Рударски тргови – носиоци урбаног развоја средњовековне Србије
Sažetak
Урбани развој средњовековне Србије значајније је започео средином XIII века доласком рудара Саса. Њихово насељавање у Србији још увек није најјасније, дилема је да ли су дошли на позив краља Уроша I (Немањића) или су у Србији нашли уточиште бежећи пред налетом Монгола 1241/1242. године. Због њиховог умећа у експлоатацији руде од српских владара су добили привилегије, које су им омогућиле да слободно живе, исповедају своју веру, уживају судски имунитет у међусобним споровима и имају сопствену организацију у местима која насељавају. Долазак Саса поклапа се са поменом првих рудника у Србији. Убрзо број рудника значајно расте, а привреда у Србији доживљава напредак. Знатан привредни успон осетио се за време владавине краља Милутина (1282–1321) и стално је напредовао, све до пада српских земаља под турску власт средином XV века.
Доласком у Србију Саси се колективно насељавају у близини постојећих насеља и трагова старог рударства, које је на овим просторима имало значајно место још у време римске владавине. У Србији се и пре доласка Саса вадила руда, али примитивним методама. Допринос Саса био је у томе што су донели напредне методе експлоатације руде и што су рударство усмерили према племенитим металима. Појачана рударска експлоатација довела је до отварања нових рудника и рударских насеља и до ширења постојећих. Тај процес је захтевао укључивање нове радне снаге, која је долазила из локалног српског становништва. Временом термин Сас је изгубио етничко значење и њиме се означавају сви они који су укључени у рударску производњу. На исти начин насеља у којима су у почетку живели претежно Саси, а временом и рудари других нациналности, почињу да се називају саским. Ова насеља у почетку се мало разликују од околних села, али документа их бележе као саске градове, иако изгледом не личе на урбана насеља Западне Европе или Византије. Овим термином се означавају рударска насеља, која се називају градовима због тога што се разликују од оних у окружењу. Разлика у односу на друга насеља била је у томе што су имала другачију административну управу и привредно усмерење у односу на аграрно окружење. Ова насеља имала су најбржи урбани развој у средњовековној Србији. Осим рудара различитих специјалности у њих се све више усељавају и људи других, пратећих занимања, пре свега бројне занатлије, али и радници услужних и разних помоћних делатности. Сви они живе по правилима својих еснафа, што је требало ускладити ради бољег функционисања насеља.
Reference
Bojanin, S. (2005). Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji od kraja XII do kraja XV veka. Beograd: Istorijski institut, Službeni glasnik.
Ćirković, S. (1992). Urbanizacija kao tema srpske istorije. In: Kalić, J, Čolović, M. (ed), Socijalna struktura srpskih gradskih naselja (XII – XVIII vek). Smederevo – Beograd: Muzej Smederevo, Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 9–19.
Ćirković, S., Kovačević-Kojić, D., & Ćuk, R. (2002). Staro srpsko rudarstvo. Novi Sad: Prometej.
Ćirković, S. & Mihaljčić, R (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge.
Ćorović, V. (1934). Brskovo. Glasnik Geografskog društva, 20, 40–49.
Dinić, M. (2003). Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni. In: Dinić, M. Iz srpske istorije srednjega veka. Beograd: Equilibrium, 455–668.
Dinić, M. (2003). Gradovi u srednjovekovnoj srpskoj državi. In: Dinić, M. Iz srpske istorije srednjega veka. Beograd, 679–685.
Dušanić, S. (1971). Novi Antinoev natpis i Metalla municipii dardanorum. Živa antika, 21/1, 242–261.
Janković, M. Episkopije i mitropolije srpske crkve u srednjem veku. Beograd: Istorijski institut, Narodna knjiga.
Jovanović, V., Ćirković, S., Zečević, E., Ivanišević, V., & Radić, V. (2004). Novo Brdo. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Kovačević, Lj. (1891). Trg Brskovo i župe Brskovska i Ljuboviđska. Glas SKA, 30, 1–16.
Kovačević–Kojić, D. (1972). Le développement économique des aglomérations urbaines sur le territoire actuel de la Yougoslavie du XIIIe au XVe siècle. Athènes, Actes du IIe Congrès international des études du Sud-Est européen. t. II, 167–176.
Kovačević–Kojić, D. (1970). Uloga rudarstva u privrednom razvoju gradskih naselja Srbije i Bosne tokom prve polovine XV vijeka. Godišnjak Društva istoričara BiH, 18, 257–263.
Kovačević–Kojić, D. (2007a). Odnos rudarskih centara i sela u Srbiji i Bosni u srednjem vijeku. In: Kovačević-Kojić, D. Gradski život u Srbiji i Bosni. Beograd: Istorijski institut, 337–342.
Kovačević-Kojić, D. (2007b). Prilog proučavanja zanatstva u Novom Brdu i okolini. In: Kovačević-Kojić, D. Gradski život u Srbiji i Bosni (IX – XV vijek). Beograd: Istorijski institut, Beograd 2007, 371–380.
Kovačević-Kojić, D. (2007c). Priština u srednjem vijeku. In: Kovačević-Kojić, D. Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV-XV vijek). Beograd: Istorijski institut, 57–91.
Kovačević-Kojić, D. (2007d). Zdravstvene prilike u srednjovekovnoj bosanskoj državi. In: Kovačević-Kojić, D. Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV-XV vijek). Beograd: Istorijski institut, 219–224.
