Манастир Милешева: анализа и уклапање фрагмената фресака и израда копија спојених уломака
Sažetak
Приликом рада на фрагментима фресака из Милешеве остварене су конзервација, делимична реконструкција путем уклапања, анализа бојеног слоја и израда копија успостављених целина. Понуђено је иконографско решење и потражено је у оквиру програма храма. Поред делимично састављеног лица уклопљени су делови колосалне шаке, оба из XIII века, део попрсја монаха из XVI века, као и два остатка натписа. Уклапање делимично очуваног лица било је повод да се још једном размотри моделација ликова Милешеве, док су делови колосалне фигуре Христа водили ка могућем новом сагледавању иконографије источног зида припрате, према којој би се изнад Распећа налазила некада представа Христа, коме је Милешевски храм био посвећен. Установљена је употреба цинабарита и лапис лазулија, уз уобичајене земљане пигменте. Уломак на коме је потврђена употреба златног 24-каратног листића одговара истом приступу у позлаћивању нимбова припрате.
Reference
Бабић, Г. (1987). Владислав на ктиторском портрету у наосу Милешеве. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (9–16). Београд: Српска академија наука и уметности.
Бошковић, Ђ. и Чанак-Медић, М. (1983). Нека питања најстаријег раздобља Милешеве. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе, XV, 7–22.
Бунарџић, Р. (2011). Прилози за старију историју Милешеве. У: М. Радујко (ур. и прир.), Ђурђеви Ступови и Будимљанска епрахија (343–359). Беране – Београд: Епархија будимљанско-никшићка – Полимски музеј – Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности – Службени гласник – Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања.
Бунарџић, М. (2012). Археолошка сведочанства о подизању манастира Милешеве. У: П. Влаховић и др. (ур.), Осам векова манастира Милешеве (263–276). Пријепоље – Београд: Епархија милешевска – Манастир Милешева – Штампарија издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке.
Војводић, Д. (2010). Слика световне и духовне власти у српској средњовековној уметности. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 36–37, 43–44, 47.
Ђорђевић, И. (1987). Милешева и Студеница. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (69–79). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ђорђевић, И. (1998). Представе светих Бориса и Гљеба у Милешеви и српско-руске везе прве половине XIII столећа. У: С. Ћирковић (прир. и ур.), Свети Сава у српској историји и традицији (295–307). Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности.
Ђорђевић, И. (1995). Свети Сава и сликани програм Милешеве. Гробна концепција програма. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, XVI, 153–160.
Ђурић, В. (1974). Византијске фреске у Југославији. Београд: „Југославија“.
Ђурић, В. (1979). Свети Сава и сликарство његовог доба. У: В. Ђурић (ур.), Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање (246–258). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ђурић, В. (1987). Милешевско најстарије сликарство. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (27–35). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ђурић, В. (1992). Српска династија и Византија на фрескама у манастиру Милешеви. Зограф, 22, 23–25.
Живковић, Б. (1985). Жича. Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Живковић, Б. (1992). Милешева. Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Зечевић, Е. (1990–1991). Истраживање гробнице краља Владислава. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе, XXII–XXIII, 113–119.
Кандић, О. (1990–1991). Гробна обележја у цркви манастира Милешеве. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе, XXII–XXIII, 103.
Кандић, О., Поповић, С., Лукић, М. (1993). Манастир Милешева. Гласник Друштва конзерватора Србије, 17, 73–77.
Кандић, О. (1994). Манастир Милешева. Истраживачки и конзерваторско – рестаураторски радови 1993. године. Гласник Друштва конзерватора Србије, 18, 90–92.
Кандић, О., Минић, Д., Пејовић, Е. (1995). Манастир Милешева. Истраживање и обнова. Београд – Пријепоље: Републички завод за заштиту споменика културе.
Кандић, О., Поповић, С., Зарић, Р. (1995). Манастир Милешева. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Кисас, С. (1987). Уметност у Солуну почетком XIII века и милешевско сликарство. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (37–48). Београд: Српска академија наука и уметности.
Милановић, В. (2001–2002). О светосавској традицији ликова светих монаха у припрати милешевске цркве. Прилог истраживању заједничких места у сликаним програмима црквених задужбина Немањића у XIII веку. Балканика, XXXII–XXXIII, 263–293.
Милановић, В. (2013). Јеванђељске сцене у припрати милешевске цркве. Прилог реконструкцији и тумачењу првобитног програма. Зограф, 27, 107–132.
Миљковић, Б. (2008). Житија Светог Саве као извори за историју средњовековне уметности. Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Минић, Д. и Вукадин, О. (1994). Манастир Милешева. Археолошка истраживања 1992–1993. године. Гласник Друштва конзерватора Србије, 18, 92–94.
Марковић, М. (2009). Прво путовање Светога Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Мојсиловић-Поповић, С. (1983). Истраживање средњовековног манастира – манастир Милешева. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе, XV, 29–30.
Мојсиловић-Поповић, С. (1984). Манастир Милешева. Гласник Друштва конзерватора Србије, 8, 35–38.
