Улога религије и њен утицај на сукобе у Нигерији
Sažetak
Пред крај колонијалне владавине, Британија је успоставила ислам и хришћанство у Нигерији као две доминантне религије са средњим појасом као бојним тлом. Пре њиховог коначног одласка, осигурали су и оформили неколико етничких и религијских линија, које су у постколонијалној ери користиле политичким елитама као начин борбе за државну власт. Као таква, на темељима злоупотребе политичких и верских елита, етничким, верским и регионалним поделама настаје дубоко фрагментирана Нигерија какву данас познајемо. Колонијалном доминацијом, наглим транзицијама, моћ друштва је била срушена до те мере да је постало неспособно да регулише човекову страст. Ситуацију додатно загревају водеће елите које манипулишу религиозним идентитетом где се као резултат јавља да север Нигерије већином муслимански тежи исламизацији целе Нигерији, а југ већински хришћански тежи одбрани хришћанстава и уставне секуларности државе те религија уместо да смири страсти и тензије, захваљујући својим лидерима отвара пут конфликата, насиља екстремизма и на крају тероризма. Централно схватање формирања идентитета религије и његове трансформације из сукоба у насиље је пораст верског екстремизма у целој земљи. Екстремистичке групе показују значајну нетолеранцију према припадницима сопствене и других религија, реагују на социјалне, економске и политичке кризе нигеријске политике, наравно у верском погледу, што касније води у сукобе. Интеграција религије у нигеријску политику, што можемо захвалити колонијалним владарима, један је од водећих проблема и управо она стоји иза верског насиља и политичке нестабилности у земљи.
Reference
Ayuk, A. and Emeka, J. (2012). Curbing Multi-Dimensional Violence in Nigeria Society: Causes, Solutions and Methods of Solving this Trend. Journal of Emerging Trends in Educational Research and Policy Studies, Volume 3, 616–623.
Brasher, B. (2001). Encyclopedia of Fundamentalism. New York-London: Routledge.
Bursać, B. (2018). Verski fundamentalizam. FBIM Transactions, vol. 6 (2), 1–9.
Fox, J. (2012). An Introduction to Religion and Politics: Theory and Practice. Abingdon: Routledge Studies in Religion and Politics.
Isaac, S. (2012). Religious vViiolence in Nigeria: Causal Ddiagnoses and Sstrategic Rrecommendations to the Sstate and Rreligious Ccommunities. African Journal on Conflict Resolution, vol. 12(1), 107–112.
Jegede, P. (2019). Implications of Religous Cconflicts of Peace, National Security and Development in Nigeria. Ilorin: Ilorin Journal of Religious Studies, vol. 9 (1), 53–70.
Kalekin, D. and Karlheinz, S. (2007). Radicals in Spite of Themselves: Ultra-Orthodox Women Working Outside the Haredi Community. �Rotterdam: Sense Publishers.
Keddie, N. (1983). An Islamic Response to Imperialism. Berkeley: University of California Press.
Mamdani, M. (2002). Good Muslim, Bad Muslim: A Political Perspective on Culture and Terrorism. American Anthropologist, vol. 104, 766–775.
Marty, M. and Appleby, S. (1994). Fundamentalisms Observed (The Fundamentalism Project). Chicago: University of Chicago Press.
Nnoli, O. (1980). Ethnic Politics in Nigeria. The Journal of Modern African Studies, vol. 18 (4), 707–709.
Paden, J. (2008). Faith and Politics in Nigeria: Nigeria As a Pivotal State in the Muslim World. Washington D.C. United States Institute of Peace Press.
Riesebrodt, M. and Reneau, D. (1998). Pious Passion: The Emergence of Modern Fundamentalism in the United States and Iran. Berkeley: University of California Press.
Simeunović, D. (2009). Uvod u političku teoriju. Beograd: Institut za političke studije.
Stephen, E. (2006). The Mask of Anarchy Updated Edition: The Destruction of Liberia and the Religious Dimension of an African Civil War. New York: New York University Press.
Tillich, P. (2009). Dynamics of Faith. New York: Harper Collins Publishers.
Еспосито, Џ. (2008). Несвети рат. Терор у име ислама. Сарајево: Шахинпашић.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293