О програмском заснивању збирки портрета уметника и њихових дела у XVI веку

Angelina R. Milosavljević

doi:10.5937/zrffp53-38937

Angelina R. Milosavljević Univerzitet Singidunum, Beograd, Fakultet za medije i komunikacije

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-38937

Ključne reči: историја уметничких збирки, збирке портрета уметника, Ђорђо Вазари, Паоло Ђовио, Академија цртежа у Фиренци

Sažetak

Порекло идеје да се формирају уметничке збирке у различитим социокултурним контекстима представља посебан проблем историје музеја, с једне стране, и институционализације уметности, са друге стране. Још увек су недовољно пажње добили изрази намера да се поједине збирке, нарочито уметничке, оформе ради очувања сећања на уметничка дела и ликове њихових стваралаца. Стварање уметничких збирки, а са њима и збирки портрета уметника, резултат је положаја који су ликовне уметности, нарочито сликарство, добијале од почетка XV века и надаље, али и установљења вредносног система уметности у уметничкој теорији XVI века. Са друге стране, желимо да укажемо на претече ове тежње у колекцији портрета славних људи коју је Паоло Ђовио почео да формира 1521. године, портрете уметника које је у својој кући у Арецу насликао Ђорђо Вазари, те нешто позније графичке приказе портрета уметника који су се нашли у другом издању његових Живота из 1568. године, као мнемоничка пратња литерарних портрета. Паралелно са припремом илустрованог издања Живота припремало се и заснивање Академије цртежа у Фиренци, основане 1563. године, чијим Статутом је програмски уведена потреба да се формира збирка портрета уметника и уметничка збирка сачињена од њихових остварења која је требало да служе, првенствено, у дидактичке сврхе, али и у сврху очувања сећања на уметничке претке.

Reference

Милосављевић, A. (2013). Живе слике. Аретинов одговор на Вазаријев опис apparat-a дизајнираних поводом уласка Карла V у Фиренцу 30. априла 1536. године. У: Д. Булатовић и М. Попадић (ур.), Простори памћења: Уметност– Баштина (1–8). Београд: Филозофски факултет.

Alberti, L. B. (2008). O slikarstvu: De pictura. O kiparstvu: De statua. Zagreb: Institut za povijest umjetnosti.

Alberti, R. (1604). Origine, et Progresso dell’ Academia del Dissegno, De Pittori, Scultori, & Architetti di Roma. Pavia: Pietro Bartoli.

Andrei, M. A. & Genoways, H. H. (2008). Museum Origins. Readings in Early Museum History and Philosophy. London – New York: Routledge.

Bennett, T. (1995). The Birth of the Museum: History, Theory, Politics. London: Routledge.

Borromeo, F. (2010). Sacred Painting; Museum. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. Canata, N. (2014). Giorgio Vasari, Paolo Giovio, Portrait Collections and the Rhetorics of Images. In: M. Wellington Gahtan (Ed.), Giorgio Vasari and the Birth of the Museum (67–79). Farnham: Ashgate.

Canata, N. (2015). Timeless Galleries and Poetic Visions in Rome 1500–1540. In: E. Waghall Nivre et al. (Eds.), Allusions and Reflections. Greek and Roman Mythology in Renaissance Europe (289–307). Newcastle: Cambridge Scholars Publishing.

Casini, T. (2014). Portrait Galleries, Artist’s Biographies and the Birth of Academies and Museums. In: M. Wellington Gahtan (Ed.), Giorgio Vasari and the Birth of the Museum (103–115). Farnham: Ashgate.

Casini, T. (2004). Ritratti parlanti. Collezionismo e biografie illustrate nei secoli XVI e XVII. Firenze: Edifir.

De Benedictis, C. (2001). Per la storia del collezionismo italiano. Fonti e documenti. Milano: Ponte alle Grazie.

De Girolami Cheney, L. (2006). The Homes of Giorgio Vasari. New York: Peter Lang Publishing Inc.

Doni, A. F. (1977). Al molto illustre S. conte Agostino Landi, 20 luglio 1543. In: P. Barocchi (Ed.), Scritti d’arte del Cinquecento (2895–2903). Milano–Napoli: Ricciardi.

Emison, P. (2004). Creating the Divine Artist from Dante to Michelangelo. Leiden: Brill.

