Здравствена уверења и здравствена анксиозност као предиктори здравственог понашања током пандемије ковида 19: подаци из Србије
Sažetak
Крај 2019. и почетак 2020. године обележила је појава вируса SARS-Cov-2, који је довео до здравствене кризе широм света. Здравствено превентивно понашање истакнуто је као, у том тренутку, једини облик превенције ширења болести. Фактори који ће довести до тога да се људи придржавају препоручених облика понашања постали су тема истраживања различитих наука. Модел здравствених уверења је доминантан оквир за проучавање здравственог понашања, па самим тим и понашања у односу на ковид 19. Здравствена анксиозност и уверења о болести и превентивном понашању представљају полазну тачку за сагледавање нивоа у коме се појединци придржавају препоручених мера. Основни циљ овог истраживања био је испитати модел у коме су здравствена анксиозност и здравствена уверења предиктори превентивног здравственог понашања у односу на ковид 19. Узорак је састављен од 420 испитаника, већином жена. Онлајн упитник који су испитаници попуњавали састављен је из следећих инструмената: Кратког инвентара здравствене анксиозности, Скале здравствених уверења према ковиду 19 и Скале здравственог понашања у вези са ковидом 19 са две супскале: Заштитом у социјалним контактима и Хигијени. Заштита у социјалним контактима може се предвидети на основу опажене користи од превентивног понашања, опажених баријера, пола и оптерећености испитаника неком хроничном болешћу. Хигијена се може предвидети на основу опажене користи од превентивног понашања, опажених баријера и пола испитаника. Здравствена анксиозност није се показала као значајни предиктор здравственог понашања. У раду су дискутоване теоријске и практичне импликације добијених резултата, који делимично иду у прилог Моделу здравствених уверења. Они нам указују да, ради повећања степена у коме се појединци придржавају здравственог понашања, треба наглашавати користи које имају од превентивног понашања и умањити препреке том понашању.
Reference
Abramowitz, J. S. & Moore, E. L. (2007). An Experimental Analysis of Hypochondriasis. Behaviour Research and Therapy, 45(3), 413–424.
Alves, R. F., Samorinha, C., Precioso, J. (2020). Knowledge, Attitudes and Preventive Behaviors Toward COVID-19: A Study Among Higher Education Students in Portugal. Journal of Health Research, 35(4), 318–327.
Araujo, T., Wonneberger, A., Neijens, P., de Vreese, C. (2017). How Much Time Do you Spend Online? Understanding and Improving the Accuracy of Self-Reported Measures of Internet Use. Communication Methods and Measures, 11(3), 173–190.
Asmundson G. J. G., Taylor, S., Cox, B. J. (2001). Health Anxiety: Clinical and Research Perspectives on Hypochondriasis and Related Conditions. West Sussex, UK: John Wiley & Sons Ltd.
Barakat, A. M. & Kasemy, Z. A. (2020). Preventive Health Behaviours During Coronavirus Disease 2019 Pandemic Based on Health Belief Model Among Egyptians. Middle East Current Psychiatry, 27(1), 1–9.
Bashirian, S. et al. (2020). Factors Associated with Preventive Behaviours of COVID-19 Among Hospital Staff in Iran in 2020: An Application of the Protection Motivation Theory. Journal of Hospital Infection, 105(3), 430–433.
Berg, M. B. & Lin, L. (2020). Prevalence and Predictors of Early COVID-19 Behavioral Intentions in the United States. Translational Behavioral Medicine, 10(4), 843–849.
Breakwell, G., Fino, E., Jaspal, R. (2021). The COVID-19 Preventive Behaviors Index: Development and Validation in Two Samples from the United Kingdom. Evaluation & the Health Professions, 44(1), 77–86.
Broomell, S. B., Chapman, G. B., Downs, J. S. (2020). Psychological Predictors of Prevention Behaviors During the COVID-19 Pandemic. Behavioral Science & Policy, 6(2), 43–50.
Cannito, L. et al. (2020). Health Anxiety and Attentional Bias Toward Virus-Related Stimuli During the COVID-19 Pandemic. Scientific Reports, 10(1), 1–8.
Chan, H. et al. (2021). Can Psychological Traits Explain Mobility Behavior During the COVID-19 Pandemic?. Social Psychological and Personality Science, 12(6), 1018–1029.
Chudasama, Y. V. et al. (2020). Impact of COVID-19 on Routine Care for Chronic Diseases: A Global Survey of Views from Healthcare Professionals. Diabetes & Metabolic Syndrome: Clinical Research & Reviews, 14(5), 965–967.
Clark, C., Davila, A., Regis, M., Kraus, S. (2020). Predictors of COVID-19 Voluntary Compliance Behaviors: An International Investigation. Global Transitions, 2, 76–82.
Costa, M. F. (2020). Health Belief Model for Coronavirus Infection Risk Determinants. Revista de Saúde Pública, 54(47), 1–11.
