Прилог проучавању злочина Исије Фератагића

Sažetak

Слабљење Османског царства крајем XIX и почетком XX века негативно се одразило на положај српског становништва Косовског вилајета. Лошој ситуацији доприносили су и поступци Арбанаса који су били у тесној спрези са турским властима. Сва села, све вароши и варошице у Старој Србији, насељене Турцима и Арбанасима, као и мешовите средине, имале су бројне насилнике који су се истицали по својим злоделима. Један од таквих, поред осталих, који су утицали на збивања у Митровици и околини, био је Исија Фератагић. Конзул из Приштине Сима Аврамовић је наводио да се Фератагићу ставља на терет неколико убистава међу којима и Бећир аге Ћоровића, Малић бега Призренца, заптијског јузбаше, два отпуштена војника из Сјенице, Глигорија Костића и Ђорђа Стерђевића. Поред убистава, он је свакодневно претио Србима, прогонио их, уцењивао, глобио, пресретао на путевима и заробљавао. Његова злодела су их неретко доводила у ситуацију да, под притиском, напусте своја огњишта и пронађу уточиште у Краљевини Србији.

Турске власти су често биле незаинтересоване да спрече арбанашке изгреде, а војне интервенције су углавном прерастале у сукоб војске и Арбанаса. У немогућности да даље подносе терор Срби из Митровице су више пута слали жалбе мутесарифу, валији и Порти. Због сличних проблема исто је реаговао и српски народ широм Старе Србије, који је уз подршку Владе из Београда и представника Русије небројано пута упућивао жалбе турским властима и султану у Цариграду, као и представницима великих сила. Под њиховим утицајем Порта је била приморана да прихвати спровођење реформи. Исија Фератагић који се у свом деловању руководио личним интересима и најнижим поривима потиснут је у други план, а водећу улогу у овом крају преузео је Иса Бољетинац.