Социјалистичка просветна политика у аутономној косовско-метохијској области: циљеви, задаци и исходи
Sažetak
Албански функционери у Комунистичкој партијији Југославије Фадиљ Хоџа и Зекерија Реџа су питање образовања успели да наметну као једно од државних приоритета на простору Косова и Метохије у првим послератним годинама. Први задатак био је задржавање албанских учитеља доведених из Албаније током окупације као и довођење нових учитеља из ове земље, на чему је било ангажовано Председништво АВНОЈ-а, министарство спољних послова, министарство просвете и Комитет за школе и науку Федеративне Народне Републике Југославије. Обласне власти Косова и Метохије су се за материјалну помоћ у изградњи школског простора директно обраћале и министру индустрије ФНРЈ и председнику Савезне планске комисије Андрији Хебрангу. Док су течајеви за описмењавање одраслих превасходно су имали пропагандну улогу, ширење школске мреже дало је видљиве резултате тако да је до средине педесетих година број ученика у основним школама удвостручен. Развој високих школа и факултета у области крајем педесетих година заснивао се на сличном приступу који је примењен у ширењу основног школства. Потреба повећања броја факултетски образованих људи у што краћем року потиснула је квалитет школовања у други план. Упркос званичној реторици и прокламованим циљевима, просветна политика социјалистичке Југославије није довела до смањивања, него до раста међунационалних тензија на Косову и Метохији. Уз изражену националну подвојеност и бројне инциденте, школе у области су предствљале полигоне за испољавање националие нетрпељивости.
Reference
V kongres Komunističke partije Jugoslavije. Izveštaji i referati (1948). Beograd: Kultura.
VI oblasna konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije za Kosovo i Metohiju (1961). Pristina: Oblasni odbor SSRNS za Kosovo i Metohiju.
Alix, S. (2019). The hand as agent of the mind? The irony of manual training reform in Menomonie, Wisconsin (1890–1920). History of Education, 48 (4), 479–495.
Bataković, D. (2012). Serbia's Kosovo Drama. A Historical perspective, Belgrade: Čigoja.
Bondžić, D. (2008). Jedan dokument o dvojezičnom školstvu na Kosovu i Metohiji 1961. godine. Arhiv, (1-2), 88–97.
Bondžić, D. (2010). Opismenjavanje u Jugoslaviji i Srbiji u periodu 1945-1950: nasleđe, ciljevi, tok, rezultati i nedostaci. Andragoške studije, (1), 91–110.
Craig, J. (1981). The Expansion of Education. Review of Research in Education, 9 (1), 151–213.
Dimić, Lj. (1988). Agitprop kultura. Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji. Belgrade: Rad.
Dimić, Lj. (1990). Prosvetna politika Kraljevine Jugoslavije na Kosovu i Metohiji 1918–1941. i istoriografija. Istorija 20. veka, (1-2), 189–196.
Dobrivojević, I. (2011). Obrazovanje u službi ideologije – Prosvetni napori vlasti na srpskom selu 1945–1955. Istorija 20. veka, (3), 157–170.
Doknić, B. (2013). Kulturna politika Jugoslavije 1946–1963. Belgrade: Službeni glasnik.
Elmas, N. (2014). Kosovalı Türkler: Dilleri ve Kültürleri. Bilig, 70, 131–152.
Fetahu, A., Çunaku, M. (2011) Kujtimi për një Gjeneratë. Monografi për Nxënësit e Shkollës Normale të Prishtinës, Gjenerata 1956–1961. Pristina: TREND.
Gatalović, M. (2018). Burna vremena. Kosovo i Metohija u državnoj politici Jugoslavije 1966–1969. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Gatalović, M. (2009). Između ideologije i stvarnosti: Socijalistički koncept kulturne politike Komunističke partije Jugoslavije 1945–1960. Istorija 20. veka, 27 (1), 37–56.
Gudac-Dodić, V. (2006). Školovanje žena u Srbiji (1945–1991). Tokovi istorije, (3), 90–104.
Islami, H. (1982). Nepismenost u današnjem kosovskom selu. Sociologija sela, 20 (77/78), Zagreb, 219–232.
Lalaj, A. (2018). Ngjashmëri dhe pangjashmëri në lëvizjes e 1968-s. Studime Historike, (3-4), 237–259.
Malići, Š. (2014). Kosovo i raspad Jugoslavije. Belgrade: Radnička komuna Links.
Miladinović, M. (1977). Tito o socijalističkom vaspitavanju omladine. Pristina: Pokrajinski centar za marksističko obrazovanje.
Mišović, M. (1987). Ko je tražio republiku. Kosovo 1945–1985. Belgrade: Narodna knjiga.
Nikolić, M. (1963). Kosovo i Metohija. Pregled društveno-ekonomskog razvitka. Beograd: Sedma sila.
Narodni odbor Autonomne kosovsko-metohjske oblasti 1943–1953 (1955). Pristina: Narodni odbor Autonomne kosovsko-metohijske oblasti.
Narodni odbor Autonomne kosovsko-metohijske oblasti 1956–1957 (1961). Pristina: Narodni odbor Autonomne kosovsko-metohijske oblasti.
Jarska, N. (2019). Female Breadwinners in State Socialism: The Value of Women's Work for Wages in Post-Stalinist Poland. Contemporary European History, 28 (4), 469–83.
Nuši, P. (1977). Saradnja Univerziteta u Prištini i Univerziteta u Tirani. Pristina: Pokrajinski centar za marksističko obrazovanje "Ideje i akcije".
Privredni i društveni razvoj SAP Kosova 1947–1972 (1974). Pristina: Pokrajinski zavod za statistiku.
Petrović – Todosijević, S. (2016). Socijalizam u školskoj klupi. Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji (1944–1959). Doctoral dissertation, Singidunum University, Faculty of Media and Communications.
Radić, R., Mitrović, M. (2012). Zapisnici sa sednica Komisije za verska pitanja NR/SR Srbije 1945–1978. godine. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Slavković, B. (2018). Političke, ekonomske i kulturne prilike na Kosovu i Metohiji 1929–1941. Belgrade: Princip.
Smolkin, V. (2018). A Sacred Space is Never Empty: A History of Soviet Atheism. Princeton: Princeton University Press.
Tóth, H. (2020). Dialogue as a Strategy of Struggle: Religious Politics in East Germany, 1957–1968. Contemporary European History, 29, 171–186.
Vidačić, R. (2000). O korenima separatizma i terorizma na Kosovu. Belgrade: Službeni glasnik.
Vukadinović, I. (2020). Prosvetna politika Kraljevine Albanije na Kosovu i Metohiji tokom Drugog svetskog rata. Tokovi istorije, (1), 109–132.
Vukadinović, Z. (2008). Prištinski univerzitet i njegove biblioteke. Savremena biblioteka, 25, 51–54.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293