Мојсиловић-Поповић, С. (1986). Манастир Милешева. Истраживачко – конзерваторски радови у 1985. години. Гласник Друштва конзерватора Србије, 10, 78–79.
Окуневъ, Н. (1937–1938). Милешево. Памятник сербского искусства XIII веков. Byzantinoslavica, 7, 47–48, сх. I, 60 и II, 64, Т. V – VI.
Петковић, С. (1987). Настанак Милешеве. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (1–7). Београд: Српска академија наука и уметности.
Поповић, Б. (1998). О ношњи ктиторских портрета у Милешеви. Сије (препендулије). Милешевски записи, 3, 37–54.
Поповић, Б. (2011a). Проблем заштите и спајања разбијене слике. Прелиминарни списак фрагмената фресака са два примера рада из Милешеве и Богородице Пречисте из Ждрела. Гласник Друштва конзерватора Србије, 35, 114–122.
Поповић, Б. (2011б). Циклус предавања о фрагментима фресака у Галерији фресака. Гласник Друштва конзерватора, 35, 225–227.
Поповић, Б. (2018). Фрагменти фресака манастира Бањска. Седам векова живописа. Гласник Друштва конзерватора, 41, 152–155.
Поповић, Б. (2019). Фрагменти фресака са локалитета Маџарско брдо и Дрење – Имање Никића. Рудник 1. Истраживања средњовековних налазишта (2009–2013. година). Београд: Службени гласник.
Поповић, Д. (1992). Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историју уметности.
Поповић, С. (1994). Крст у кругу. Архитектура манастира у средњовековној Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Радојчић, С. (1934). Портрети српских владара у средњем веку. Скопље: Музеј Јужне Србије.
Радојчић, С. (1963). Милешева. Београд: СКЗ – Просвета.
Суботић, Г. и Максимовић, Љ. (2012). Свети Сава и подизање Милешеве. У: Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић (ур.), Византијски свет на Балкану I (97–106). Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.
Тодић, Б. (1987). Милешева и Жича – тематске и иконографске паралеле. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (81–89). Београд: Српска академија наука и уметности.
Тодић, Б. (1998). Репрезентативни портрети светог Саве у средњовековној уметности. У: С. Ћирковић (ур.), Свети Сава у српској историји и традицији (229, н. 7). Београд–Краљево: Српска академија наука и уметности – Народни музеј.
Тодић, Б. (2011). Ново тумачење програма и распореда фресака у Милешеви. У: Д. Медаковић и Ц. Грозданов (ур.), На траговима Војислава Ј. Ђурића (55–68). Београд: Српска академија наука и уметности.
Трифуновић, Ђ. (1992). Натписи уз портрете Немањића у манастиру Милешеви. Књижевност и језик, 2–4, 91–100.
Ћоровић-Љубинковић, М. (1982). Улога архиепископа Саве Немањића у оснивању и развијању манастирског комплекса Милешеве. Сеоски дани Сретена Вукосављевића, X, 158–162.
Цветковић, Б. (2012). Свети Сава и програм живописа у Милешеви: прилози истраживању. У: П. Влаховић и др. (ур.), Осам векова манастира Милешеве (311–327). Пријепоље: Епархија милешевска – Манастир Милешева.
Чанак-Медић, М. и Кандић, О. (1995). Архитектура прве половине XIII века I: Цркве у Рашкој. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Cesareo, R., Brunetti, A., Ridolfi, S. (2008). Determination of Gold Leaf Thickness of Pre-Columbian Gilded Copper Objects by Energy Dispersive X-Ray Fluorescence Spectra. In: 9th International Conference on NDT in Art, ART2008 (76–91). Jerusalem, Israel, May 25–30, 2008.
Cvetković, B. (2013). St Constantine the Great in Mileševa Revised. Ниш и Византија, XII, 271–284.
Drpić, I. & Jelikić, A. (2021). On large-scale gilding and mosaic simulation in medieval Serbian wall painting. Archaeometry, 63(4), 779–793.
Favaro, M., Guastoni, A., Marini, F., Bianchin, S., Gambirasi, A. (2012). Characterization of Lapis Lazuli and Corresponding Purified Pigments for a Provenance Study of Ultramarine Pigments Used in Works of Art. Analytical and bioanalytical chemistry, 402(6), 2195–2208.
Kalopissi-Verti, S. (1992). Dedicatory Inscriptions and Donor Portraits in Thirteenth Century Churches of Greece. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Sandu, C. A., de Sá, M. H. Pereira, C. (2011). Ancient ‘Gilded’ Art Objects from European Cultural Heritage: A Review on Different Scales of Characterization. Surface and Interface Analysis in Cultural Heritage, 43(8), 1134–1151.
Tomeković, S. (1987). Les saints ermites et moines dans le décor du nartex de Mileševa. У: В. Ђурић (ур.), Милешева у историји српског народа (51–76). Београд: Српска академија наука и уметности.
Zorba, T. et al. (2006). Technique and Palette of XIII Century Painting in the Monastery of Mileševa. Applied Physics A, 83(4), 719–725.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293