Универзитетски центар за психолошко саветовање – емпиријска студија и потенцијални значај за унапређење квалитета живота студената

Sažetak

Психологија саветовања бави се емоционалним, друштвеним, пословним, школским и физичким здравственим проблемима које људи могу имати у различитим фазама свог живота, фокусирајући се на типичне животне стресове и озбиљније проблеме са којима се људи могу борити као појединци и као део породице, групе и организације. Растућа стопа психолошких проблема и њихових последица указује на то да морају постојати студентски центри који пружају психолошку помоћ. Пилот пројекат „Психолошко саветовалиште за студенте“ Универзитета у Нишу један је од највећих и најдуговечнијих пројеката овог типа међу универзитетима у Србији. Основни проблем истраживања представља покушај предикције учесталости испољавања проблема студената у учењу и интелектуалном функционисању, емоционалним односима, комуникацији и социјалним односима на основу селф-концепта, квалитета породичне комуникације и задовољства примарном породицом. Узорак је чинило 400 студената Универзитета у Нишу. Коришћена је Скала за испитивање селф-концепта (Bezinović, 1988) за мерење селф-концепта адолесцената, за мерење квалитета породичне комуникације и задовољства породицом (примарном) коришћен је Faces IV упитник (Olson & Gorrall, 2006). За процену емоционалне интелигенције коришћен је Упитник емоционалне компетенције (Takšić, Moharić, Munjas, 2006) који процењује три аспекта емоционалне интелигенције: способност уочавања и разумевања емоција, способност изражавања и именовања емоција и способност управљања и регулисања емоцијама. Резултати нашег истраживања указују на то да постоје разлике у спремности припадника студентске популације да затраже психолошку помоћ и саветовање, у зависности од њихових различитих индивидуалних карактеристика као што су квалитет комуникације и задовољство примарном породицом, степен самоопажене некомпетентности, страх од негативне оцене других, самопоштовање, упорност, па чак и опште задовољство животом. Поред тога, јасно је да значајан број варијабли може бити од значаја за настанак проблема како у процесу учења тако и у емоционалним односима, друштвеним односима, као и у комуникацији уопште. Готово су се сви модели добијени кроз процедуру хијерархијске регресионе анализе показали статистички значајним, тако да проценат објашњене варијансе иде од 7,9%, када је у питању проблематика у сфери емоционалних односа, па до 24,8%, када је у питању сфера комуникације и социјалних односа. То значи да модели најбоље функционишу управо у објашњењу проблематике комуникација и друштвеног функционисања студената, иако проценат објашњене варијансе од 10,9% у случају проблема учења и интелектуалног функционисања никако није занемарљив. Испитивање потенцијалних и значајних фактора који могу деловати било позитивно било негативно на ментално здравље студентске популације јесте и треба бити императив научне и стручне јавности.