Циклус светог Димитрија у Пећкој патријаршији - III -

  • Sanja R. Pajić Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet, Odsek za primenjenu i likovnu umetnost, Katedra za opšteobrazovne predmete
Ključne reči: Свети Димитрије, Пећка патријаршија, житијни циклус, иконографија, Успење Светог Димитрија, Свети Димитрија спасава Солун од непријатеља, Георгије Митрофановић

Sažetak


У раду се указује на иконографске одлике циклуса Светог Димитрија у истоименој цркви у Пећкој патријаршији. Ове фреске нису до сада детаљније анализиране, нити су сагледане у ширем контексту публикованих илустрованих житија светитеља. Од некадашњих осам тема, насликаних на северном и јужном зиду наоса, сачувано је шест композиција. О илустрацијама на северном зиду из 1322–24. године, односно из времена обнове 1619/20. године, било је речи у претходним радовима. Преостале две сцене на јужном зиду – Успење Светог Димитрија и Свети Димитрије спасава Солун од непријатеља – делимично пресликане, припадају ретко приказиваним темама у овом циклусу.

Reference

Баришић, Ф. (1953). Чуда Димитрија Солунског као историјски извори. Београд: САН.

Видоеска, Б. (2012). Марков манастир, Свети Димитрије: цртежи на фрески. Скопје: НУ Конзерваторски центар.

Делијанис, К. (1973). Циклус Св. Димитрија у византијској уметности (одбрањена докторска дисертација у рукопису). Филозофски факултет, Београд.

Ђурић, В. Ј., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.

Живковић, Б. (1991). Богородица Љевишка. Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Кајмаковић, З. (1977). Георгије Митрофановић. Сарајево: Веселин Маслеша.

Мијовић, П. (1971). Царска иконографија у српској средњовековној уметности II. 6. Traditio legis у Дечанима. Старинар, 22, 67–93.

Миљковић, Б. (2020). Непозната кћи Стефана Првовенчаног. У: И. Коматина (ур.), Стефан Првовенчани и његово доба (159–184). Београд: Историјски институт.

Моран, Н. (1982). Музички гестови у сликарству позног средњег века. Зограф, 14, 52–59.

Пајић, С. (1995). Циклус Св. Димитриjа. У: В. Ј. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана: Грађа и студиjе (353–360). Београд: САНУ. 

Пајић, С. (2020). Циклус Светог Димитрија у Пећкој патријаршији - I -. Зборник радова Филозофског факултета у Прштини, L (2), 117–142.

Пајић, С. (2021). Циклус Светог Димитрија у Пећкој патријаршији - II -. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (4), 305–326.

Панић, Д., Бабић, Г. (1975). Богородица Љевишка. Београд: Српска књижевна задруга.

Петковић, В. и Бошковић, Ђ. (1941). Манастир Дечани, I–II. Београд: Издање Задужбине Мих. Пупина.

Петковић, С. (1965). Зограф Георгије Митрофанoвић у Пећкој патријаршији 1619–1620. Гласник Музеја Косова и Метохије, IX, 237–251.

Радовановић, Ј. (1988). Иконографиjа живота и чуда св. Димитриjа на фрескама манастира Дечана. У: Р. Самарџић (ур.), Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века (117–125). Београд: САНУ.

Радојчић, С. (1938). Фреска Константинове победе у цркви Св. Николе Дабарског. ГСНД, 19, 87–102.

Сковран, А. (1968–1971). Фреске XVII века из цркве Св. Димитрија у Пећи и портрет патријарха Јована. Старине Косова и Метохије, IV–V, 331–347.

Стојаковић, А. (1970). Архитектонски простор у сликарству средњовеквне Србије. Нови Сад: Матица српска.

Стојаковић, А. (1982). Архитектонске скраћенице у византијском сликарству. Зограф, 13, 59–64.

Суботић, Г. (1964). Црква Светог Димитрија у Пећкој патријаршији. Београд: Издавачки завод Југославија.

Тодић, Б. (1998). Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд: „Драганић“.

Тодић, Б. и Чанак-Медић, М. (2005). Манастир Дечани. Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – MNEMOSYINE.

Томић Ђурић, М. (2019). Фреске Марковог манастира. Београд: САНУ.

Цветковић, Б. (2000). Фреске у западном травеју цркве Св. Димитрија у Пећкој патријаршији и култ краља Милутина. Проблеми на изкуството, 33, 3–9. 

Bakirtzis, M. (2002). Pilgrimageto Thessaloniki: The Tomb of St Demetrios. DOP, 56, 175–192.

Bogdanović, J. (2011). The Performativity of Shrines in a Byzantine Church: The Shrines of St. Demetrios. In: A. Lidov (Еd.), Spatial Icons. Performativity in Byzantium and Medieval Russia (275–316). Moskow: Indrik.

Bulia, M. (2020). Reliquary-Chapel of Saint Demetrios at the Davitgareji Desert. Зограф, 44, 79–100.

Constantoudaki-Kitromilides, M. (2018). Aspects of Artistic Exchange on Crete: Questions Concerning the Presence of Venetian Painters on the Island in the Fourteenth and Fifteenth Centuries. In: A. Lymberopoulou (Ed.), Cross-Cultural Interaction Between Byzantium and the West, 1204–1669. Whose Mediterranean Is It Anyway? (30–58). London: Routledge.

Cormack, R. (1989). The Making of a Patron Saint: the Powers of Art and Ritual in Byzantine Thessaloniki. In: I. Lavin (Ed.), World Art. Themes of Unity in Diversity, vol. 3 (547–557). University Park: Pennsylvania State University Press.

