Универзитетски центар за психолошко саветовање – емпиријска студија и потенцијални значај за унапређење квалитета живота студената

  • Dušan Lj Todorović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za psihologiju
  • Dušan Ranđelović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju
  • Darinka Ilić Psihološko savetovalište za studente pri Studentskom Kulturnom Centru Niš
Ključne reči: психолошко саветовалиште за студенте, предвиђање проблема у студентској популацији, ментално здравље студената

Sažetak


Психологија саветовања бави се емоционалним, друштвеним, пословним, школским и физичким здравственим проблемима које људи могу имати у различитим фазама свог живота, фокусирајући се на типичне животне стресове и озбиљније проблеме са којима се људи могу борити као појединци и као део породице, групе и организације. Растућа стопа психолошких проблема и њихових последица указује на то да морају постојати студентски центри који пружају психолошку помоћ. Пилот пројекат „Психолошко саветовалиште за студенте“ Универзитета у Нишу један је од највећих и најдуговечнијих пројеката овог типа међу универзитетима у Србији. Основни проблем истраживања представља покушај предикције учесталости испољавања проблема студената у учењу и интелектуалном функционисању, емоционалним односима, комуникацији и социјалним односима на основу селф-концепта, квалитета породичне комуникације и задовољства примарном породицом. Узорак је чинило 400 студената Универзитета у Нишу. Коришћена је Скала за испитивање селф-концепта (Bezinović, 1988) за мерење селф-концепта адолесцената, за мерење квалитета породичне комуникације и задовољства породицом (примарном) коришћен је Faces IV упитник (Olson & Gorrall, 2006). За процену емоционалне интелигенције коришћен је Упитник емоционалне компетенције (Takšić, Moharić, Munjas, 2006) који процењује три аспекта емоционалне интелигенције: способност уочавања и разумевања емоција, способност изражавања и именовања емоција и способност управљања и регулисања емоцијама. Резултати нашег истраживања указују на то да постоје разлике у спремности припадника студентске популације да затраже психолошку помоћ и саветовање, у зависности од њихових различитих индивидуалних карактеристика као што су квалитет комуникације и задовољство примарном породицом, степен самоопажене некомпетентности, страх од негативне оцене других, самопоштовање, упорност, па чак и опште задовољство животом. Поред тога, јасно је да значајан број варијабли може бити од значаја за настанак проблема како у процесу учења тако и у емоционалним односима, друштвеним односима, као и у комуникацији уопште. Готово су се сви модели добијени кроз процедуру хијерархијске регресионе анализе показали статистички значајним, тако да проценат објашњене варијансе иде од 7,9%, када је у питању проблематика у сфери емоционалних односа, па до 24,8%, када је у питању сфера комуникације и социјалних односа. То значи да модели најбоље функционишу управо у објашњењу проблематике комуникација и друштвеног функционисања студената, иако проценат објашњене варијансе од 10,9% у случају проблема учења и интелектуалног функционисања никако није занемарљив. Испитивање потенцијалних и значајних фактора који могу деловати било позитивно било негативно на ментално здравље студентске популације јесте и треба бити императив научне и стручне јавности.

Reference

Archer, J., Jr. and Cooper, S. (1998). Counselling and mental health services on campus: A handbook of contemporary practices and challenges. San Francisco: Jossey-Bass.

Bezinović, P. (1988). Prikaz skala za mjerenje nekih aspekata samopoimanja. U: N. Anić (Ed.) Praktikum iz kognitivne i bihevioralne terapije, Zagreb: Društvo Psihologa Hrvatske.

Bishop, J. B. (2006). College and University Counselling Centres: Questions in Search of Answers, Journal of College Counselling, 9(1), 6-19.

Bishop, J. B., Gallagher, R. P., and Cohen, D. (2000). College students’ problems: Status, trends, and research. In D. C. Davis & K. M. Humphrey (Eds.), College counselling: Issues and strategies for a new millennium. Alexandria, VA: American Counselling Association.

Bundy, A. P. and Benshoff, J. M. (2000). Students’ perceptions of need for personal counselling services in community colleges. Journal of College Counselling, 3, 92–99.

Eggins, H. and West, P. (2010). The global impact of the financial crisis: main trends in developed and developing countries. Higher Education Management and Policy, 22(3), 1–16. 

Olson, D. H. and Gorall, D. M. (2006). FACES IV and the Circumplex Model. Minneapolis, MN: Life Innovations.

Randjelović, D., Mitrović, M., and Todorović, D. (2015). Psychological counselling centre for students – need, desire, necessity, Collection of Papers of the Faculty of Philosophy, XLV (3), 143-166.

Skrbinjek, V., & Lesjak, D. (2014). Changes in higher education public funding during economic and financial crisis. In Human capital without borders: knowledge and learning for quality of life: proceedings of the Management, Knowledge and Learning International Conference (pp. 1377-1386).

Takšić, V., Moharić, T., and Munjas, R. (2006). Emocionalna inteligencija - teorija, operacionalizacija, primjena i povezanost s pozitivnom psihologijom. Rijeka, Croatia: Filozofski fakultet

Turner, A. L. and Quinn, K. F. (1999). College students’ perceptions of the value of psychological services: A comparison with APA’s public education research. Professional Psychology: Research and Practice, 30, 368–371.

https://education.stateuniversity.com/pages/2317/Personal-Psychological-Counselling-At-Colleges-Universities.html (visited on: 14. 11. 2021.)

https://www.apa.org/ed/graduate/specialize/counselling (visited on: 14.11.2021.)

http://www.savetni.org (visited on: 14.11.2021.)

https://education.stateuniversity.com (visited on: 14.11.2021.)

 

 

Objavljeno
2022/01/19
Rubrika
Оригинални научни чланак