Кнежевски двор Обреновића у Пожаревцу

Sažetak

Мапирање Пожаревца као истакнутог националног топоса извршено је за време кнеза Милоша, али је имало своју предисторију и епски контекст као кључна тачка браничевског региона. Бунтовни карактер становништва, борбена спремност и стратешки положај обележили су овај град и подарили му још од средњег века симболичну вредност места херојске борбе и отпора. Период Српске револуције донеће овом, у то време, невеликом месту огромну славу, а посебно место у патриотској мапи Пожаревац задобија 1815. године када се показао одсудном тачком херојске борбе за ослобођење под устаничким барјаком Кнеза Милоша, након чега улази у састав Кнежевине Србије. Будући да је у Абдулиној буни и буни Милоја Ђака, Пожаревац имао пресудан значај, кнез Милош доноси одлуку да интервенише и успостави јаче присуство власти у овом граду поготово што је Пожаревац представљао најнасељенију нахију Београдског пашалука и био важан град за трговачке послове које је Кнез Милош обављао преко Дунава. То је веома брзо и учињено хитром изградњом дворског комплекса 1825. године, пресељењем његове породице, те одмах потом активнијим владарским манифестовањем и преношењем бројних државних послова и институција у Пожаревац. Изградњом комплекса у Пожаревцу, Кнез Милош је успоставио другу престоницу. Пожаревачки комплекс сачињавали су: Кнежев конак, Кнегињин конак, касарна, коначић за кнежевиће, зграда за дворске службенике, писаре и послугу, зграда за момке, кухиња, барутана, благајникова кућа и мензулана. Упркос структуралној једноставности, кнежевски комплекс у Пожаревцу функционисао је као снажни симбол владарске моћи и место легитимизације власти Кнеза Милоша у оквирима развијеног система политике репрезентације. Смештањем владарског двора у средишту Пожаревца, овај град се развио постајући политичко и економско средиште Кнежевине и моћан династички топос династије Обреновић.