ili kompetentnost: različiti diskursi profesionalizma vaspitača. Vaspitanje i obrazovanje, 39 (2), 57–68.
Radulović, L. (2016). Slike o nastavniku: između moderne i postmoderne. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju, Centar za obrazovanje nastavnika.
Radulović, L., Pejatović, A. i Vujisić Živković, N. (2010). Profesionalne kompetencije nastavnika (Standardi profesionalnih kompetencija nastavnika: da li su nam potrebni i kako da do njih dođemo). Andragoške studije, 1, 161–170.
Reid, H. & Soan, S. (2019). Providing Support to Senior Managers in Schools via 'Clinical' Supervision: A Purposeful, Restorative Professional and Personal Developmental Space. Professional Development in Education, 45 (1), 59–72.
Royce, J. (1985). The Problem of Theoretical Pluralism in Psychology. In: K. Madsen & L. Mos (Eds.), Annals of Theoretical Psychology (297–317). Boston: Springer.
Salling Olesen, H. (2013). Beyond the Current Political Economy of Competence Development. European Journal for Research on the Education and Learning of Adults, 4 (2), 153–170.
Schön, D. (1987). Educating the Reflective Practitioner. San Francisco: Jossey-Bass Publishers.
Shulman, L. (1986). Those Who Understand: Knowledge Growth in Teaching. Educational Researcher, 15 (2), 4–14. Retrieved from: http://depts.washington.edu/comgrnd/ccli/papers/shulman_ThoseWhoUnderstandKnowledgeGrowthTeaching_1986-jy.pdf. October 15, 2020
Shulman, L. (1987). Knowledge and Teaching: Foundations of the New Reform. Harvard Educational Review, 57 (1), 1–22. Retrieved from: https://people.ucsc.edu/~ktellez/shulman.pdf. October 13, 2020
Vangrieken, K., Meredith, C., Packer, T. & Kyndt, E. (2017). Teacher Communities as a Context for Professional Development: A Systematic Review. Teaching and Teacher Education, 61, 47-59.
Villegas-Reimers, Е. (2003). Teacher Professional Development: An International Review of the Literature. Paris: UNESCO – International Institute for Educational Planning. Retrieved from: https://www.teachersity.org/files/PDF/UNESCO%20-%20Teacher%20Professional%20Development.pdf. September 3, 2020
Vizek Vidović, V. (2009). Kompetencije i kompetencijski profili u učiteljskoj i nastavničkoj profesiji. U: V. Vizek Vidović (ur.), Planiranje kurikuluma usmjerenog na kompetencije u obrazovanju učitelja i nastavnika – Priručnik za visokoškolske nastavnike (33–39). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
Vujisić Živković, N. (2005). Pedagoško obrazovanje učitelja – razvijanje vaspitnog koncepta. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Zajda, J. (2015) Overview and Introduction. In: J. Zajda (ed.), Second International Handbook on Globalisation, Education and Policy Research (1–13). Dordrecht: Springer.
Zeichner, K. & Liston, D. (2014). Reflective Teaching: An Introduction. New York: Routledge.
Zobenica, N. i Stipančević, A. (2017). Uloga i kompetencije nastavnika u globalizovanom društvu. Pedagoška stvarnost, 63 (2), 107–119.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293