Текст, аутор, контекст: компаративне паралеле Шекспира, Селимовића, Хамлета, Ахмеда Нурудина, Хамлета и Дервиша и смрти

Marija S. Terzić

doi:10.5937/zrffp52-38622

Marija S. Terzić Institut za književnost i umetnost, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-38622

Ključne reči: текст, аутор, контекст, Шекспир, Селимовић, Хамлет, Ахмед Нурудин

Sažetak

Циљ овог рада је да покаже политичке и друштвеноисторијске компаративне паралеле између Шекспирове драме Хамлет и романа Дервиш и смрт Меше Селимовића кроз нити које повезују њихове ауторе, као и да покаже њихову повезаност са Фридрихом Ничеом на фону величина које Слободан Грубачић налази код овог филозофа, а то су текст, аутор и контекст. Овај рад ће поредити околности тјудоровске Енглеске Шекспировог и комунистичке Југославије Селимовићевог времена. Посебан акценат биће стављен на искуство суочавања двојице аутора са граничним ситуацијама, а „граничне ситуације су: антиномична, парадоксална структура бића, општа патња, борба, грех и смрт…“ (Јасперс, 1973, стр. 24), као што су смрти блиских мушких чланова примарне, биолошке породице двојице аутора, сина Хамнета и брата Шевкије. То искуство Шекспир и Селимовић су транспоновали у драму Хамлет и роман Дервиш и смрт. Протагонисти су судбински повезани у делима преко смрти оца, односно брата. Рад ће настојати да докаже да, упркос очигледним разликама између двају доба у којима су и један и други аутор живели и стварали, постоји константа отеловљена у идеологији, политичкој и, надасве, религијској, која протагонисте своди на ступањ субјекта, одузимајући им право личног избора и на слободну вољу. Овај рад ће се бавити улогом историје у проучавању књижевности, опресијом појединца у ренесансној Енглеској и комунистичкој Југославији, репресивним функцијама државе као центра моћи, о којој говори Фуко, и односом појединца према власти која је у делима оличена у проминентним политичким фигурама, пре свих макијавелистима Клаудију и Ајни-ефендији, кроз призму новог историзма (New Historicism).

Reference

Бечановић-Николић, З. (2007). Шекспир иза огледала: сукоб интерпретација у рецепцији Шекспирових историјских драма у двадесетом веку. Београд: Геопоетика.

Грубачић, С. (2012). Александријски светионик: тумачења књижевности од александријске школе до постмодерне. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Јасперс, К. (1973). Филозофија егзистенције. Београд: Просвета.

Јерков, А. (2004). „Златна књига Меше Селимовића“. У: М. Селимовић, Дервиш и смрт (413–433). Београд: НИН.

Костић, В. (1982). Хамлет Виљема Шекспира. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Кот, Ј. (1963). Шекспир наш савременик. Превео Петар Вујичић. Београд: Српска књижевна задруга. Доступно на: https://kupdf.net/download/jan-kot-sekspir--nas-savremenik_59f4e07be2b6f5bd0ee4932f_pdf>

Лешић, З. (2003). Нови историцизам и културни материјализам. Београд: Народна књига – Алфа.

Ниче, Ф. (2020). Рођење трагедије. Београд: Дерета.

Палавестра, П. (1991). Књижевност – критика идеологије. Београд: Српскa књижевнa задругa.

Петровић, М. (1981). Роман Mеше Селимовића. Ниш: Градина.

Селимовић, М. (2004). Дервиш и смрт. Београд: НИН.

Селимовић, М. (2018). Сјећања. Београд: Вулкан.

Спремић, М. (2011). Политика, субверзија, моћ: новоисторијска тумачења Шекспирових великих трагедија. Београд: Задужбина Андрејевић.

Танасковић, Д. (2018). Ислам: догма и живот. Београд: Српска књижевна задруга.

Ћосић, Д. (2010). Скица за портрет Меше Селимовића. У: П. Палавестра (ур.), Споменица Меше Селимовића (7–12). Београд: Српска академија наука и уметности.

Ћосовић, Т. (2020). Мотив слободе код јунака Шекспирових трагедија Хамлет, Отело, Краљ Лир и Магбет у егзистенцијалистичком и хришћанском кључу (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Шекспир, В. (2007). Хамлет. Београд: Грамат.

Bloom, H. (1998). Bloom’s Shakespeare Through the Ages: Hamlet, Edited and with an Introduction by Harold Bloom, Bloom’s Literary Criticism, An Imprint of Infobase Publishing. New York: Bloom’s Literary Criticism.

Greenblatt, S. (2004). The Death of Hamnet and the Making of Hamlet. New York Review of Books, 51, 42–47.

Greenblatt, S. (2011). Samooblikovanje u renesansi: od Mora do Šekspira. Beograd: Clio.

Wilson, J. D. (1967). What Happens in Hamlet. Cambridge: Cambridge University Press.