Учитељица Марија Милутиновић Пунктаторка – прва жена правозаступник у Србији

Nena A. Vasojević; Nevenka D. Knežević Lukić

doi:10.5937/zrffp53-39995

Nena A. Vasojević Institut društvenih nauka, Beograd
Nevenka D. Knežević Lukić Kriminalističko-policijski univerzitet, Beograd

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-39995

Ključne reči: жене, прва жена адвокат, правозаступништво, Марија Милутиновић Пунктаторка, образовање

Sažetak

У раду се приказује развој правозаступништва у Кнежевини Србији, са посебним освртом на професионално учешће жена у судским поступцима, приказаним кроз лик и дело Марије Милутиновић Пунктаторке, учитељице, прве жене правозаступника у Србији. У правосудном систему Кнежевине Србије женама није било забрањено да се баве правозаступништвом, што је омогућило једној образованој жени да у периоду „мушке Србије“ крчи пут будућим женама адвокатима. У релевантној литератури могу се пронаћи ретки текстови у којим се разуђено и неупадљиво помиње живот и рад Марије Милутиновић без увида у целовиту биографију. Истраживањем необјављених архивских извора дошло се до значајних података о животу и раду Марије Милутиновић Пунктаторке, супруге песника Симе Милутиновића Сарајлије и мајке архитекте, професора Велике школе, Драгутина (Драгише) Милутиновића. У раду су приказани значај и улога Марије Милутиновић Пунктаторке у професионалној еманципацији жена у Србији током XIX века у сфери правосуђа и на пољу образовања женске деце. Као „прва српска“ учитељица образовала је девојчице и тако настојала да се жене у XIX веку изборе за своје место у друштву.

Biografija autora

Nena A. Vasojević, Institut društvenih nauka, Beograd

Studentkinja multidisciplinarnih doktorskih studija pri Univerzitetu u Beogradu.

Zvanje: Naučni istraživač-saradnik

Reference

Васојевић, Н. (2014). Прве Српске учитељице. Узданица: педагошко-књижевни часопис, 11 (1), 159–175.

Ђорђевић, Ђ. (1892). Сима Милутиновић Сарајлија. Просветни гласник, 7–8, 499–513.

Ђорђевић, Ј. (1891). О гробу Симе Милутиновића. Јавор: Лист за забаву и науку, 49, 769–771.

Живановић, Т. (1967). Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865. Београд: Научно дело.

Игњатовић, Ј. (1860). Три србска списатеља. Даница: Лист за забаву и књижевност II, 1 (3), 50–55

Јовановић, С. (1908). Политичке и правне расправе. Београд: Геца Кон.

Лазаревић, Ј. (1929). Енглескиње у српском народу. Београдско женско друштво. Београд: Државна штампарија.

Милићевић, М. Ђ. (1876). Кнежевина Србија, књ. I. Београд: Државна штампарија.

Несторовић, Б. Н. (1937). Грађевине и архитекти у Београду прошлог века. Београд: Удружење југословенских инжењера и архитекта.

Николић, Д. (2001). О правној традицији Војводине. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 4 (61), 111–124.

Пивнички Дринић, Т. (2014). Милутиновић Марија Пунктаторка. Српски библиографски речник, књ. VI, 605–606.

Поповић, М. (2012). Адвокатска служба у Кнежевини Србији 1838–1862. Српске студије, III, 249–254.

Поповић, М. (2014). Судство у Србији 1838–1869 (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет Универзитета у Београду.

Радовановић, С. (1981). Српске песникиње у ХIX веку. Београд: Стручна књига.

Рајковић, Ђ. (1875). Читуља. Јавор, 11, 349–351.

Ракитић, С. (2011). Антологија поезије српског романтизма. Београд: Српска књижевна задруга.

Фајфрић, Ж. (2002). Адвокатура у Србији до 1990. године. Анали Правног факултета у Београду, 3–4, 610–626.