Findlen, P. (2012). The Museum: Its Classical Etymology and Renaissance Geneology. In: B. Messias Carbonell (Ed.), Museum Studies. An Anthology of Contexts (23–45). Malden, MA: Wiley-Blackwell Publishing Ltd.

Giovio, P. (1575). Elogia virorum bellica virtute illustrium. Septem libris iam olim ab authore comprehensa. Basileae: Petri Pernae Typhographi (https://archive.org/details/imgAI730MiscellaneaOpal)

Giovio, P. (1577). Elogia virorum literis illustrium, quotquot vel nostra vel auorum memoria vixere. Ex eiusdem Musaeo cuius descriptionem vnà exhibemus ad viuum expressis imaginibus exornata. Basileae: Petri Pernae Typographi (https://archive.org/details/gri_33125009325065)

Giovio, P. (1549). Paolo Giovio in Roma a Giorgio Vasari in Arezzo, Di Roma il 25 di Genaro 1549. (https://www.memofonte.it/home/ricerca/singolo_17.php?id=111&daGiorno=31&aGiorno=31&daMese=3&aMese=3&daAnno=1548&aAnno=1548&intestazione=&trascrizione=&segnatura=&bibliografia=&cerca=cerca&)

Goldstein, C. (1975). Vasari and the Florentine Accademia del Disegno. Zeitschrift für Kustgeschichte, 38(2), 145–152.

Hopkins, O. (2021). The Museum From Its Origins to the 21st Century. London: The Quarto Group.

Impey, O. & Macgregor, A. (2017). The Origins of Museums. The Cabinet of Curiosities in Sixteenth and Seventeenth-Century Europe. Oxford: Ashmolean Museum, University of Oxford.

Lee Rubin, P. (1995). Giorgio Vasari. Art and History. New Haven: Yale University Press.

McClellan, A. (2003). A Brief History of the Art Museum Public. In: A. McClellan (Ed.), Art and Its Publics. Museum Studies at the Millennium (1–16). Malden, MA: Blackwell Publishing Ltd.

Milosavljević, A. (2019). An Artist in and out of the System in Early Modern Florence. Social Context and the Struggle for Establishment of Young Giorgio Vasari as Reflected in His Letters of 1534 and 1536. In: D. Damjanović, L. Magašić Bilandžić, Ž. Miklošević, J. Walton (Eds.), Art and Politics in the Modern Period (17–24). Zagreb: Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb.

Milosavljević-Ault, A. (2013). Prezentacija i legitimacija vladara u dekoraciji renesansnog studiola. Beograd: PUNKT.

Minonzio, F. (2007). Il museo di Giovio e la galleria degli uomini illustri. In: E. Carrara & S. Ginzburg (Eds.), Testi, immagini e filologia nel XVI secolo (77–146). Pisa: Scuola Nomale Superiore.

Moretti, L. & Roberts, S. (2018). From the Vite or the Ritratti? Previously Unknown Portraits from Vasari’s Libro de’ Disegni. I Tatti Studies in the Italian Renaissance, 21(1), 105–136.

Pevsner, N. (1973). Academies of Art Past and Present. New York: Da Capo Press.

Pomian, K. (1991). Collectors and Curiosities. Paris and Venice. Cambridge: Polity.

Rowland, I. & Charney, N. (2017). The Collector of Lives. Giorgio Vasari and the Invention of Art. New York: W. W. Norton & Company.

Schlosser, J. R. von (1908). Die Kunst- und Wunderkammern der Spätrenaissance. Eit Beitrag zur Geschichte des Sammelwesens. Leipizig: Verlag von Klinkhardt & Biermann.

Smithers, T. (2022). The Cults of Raphael and Michelangelo: Artistic Sainthood and Memorials as a Second Life. New York: Routledge.

Susinno, S. (1974). L’Accademia Nazionale di San Luca. Roma: De Luca.

Vasari, G. (1966). Le vite de’ più eccellenti pittori, scultori, e architettori nelle redazioni del 1550 e 1568. P. Barocchi e R. Bettarini (Eds.). Firenze: Sansoni.

Wazbinski, Z. (1987). L’Accademia medicea del disegno a Firenze: Idea e istituzione. Firenze: Olschki.