Elsner, J. (2015). Relic, Icon and Architecture: The Material Articulation of the Holy in East Christian Art. In: C. Hahn & H. Klein (Eds.), Saints and Sacred Matter: The Cult of Relics in Byzantium and Beyond (13–40). Washington, D.C.: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.

Grabar, A. (1950). Quelques reliquaires de Saint Démétrios et le Martyrium du Saint à Salonique. DOP, 5, 2–28.

Grabar, A. (1954). Un nouveau reliquaire de saint Démétrios. DOP, 8, 305–313.

Hutter, I. (1978). Corpus der byzantinischen Miniaturen handschriften. II. Oxford Bodleian Library, II. Stuttgart: Anton Hiersemann.

Hutter, I. (2007). Der despotes Demetrios Palaiologos undsein “Bildmenologion” in Oxford. JÖB, 57, 183–217.

Millet G. (1910). Monuments byzantins de Mistra: matеriaux pour l’étude de l’ architecture et de la peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles. Paris: E. Leroux.

Moran, N. (1986). Singers in Late Byzantine and Slavonic Painting. Leiden: E. J. Brill.

Rhoby, A. (2012). Zu den Szenen aus der Vita des heiligen Demetrios auf dem Einbanddeckel des Neuen Testaments in der British Library (Add. Ms 28815). BZ, 105, 131–141.

Russell, E. (2010). St. Demetrius of Thessalonica. Cult and Devotion in the Middle Ages. Oxford: Peter Lang.

Skedros, J. C. (1999). Saint Demetrios of Thessaloniki: Civic Patron and Divine Protector 4th–7th Centuries CE. Harrisburg: Trinity Press International.

Spatharakis, I. (2001). Dated Byzantine Wall Paintings of Crete. Leiden: Alexandros.

Stojaković, A. (1966). Quelques représentations de Salonique dans la peinture médiévale serbe. In: A. K. Orlandos Χαριστήριον εἰς Ἀναστάσιον Ὀρλάνδον, II (25–48). Αθήναι: Αρχαιολογικό Κοινωνία της Αθήνας.

Todić, B. (2001). „Signatures“ des peintres Michel. Astrapas et Eutychios. Fonction et signification. In: Χ. Μαυροπούλου-Τσιούμη, Ε. Κυριακούδης (Еds.), Αφιέρωμα στη μνήμη του Σωτήρη Κίσσα (643–662). Θεσσαλονίκη: University Studio Press.

Walter, Ch. (1973). St. Demetrius: the Myroblytos of Thessalonika. Eastern Church Review, 5, 157–178.

Walter, Ch. (2003). The Warrior Saints in Byzantine Art and Tradition. Burlington: Ashgate.

Μαδεράκης, Σ. (1987). Βυζαντινά Μνημεία του Νομού Χανίων: Ο Άγιος Δημήτριος στο Λειβαδά Σελίνου και οι τοιχογραφίες του. Χανιά, 69–95.

Μέντζος, Α. (1994). Το προσκύνημα του Αγίου Δημητρίου Θεσσαλονίκης στα βυζαντινά χρόνια. Αθήναι: Εταιρεία των Φίλων του Λαού – Κέντρον Ερεύνης Βυζαντίου 1.

Μέντζος, Α. (2001). Κιβωτίδια του αγίου Δημητρίου στο Άγιον Όρος. In: Μαρτυρίες του προσκυνήματος του αγίου, Άγιον Όρος. Φύση – λατρεία – τέχνη, ф. Β’ (129–134). Θεσσαλονίκη: Ιερα Κοινοτητα Αγιου Ορουσ.

Μέντζος, Α. (2008). Ζητήματα της εικονογραφίας του Αγίου Δημητρίου. Βυζαντινά, 28, 363–392.

Παπαδάκη-Oekland Σ. (1992). Δυτικότροπες τοιχογραφίες του 14ου αιώνα στην Κρήτη. Η άλλη όψη μιας αμφίδρομης σχέσης;. In: Ε. Κυπραιου (ed.), Ευφρόσυνον. Αφιέρωμα στον Μανόλη Χατζηδάκη, τ. Β´ (491–516). Αθήνα: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων και Απαλλοτριώσεων.

Πασχαλίδης, Σ. (2013). Οι Άγιοι της Θεσσαλονίκης. Ιστορία – Γραμματεία – Κείμενα. Θεσσαλονίκη: Εκδόσεις Αθανάσιου Αλτιντζή.

Τσουγκαράκης, Δ. (2007). Ο ζωγράφος της εκκλησίας του Αγ. Δημητρίου στο Λειβαδά Σελίνου. Ιόνιος Λόγος, τ. Α΄ (295–301). Κερκυρα: Επιστημονική περιοδική έκδοση, Τμήμα Ιστορίας – Ιόνιο Πανεπιστήμιο.

Ξυγγόπουλος, Α. (1936). Βυζαντινόν κιβωτίδιον μετά παραστάσεων εκτου βίου του αγίου Δημητρίου. ΑΕ, 75, 101–136. 

Ξυγγόπουλος, Α. (1969). Το «προκάλυμμα» της σαρκοφάγου του Αγ. Δημητρίου. ΔΧΑΕ, 5, 187–199.

Ξυγγόπουλος, Α. (1970). Ο εικονογραφικός κύκλος της ζωή ςτου Αγ. Δημητρίου. Θεσσαλονίκη: Έτοςεκδοσης.

Ξυγγόπουλος, Α. (1979). Η τοιχογραφία της Παναγίας Λιέβισκας και η σαρκοφάγος του Αγίου Δημητρίου. ΔΧΑΕ, 9, 181–184.

Objavljeno
2022/12/12
Rubrika
Оригинални научни чланак