Теоријски проблеми периодизације књижевности

Slađana V. Aleksić

doi:10.5937/zrffp51-34234

Slađana V. Aleksić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-34234

Ključne reči: књижевна историографија, историзам, епоха, правац, време, простор

Sažetak

Преглед епоха и праваца није историја књижевности, јер историја се не може свести на сумарне приказе периода и праваца. Највећи писци, творци историје, изнад су и изван праваца и школа. Правци и школе се јављају и нестају законито, па се намећу као предмет књижевно-историјског и теоријског изучавања. Периодизацијски систем успоставља одређену научну оријентацију у мноштву књижевних чињеница, прошлости и садашњости. У раду се осветљава теоријски проблем периодизације књижевности, као централни проблем теоријских испитивања књижевних феномена.

Biografija autora

Slađana V. Aleksić, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik

Katedra za srpsku književnost i jezik, docent

Reference

Алексић, Ј. (2013). Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића. Београд: Службени гласник.

Алексић, С. (2018). Теоријско и методолошко дело Петра Милосављевића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Аристотел. (2002). О песничкој уметности. Београд: Дерета.

Башчаревић, С. (2011). Књижевни периоди и правци. Призрен–Лепосавић: Учитељски факултет.

Бужињска, А. и Марковски, М. П. (2009). Књижевне теорије XX века. Београд: Службени гласник.

Велек, Р. и Ворен, О. (1974). Теорија књижевности. Београд: Нолит.

Живковић, Д. (1995). Теорија књижевности са теоријом писмености. Драганић–Београд: Драганић.

Живковић, Д. (1970). Европски оквири српске књижевности. Београд: Просвета.

Живковић, Д. (1982). Европски оквири српске књижевности III. Београд: Просвета.

Историзам. (1985). У: З. Константиновић. Речник књижевних термина (309). Београд: Нолит.

Лешић, З. (2010). Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.

Максимовић, Г. (2018). Периодизација епохе романтизма у српској књижевности. Philologia Mediana, 10, 17–26.

Марчетић, А. (2015). О новој компаратистици. Београд: Службени гласник.

Милосављевић, П. (1983). Теорија белетристике. Ниш: Просвета.

Милосављевић, П. (2000). Логос и парадигма. Београд: Требник.

Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности. Београд: Требник.

Николић, К. (2013). Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије. Гласник Етнографског института САНУ, LXI (2), 53–66.

Пантић, М. и Недељковић, Д. (1965). Епохе и правци у књижевности. Београд: Народна књига.

Попов, Ј. (2020). Појмови, периоди, полемике: о неким недоумицама науке о књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Солар, М. (2016). Повијест свјетске књижевности. Београд: Службени гласник.

Тодоров, Ц. (2010). Симболизам и тумачење. Београд: Службени гласник.

Томашевски, Б. (1972). Теорија књижевности. Београд.

Флакер, А. (1986). Стилске формације. Загреб: Либер.

Флакер, А. и Шкреб, З. (1964). Стилови и раздобља. Загреб.

Флакер, А. (2011). Период, стил, жанр. Београд: Службени гласник.

Флоренски, П. (2013). Простор и време у уметничким делима. Београд: Службени гласник.

Шкреб, З. (1981). Књижевност и повијесни свијет. Загреб: Школска књига.