Усмерена моделована комуникација као стратегија у настави енглеског као језика професије на универзитету: оглед о реконтекстуализацији

Nataša R. Milivojević; Stanka S. Radojičić

doi:10.5937/zrffp52-33725

Nataša R. Milivojević Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
Stanka S. Radojičić Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Departman za fiziku

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-33725

Ključne reči: текстуална компетенција, анализа жанра, реконтекстуализација, језик професије, текст, контекст

Sažetak

У раду се приказује савремени методолошки приступ настави енглеског као страног језика професије на универзитетском нивоу који се заснива на интеграцији текста и контекста, тј. на реконтекстуализацији текста. Теоријски оквир рада је педагошки модел који се назива Усмерена моделована комуникација (УМК) (Dressen-Hammouda, 2003). Овакав модел наставе усредсређен је пре свега на практично, функционално и контекстуализовано познавање језика које интегрише учење формализованих структура те аутентичних комуникацијских ситуација са сукцесивним моделовањем језичке комуникације на бази текста. Сваком тексту који се користи у наставном процесу приступа се не само у погледу површинске интерпретације, већ са циљем сагледавања жанра, комуникативне интенције, дискурсно-реторичке вредности и текстуалне „тишине“ (Dressen-Hammouda, 2002), што су све релације које се налазе „испод површине“ текста. Текст се посматра као нелинеарна целина којој се може приступити динамично, критички и аналитички, те као целина која се путем реконтекстуализације, може трансформисати у различите „формате“.

У овом раду, модел наставе УМК примењен је на академски курс Енглески језик за оптометристе који је део акредитованог наставног програма на струковним студијама Департмана за физику, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Показано је да разумевање комплексности и нелинеарности текста, тј. подизање нивоа текстуалне компетенције активно доприноси развијању не само језичке, већ и укупне професионалне компетенције студената.

Reference

Миливојевић, Н. и Радојичић, С. (2016). Текстуална компетенција, (интер)текстуалност и настава страних језика на универзитетском нивоу у контексту евроинтеграција. У: Д. Мастиловић (ур.), Наука и евроинтеграције (323–339). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Askehave, I. & Swales, J. (2001). Genre Identification and Communicative Purpose: A Problem and a Possible Solution. Applied Linguistics, 22 (2), 195–212.

Dressen-Hammouda, D. F. (2002). Identifying Textual Silence in Scientific Research Articles: Recontextualizations of the Field Account in Geology. Hermes, Journal of Linguistics, 28, 81–107.

Dressen-Hammouda, D. (2003). Contributions of an Integrated Genre Theory of Text and Context to Teaching LSP. La Revue du Geras ASP, Varia, 39–40 (79), 73–90.

Horner, B. (1999). The ‘Birth’ of Basic Writing. In: B. Horner & M.-Z. Lu (Eds.), Representing the ‘Other’. Basic Writers and the Teaching of Basic Writing (3–29). Urbana, Illinois: NCTE.

Lillis, M. & Scott, T. (2007). “Defining Academic Literacies Research: Issues of Epistemology, Ideology and Strategy”. Journal of Applied Linguistics, 4, 5–32.

Linell, P. (1998). Discourse Across Boundaries: On Recontextualizations and the Blending of Voices in Professional Discourse. Text, 18 (2), 143–157.

Martin, J. (1993). Literacy in Science: Learning to Handle Text as Technology. In: M. A. K. Halliday (Ed.), Writing Science. Literacy and Discursive Power. Falmer Press: Bristol, PA.

Milivojević, N. (2019). Self-promotion Rhetoric and (Meta)discourse in Academic Writing – a Contrastive Study. In: P. Vičič, N. Gajšt, A. Plos (Еds.), Proceedings of the 10th International Language Conference on the Importance of Learning Professional Foreign Languages for Communication Between Cultures (273–283). Maribor: University of Maribor Press.

Milivojević, N. & Radojičić, S. (2015a). Enhancing Intercultural Competence Through Genre and Culture Markers in Textual Analysis. In: T. Kužič, D. Pleše, A. Plićanić Mesić (Eds.), Proceedings of the 8th International Language Conference On the Importance of Learning Professional Foreign Languages for Communication Between Cultures (145–155). Croatia: University of Zagreb.

Milivojević, N. & Radojičić, S. (2015b). Chapter Seven:“Types of Cohesion and Hedging Devices in Scientific Texts – a Classroom Perspective” In: I. Lakić, B. Živković, M. Vuković (Eds.) Academic Discourse Across Cultures (114-129). Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.

Pym, A. (2010). Exploring Translation Theories. New York: Routledge.

Russell, D. (1997). Rethinking Genre in School and Society: An Activity Theory Analysis. Written Communication, 14, 504–554.

Swales, J. (1990). Genre Analysis: English in Academic and Research Ssettings. Cambridge: Cambridge University Press.

Swales, J. (1992). Language for Specific Purposes. In: W. Bright (Ed.), International Encyclopaedia of Linguistics 2 (300). Oxford: Oxford University Press.

Swales, J. M. (2004). Research Genres. New York: Cambridge University Press.