Георгије Пахимер о невестама краља Милутина и улози краљице Јелене

  • Vlada M. Stanković Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju, Seminar za vizantologiju
Ključne reči: краљ Милутин, Георгије Пахимер, краљица Јелена, политички бракови, Симонида, византијско-српски односи, уједињење

Sažetak


Значај политичких бракова за положај и укупну политику српског краља Милутина заузимају значајно место у обимном историјском делу ученог византијског писца, мислиоца и филозофа Георгија Пахимера. Од посебне је важности Пахимеров јединствени податак о позицији и улози Милутинове мајке, краљице Јелене, који потврђује њено специфично место у оквиру српске владајуће породице, уз синове Драгутина и Милутина, као и Пахимерово непревазиђено познавање односа унутар српског владајућег рода.

Reference

Stanković, V. (2012). The Writer Behind the Historian: Observations on George Pachymeres’ Narrative on Constantine Tich and Contemporary Events in Bulgaria. Bulgaria Mediaevalis, 3, 127–138.

Stanković, V. (2013). Beloved Son-in-Law: Charters of Byzantine Emperors to the Hilandar Monastery after the Marriage of King Milutin to Symonis. In: A. Miltenova & M. Dimitrova (Eds.), Scripta & e-Scripta. The Journal of Interdisciplinary Mediaeval Studies 12 (57–68). Sofia: Institute for Literature BAS.

Stanković, V. (2015). Stronger than It Appears? Byzantium and Its European Hinterland after the Death of Manuel I Komnenos. In: A. Simpson (Ed.), Byzantium, 1180–1204: “The Sad Quarter of a Century”? (35–48). Athens: EIE/National Hellenic Research Foundation.

Stanković, V. (2016). Rethinking the Position of Serbia within the Byzantine Oikoumene in the Thirteenth Century. In: V. Stanković (Ed.), The Balkans and the Byzantine World before and after the Captures of Constantinople, 1204 and 1453 (89–100). Lanham – Boulder – New York – London: Lexington Books.

Stanković, V. (2022). Kinship, Orthodoxy and Political Ideology: The Byzantines and the Balkans after the Catastrophe of 1204. Forthcoming in Byzantinoslavica, 80.

Божилов, И. (1985, 19942). Фамилията на Асеневци (1186–1460): Генеалогия и просопография. София: Издателство на Българската академия на науките.

Божилов, И. (1995). Българите във Византийската империя. София: Академично издателство „Проф. М. Дринов“.

Станковић, В. (2022). Милутин свети краљ. Београд: Vukotić media.

Станковић, В. & Ердељан, Ј. (2021). Краљ Милутин и манастир Бањска. Поводом седам векова од упокојења Светог краља Милутина: 1321–2021. Нови Сад – Бањска: Платонеум – Манастир Бањска.

Objavljeno
2022/09/26
Rubrika
Оригинални научни чланак