Хемијска карактеризација керамике са раноенеолитског локалитета Шанац–Изба код Липолиста
Sažetak
Током петог миленијума п. н. е. дошло је до великих друштвеноекономских и културних промена у западној Србији, као и на централном Балкану уопште. Ове промене најавиле су крај позног неолита и винчанске културе, али и почетак раног енеолита у релативној хронологији. Током транзиције из позног неолита у рани енеолит јавља се нови тип насеља зван Обровац у западној Србији. Ове насеобине кружног облика оивичене су јарком и пречник им је најчешће до 50 м. Јарак је овим насељима био кључна карактеристика и служио је као одбрана од поплава које су биле врло честе у западној Србији, а нарочито у Мачви.
Ради разјашњења културних пракси житеља Обровца, било је неопходно извршити археометријске анализе узорака керамике са једног таквог локалитета. Керамика, као најчешћи налаз на археолошким локалитетима помоћу метода природних наука, може пружити обиље података о животу у прошлости. Из тог разлога, овај рад бави се анализом керамике са локалитета Шанац–Изба код Липолиста, који припада локалитету Обровац. Циљ овог истраживања није само употпунити интерпретацију овог локалитета већ и допринети разумевању раног енеолита уопште у западној Србији.
На локалитету Шанац–Изба откривени су остаци једног објекта и четири јаме. Објекат и једна јама датују се у рани енеолит, док су остале јаме накнадно ископане. Керамика са локалитета представља мешавину културних утицаја са централног Балкана и јужног дела Панонске низије. Узет је 41 узорак од дијагностичких фрагмената керамике који представљају све целине са локалитета да би се одговорило на два главна истраживачка питања, и то: Да ли постоји значајна разлика у хемијском саставу између различитих типова керамике? Да ли постоји значајна разлика у хемијском саставу између типова који припадају различитим културним традицијама? Узорци су након одабира били спрашени те анализирани. Анализа је извршена XRF аналитичком методом, а на крају су добијени спектри статистички обрађени.
На основу резултата не постоји статистички значајна разлика у елементарним профилима између различитих типова, односно, функционалних група, као ни између различитих културних група. Керамика на локалитету, технолошки гледано, прављена је на различите начине, али од истих сировина. Међутим, треба напоменути један необичан узорак који потиче од посуде највероватније коришћене за дуготрајно складиштење намирница. Овај узорак садржи многоструко веће вредности калцијума у односу на остале узорке и то не може бити случајно. Фрагмент ове посуде највероватније је завршио на локалитету због размене или као поклон из другог насеља. Локалитети попут Обровца нису довољно истражени, као ни период раног енеолита у Србији, али ситуација се мења набоље у последње време и надамо се да ће се у будућности овај позитиван тренд и наставити.
Reference
Aleksić, D. (2015). Zdrava zemlja za zdrav život Mačve. Beograd: Agencija za zaštitu životne sredine – Unija ekologa UNEKO.
Amicone, S. et al. (2020). Beneath the Surface: Exploring Variability in Pottery Paste Recipes within Vinča Culture. Quaternary International, 560–561, 86–101.
Buxeda, I., Garrigos, J., Cau Ontiveros, M., Kilikoglou, V. (2003). Chemical Variability in Clays and Pottery from a Traditional Cooking Pot Production Village: Testing Assumptions in Pereruela*. Archaeometry, 45(1), 1–17.
Chapman, J. (1981). The Vinča Culture of South-East Europe. Oxford: British Archaeological Reports.
Conrey, R. et al. (2014). Calibration of a Portable X-ray Fluorescence Spectrometer in the Analysis of Archaeological Samples Using Influence Coefficients. Geochemistry: Exploration, Environment, Analysis, 14(3), 291–301.
Gajić-Kvaščev, M., Marić-Stojanović, M., Jančić-Heinemann, R., Kvaščev, G., Andrić, V. (2012). Non-Destructive Characterisation and Classification of Ceramic Artefacts Using pEDXRF and Statistical Pattern Recognition. Chemistry Central Journal, 6(1), 1–9.
Gauthier, G. & Burke, A. (2011). The Effects of Surface Weathering on the Geochemical Analysis of Archaeological Lithic Samples Using Non-Destructive Polarized Energy Dispersive XRF. Geoarchaeology, 26(2), 269–291.
Liritzis, I. et al. (2020). Characterization and Provenance of Ceramic Artifacts and Local Clays from Late Mycenaean Kastrouli (Greece) by Means of p-XRF Screening and Statistical Analysis. Journal of Cultural Heritage, 46, 61–81.
Papachristodoulou, C., Oikonomou, A., Ioannides, K., Gravani, K. (2006). A Study of Ancient Pottery by Means of X-ray Fluorescence Spectroscopy, Multivariate Statistics and Mineralogical Analysis. Analytica Chimica Acta, Volumes 573–574, 347–353.
Perišić, N., Marić-Stojanović, M., Andrić, V., Mioč, U., Damjanović, L. (2016). Physicochemical Characterisation of Pottery from the Vinca Culture, Serbia, Regarding the Firing Temperature and Decoration Techniques. Journal of the Serbian Chemical Society, 81(12), 1415–1426.
Rice, P. (2005). Pottery Analysis. Chicago: University of Chicago Press.
Spataro, M. (2018). Origins of Specialization: The Ceramic Chaîne Opératoire and Technological Take-Off at Vinča-Belo Brdo, Serbia. Oxford Journal Of Archaeology, 37(3), 247-265.
Stefanović, M., Gavrilović, Z., Bajčetić, R. (2014). Lokalna zajednica i problematika bujičnih poplava. Beograd: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju misija u Srbiji.
Tasić, N. (1979). Bubanj–Salkuca–Krivodol kompleks. U: Đ. Besler & A. Benac (ur.), Praistorija jugoslavenskih zemalja 2 (87–115). Sarajevo: Centar za balkanološka ispitivanja. Thermo Fisher Scientific Inc. (2010). XL3 Analyzer User’s Guide. Thermo Fisher Scientific Inc.
Tripković, B. (2017). Nastanak lokaliteta tipa „Obrovac“: stratigrafsko vrednovanje stare hipoteze. Arhaika, 5, 65–78.
Tripković, B. & Penezić, K. (2017). On-Site and Off-Site in Western Serbia: A Geoarchaeological Perspective of Obrovac-Type Settlements. Quaternary International, 429, 35–44.
Tykot, R. (2016). Using Nondestructive Portable X-ray Fluorescence Spectrometers on Stone, Ceramics, Metals, and Other Materials in Museums: Advantages and Limitations. Applied Spectroscopy, 70(1), 42–56.
Vuković, J. (2017). Studije keramike: Teorija i metodologija u analizama grnčarije u arheologiji. Beograd: Zavod za udžbenike.
Благојевић, М. (2005). Керамичке посуде из раноенеолитске куће са локалитета Каленић, Ливаде. Колубара, 4, 31–77.
Радовановић, В. (1994). Шабачка Посавина и Поцерина: Привредно-географска испитивања. Нови Сад: Географски институт „Јован Цвијић“.
Стојић, М. и Церовић, М. (2011). Шабац – културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу. Београд: Народни музеј.
Трбуховић, В. и Васиљевић, М. (1975). „Обровци“, посебан тип неолитских насеља у западној Србији. Старинар, 24–25, 157–162.
Трипковић, Б., Перовић, М., Филиповић, Д., Трипковић, А., Живаљевић, И. (2017). Шанац-Изба код Липолиста, локалитет типа Обровац: стратиграфија и релативна хронологија. Гласник Српског археолошког друштва, 33, 47–71.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293