Распоред наставака генитива множине у косовско-ресавском дијалекту (картографски приказ)

  • Dragana I. Radovanović Institut za srpski jezik SANU; Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpski jezik i književnost
  • Jovana S. Nikolić Institut za srpsku kulturu, Priština - Leposavić
Ključne reči: лингвистичка географија, дијалектологија, множинске генитивне форме, деклинација, именице, косовско-ресавски говори

Sažetak


У раду се на материјалу забележеном на терену косовско-ресавског дијалекта у монографским студијама и сличним дијалектолошким прилозима, указује на инвентар и домашаје простирања множинских генитивних форми. Ареалним приказом биће обухваћени облици генитива множине именица сва три рода – на простору три поддијалекта К-Р дијалекта. Уз то, ареални преглед ће извесно показати степен очуваности употребе архаичнијих црта у појединим косовско-ресавским зонама (генитив ≤ локатив форме), те балканистичким продорима нарушеност флективног поретка, посебно у рубним подручјима, односно контактним зонама.

Reference

Барјактаревић, Д. (1967). Бихорски говор. Морфолошке и синтаксичке особине. Зборник Филолошког факултета у Приштини, IV, 1–39.

Божовић, М. (1997). Рефлекс јата у говору Ибарског Колашина. У: М. Пантић (ур.), О српским народним говорима. Дани духовног преображења IV (125–131). Деспотовац: Народна библиотека „Ресава школа“.

Бошњаковић, Ж. (2009). Из морфосинтаксе говора села Батовца (код Пожаревца). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LII/2. 37–56.

Бошњаковић, Ж, Радовановић, Д. (2011). Синтетички поглед на творбу аориста и ареал наставака у штокавском наречју. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIV/1, 181–205.

Бошњаковић, Ж. (2012). Морфолошке особине говора источне Шумадије. Српски дијалектолошки зборник, LIX, 1–381.

Вуковић, Ј. (1938-39). Говор Пиве и Дробњака. Јужнословенски филолог, XVII, 1–113.

Драгичевић, М. (1986). Говор личких ијекаваца. Српски дијалектолошки зборник, XXXII, 7–241.

Ђукановић, П. (1983). Говор села Горње Цепарде (код Зворника). Српски дијалектолошки зборник, XXIX, 191–294.

Марковић, С. (2012). Границе ијекавских говора у западној Србији. Српски дијалектолошки зборник, LIX, 383–484.

Николић, В. (2001). Моравички и горњостуденички говори. Студије српске и словенске, IV (3). 

Остојић, Б. (2000). Репартација и конкуренција наставака генитива множине именица женског рода са сугласничком скупином на крају основе. Наш језик, XXXIII (3–4), 204–210.

Петровић, Д. (1973). О говору Змијања. Нови Сад: Матица српска.

Петровић-Савић, М. (2010). Исказивање посесивности у Рађевини конструкцијом предлог у+генитив личне заменице. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIII/2, 123–131.

Радовановић, Д. (2006). Наставак –и у генитиву множине именица у шумадијско-војвођанском дијалекту. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLX/2, 289–304.

Радовановић, Д. (2014). Говор Ваљевске Подгорине. Српски дијалектолошки зборник, LXI, 13–336.

Радовановић, Д. (2017). О једном типу исказивања посесивности у Ваљевској Подгорини. Српски језик, XXII, 391–398.

Радовановић, Д. (2018). О предлошко-падежној конструкцији у+генитив у Ваљевској Подгорини. Јужнословенски филолог, LXXIV (1–2), 121–136.

Реметић, С. (1984–1985). Генитив множине именица у говорима Централне Шумадије. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXVII–XXVIII, 655–663.

Реметић, С. (2008). О посесивној конструкцији у+генитив личне заменице на источнобосанском терену. Јужнословенски филолог, LXIV, 391–400.

Симић, З. (2013). Заменички генитив с предлогом у као формализатор посесивности у романијским говорима Старог Влаха. Годишњак за српски језик, XXVI, 481–495.

Симић З. (2019). Употреба слободног генитива у говору Банатске Клисуре. Исходишта, 5, 425–439.

Станић, М. (1974). Ускочки говор I. Српски дијалектолошки зборник XX, 5–259.

Тешић, М. (1977). Говор Љештанског. Српски дијалектолошки зборник, XXII, 159–328.

Objavljeno
2022/04/09
Rubrika
Оригинални научни чланак