Cvetković, V. M. et al. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), ID4124.
Goodman, L. A. (1961). Snowball Sampling. Annals of Mathematical Statistics, 32, 142–70.
Green, E. C. & Murphy, E. M. (2014). Health Belief Model. In: W. C. Cockerham, R. Dingwall, S. R. Quah (Eds.), The Wiley Blackwell Encyclopedia of Health, Illness, Behavior, and Society (766–769). Chichester, UK: John Wiley and Sons, Ltd.
Institute for Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović Batut”. (2021). Statistical Data about Virus COVID-19 in Serbia [Report]. Retrieved on May 26, 2022, from: www.covid19.rs [Serbian].
Institute for Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanović Batut”. (2022). Statistical Data about Virus COVID-19 in Serbia [Report]. Retrieved on August 24, 2022, from: www.covid19.rs [Serbian].
Iorfa, S. K. et al. (2020). COVID-19 Knowledge, Risk Perception, and Precautionary Behavior Among Nigerians: A Moderated Mediation Approach. Frontiers in Psychology, 11, 1–10.
Karimy, M. et al. (2021). Factors Related to Preventive COVID-19 Behaviors Using Health Belief Model Among General Population: A Cross-Sectional Study in Iran. BMC Public Health, 21(1), 1–8.
Karl, J. A., Fischer, R., Druică, E., Musso, F., Stan, A. (2021). Testing the Effectiveness of the Health Belief Model in Predicting Preventive Behavior During the COVID-19 Pandemic: The Case of Romania and Italy. Frontiers in Psychology, 12, 1–16.
Kim, S. & Kim, S. (2020). Analysis of the Impact of Health Beliefs and Resource Factors on Preventive Behaviors Against the COVID-19 Pandemic. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(22), ID8666.
Kim, S., Cho, S. K., LoCascio, S. P. (2020). The Role of Media Use and Emotions in Risk Perception and Preventive Behaviors Related to COVID-19 in South Korea. Asian Journal for Public Opinion Research, 8(3), 297–323.
Lin, C. Y. et al. (2020). Using an Integrated Social Cognition Model to Predict COVID-19 Preventive Behaviours. British Journal of Health Psychology, 25(4), 981–1005.
Mahindarathne, P. P. (2021). Assessing COVID-19 Preventive Behaviours Using the Health Belief Model: A Sri Lankan Study. Journal of Taibah University Medical Sciences, 16(6), 914–919.
Mertens, G., Gerritsen, L., Duijndam, S., Salemink, E., Engelhard, I. M. (2020). Fear of the Coronavirus (COVID-19): Predictors in an Online Study Conducted in March 2020. Journal of Anxiety Disorders, 74, ID102258.
Nowak, B. et al. (2020). Adaptive and Maladaptive Behavior During the COVID-19 Pandemic: The Roles of Dark Triad Traits, Collective Narcissism, and Health Beliefs. Personality and Individual Differences, 167, ID110232.
Rosenstock, I. M. (1966). Why People Use Health Services. Milbank Memorial Fund Q, 44(3), 94–127.
Rosenstock, I. M. (1974). Historical Origins of the Health Belief Model. Health Education Monographs, 2(4), 328–335.
Salkovskis, P. M., Rimes, K. A., Warwick, H. M. C., Clark, D. M. (2002). The Health Anxiety Inventory: Development and Validation of Scales for the Measurement of Health Anxiety and Hypochondriasis. Psychological Medicine, 32(5), 843–853.
Shahnazi, H. et al. (2020). Assessing Preventive Health Behaviors from COVID-19: A Cross-Sectional Study with Health Belief Model in Golestan Province, Northern of Iran. Infectious Diseases of Poverty, 9(6), 91–99.
Shitu, K., Adugna, A., Kassie, A., Handebo, S. (2022). Application of Health Belief Model for the Assessment of COVID-19 Preventive Behavior and its Determinants Among Students: A Structural Equation Modeling Analysis. PloS one, 17(3), e0263568.
Tadesse, T., Alemu, T., Amogne, G., Endazenaw, G., Mamo, E. (2020). Predictors of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Prevention Practices Using Health Belief Model Among Employees in Addis Ababa, Ethiopia, 2020. Infection and Drug Resistance, 13, 3751–3761.
Vardavas, C. I. et al. (2020). Perceptions and Practice of Personal Protective Behaviors to Prevent COVID-19 Transmission in the G7 Nations. Population Medicine, 2(17), 1–10.
Zewdie, A. et al. (2022). The Health Belief Model’s Ability to Predict COVID-19 Preventive Behavior: A Systematic Review. SAGE Open Medicine, 10, 1–10.
Živković, T., Stanojević, D., Radović, O. (2021). Health Beliefs about COVID-19: An Instrument for Assessment and Expression of Beliefs. Zbornik radova Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, 51(1), 45–62.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293