Kovačević-Kojić, D. (2010). Srednjovjekovna Srebrenica, XIV – XV vijek. Beograd: SANU.
Matschke, K.P. (2002). Mining. In: Laiou, A. E. (ed): The Ecomonic History of Bizantium: From the Seventh trough Fifteenth Century, Washington, Dumbarton Oaks, 115–120.
Milutinović, B. (1993). Dubrovčani u Trepči. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 31–32, 211–241.
Mišić, S. (ed.) (2010). Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja, prema pisanim izvorima. Beograd: Zavod za udžbenike.
Mitrović, K. (2011). Sukob barskog arhiepiskopa i kotorskog episkopa oko jurisdikcije nad katoličkim parohijama u srednjovekovnoj Srbiji. In: Spomenica Sime Ćirkovića. Beograd: Istorijski institut, 289–305.
Mošin, V., Ćirković, S., & Sindik, D. (2011). Zbornik srednjovekovnih ćiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika. Beograd: Istorijski institut.
Novaković, S. (2003). Ohridska arhiepiskopija u početku XI veka. Hrisovulje cara Vasilija II 1019. i 1020. godine. In: Novaković, S. Spisi iz istorijske geografije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 59–102.
Pertusi, A. (1981). Martino Segono di Novo Brdo Veskovo di Dulcigno: Un umanista serbo-dalmata del tardo Quattrocento: Vita e opera. Roma: Instituto storico italiano per il medio evo.
Petrović, V. & Bulić, D. (2009). Problem ubikacije srednjovekovnog Rudnika. Istorijski časopis, 58, 43–62.
Pirenne, H. (19743). Medieval cities. Their origins and the revival of trade. Princeton: Princeton University Press.
Radičević, D. & Cicović, A. (2016). Tipar kneza Lazara sa Rudnika. Starinar, 66, 161–171.
Radičević, D. & Ječmenica, D. (2016). Natpis na rudničkom tiparu kneza Lazara. Natpisi i zapisi, 2, 9–19.
Sindik, D. (1981). Pontifikal Kotorske biskupije u Lenjingradu. Istorijski časopis, 31, 53–66.
Sindik, D. (1987). Marginalia Catharensia. Istorijski časopis, 34, 29–35.
Sindik, D. (2008). O prvom pomenu Brskova. Istorijski časopis, 56, 305–309.
Skarić, V. (1935). Stari turski rukopis o rudarskim poslovima i terminologiji. Spomenik SKA, 79, 1–24.
Skarić, V. (1939). Staro rudarsko pravo i tehnika u Srbiji i Bosni. Beograd: SKA.
Spaho, F. (1913). Turski rudarski zakoni. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 25, 1–2, 1–60.
Spremić, M. (1994). Despot Đurađ Branković i njegovo doba. Beograd: Srpska književna zadruga.
Hrabak, B. (1984). Rudnik pod Šturcem i njegova Dubrovačka naseobina. Zbornik radova Narodnog muzeja Čačak, 14, 5–86.
Hösch, E. (20085). Geschishte der Balkanländer. Von der Frühzeitbis zur Gegenwart. München, C. H. Beck.
Zarković, B. (2002). Hotačka metohija hilandarskog vlastelinstva u srednjem veku. Prvi hilandarski posed u Srbiji. Kosovska Mitrovica – Leposavić: Filozofski fakultet, Institut za proučavanje kulture Srba.
Zarković, B. (2007). O južnim granicama Srbije u vreme vladavine Stefana Nemanje. Baština, 23, 209–223.
Zarković, B. (2015). Karakteristike pismenosti u gradovima srednjovekovne Srbije. In: Milenović, Ž, Baščarević, S. (ed), Nastava i nauka u vremenu i prostoru. Leposavić: Učiteljski fakultet, 951–966.
Zarković, B. (2014). Srpski gradovi prve polovine XV veka – centri multikulturalnosti. In: Jovanović, B, Vilotijević, M. (ed), Uloga obrazovanja i vaspitanja u razvijanju humanističkih, interkulturalnih i nacionalnih vrednosti, Kosovska Mitrovica – Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, Srpska akademija obrazovanja, 193–206.
Zarkovič, B. (2016). Nekotorye sovremnnye эkonomičeskye javlenija, svoĭstvennye srednevekovoĭ Serbii. [on Russian] In: Antipov, S. T. et al, Sovremennye problemy gumanitarnyh i obščestvennyh nauk, Serija „Duhovnaja žizn` obščestva i čeloveka: istorija i sovremennost`“, vypusk 3 (11), Voronež (Ru), Voronežskii gosudarstvennyi universitet inženernyh. tehnologii, 45–55.
Zarković, B. (2017). Trgovi i urbanizacija Srbije u srednjem veku. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
Zarković, B. (2017a). Svetostefanska hrisovulja kao izvor za proučavanje urbanizacije srednjovekovne Srbije. In: Mišić, S. (ed), Srpska kraljevstva u srednjem veku, Beograd, Niš, Kraljevo, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu – Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu – Centar za vizantijsko-slovenske studije, Grad Kraljevo, 417–434.
Zarković, V. (2019). Priština na razmeđi vekova. Leposavić, Institut za srpsku kulturu.
Živković, T. (2000). Sloveni i Romeji. Slavizacija na prostoru Srbije od VII do XII veka. Beograd: Istorijski institut.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293