Стручно усавршавање наставника енглеског језика: анализа Каталога програма стручног усавршавања запослених у образовању

Danijela G. Kulić; Anđela S. Kostić Minić

doi:10.5937/zrffp52-40662

Danijela G. Kulić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik i književnost
Anđela S. Kostić Minić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-40662

Ključne reči: наставници енглеског језика, програми стручног усавршавања, ЗУОВ, језички системи и вештине, методика наставе енглеског језика

Sažetak

Потреба за усавршавањем наставника било које струке постоји одавнина, међутим, у најновије време она је препозната и дефинисана као обавеза и мора се одвијати континуирано током целог живота, што значи да се наставницима кроз формалну едукацију пружају могућности да перманентно стичу увиде у новине, те да обогате знања и вештине које су стекли током школовања. У овом раду истражује се у којој мери Завод за унапређивање образовања и васпитања 3 (у даљем тексту: ЗУОВ) нуди наставницима енглеског језика ужестручне програме из области поучавања језичких система и вештина, као и из области методике наставе енглеског језика. Циљ овог рада је утврдити колико су обуке које нуди ЗУОВ тематски и садржајно посвећене унапређењу језичке компетенције наставника, те надоградњи знања из области учења и поучавања енглеског језика. На основу анализе садржаја Каталога програма стручног усавршавања запослених у образовању дошло се до резултата који несумњиво указују на велику разуђеност тема, а самим тим и циљева обука наставника. Највећи број обука које су намењене и наставницима енглеског језика посвећен је општим питањима наставе (260), васпитном раду (166), те додатној подршци у образовању (49). Следе семинари који имају за циљ унапређење компетенција за учење и поучавање, а који у свом називу имају одредницу „страни“ језик (21) и већим делом припадају области усавршавања методичког знања из страног језика. Они се, углавном, односе на област планирања и реализације наставе оријентисане ка исходу. У великој палети програма за стручно усавршавање који се одвијају под окриљем ЗУОВ-а издвојени су ужестручни тематски семинари намењени наставницима енглеског језика (9). Резултати истраживања указују на недостатак програма обуке којима се унапређује знање наставника у области језичких система (граматика, лексика, фонологија и дискурс), као и језичких вештина (читање, писање, говор и слушање).

Reference

Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 6/2020. и 129/2021.

Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. Преузето са: https://zuov.gov.rs/katalog-programa-strucnog-usavrsavanja-za-skolsku-2018-2019-2019-2020-i-2020-2021-godinu, 27. јануар 2022.

Кулић, Д. и Михајловић, Ј. (2021). Приступи обради граматике у настави српског као матерњег и енглеског као страног језика. Српски језик: студије српске и словенске, 26 (1), 357–372.

Пешикан, А. (2005). Профилисање будућих дипломираних стручњака. Психологија, 38 (3), 239–253.

Поткоњак, Н. и Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника Службени гласник РС, бр. 81 од 31. августа 2017, 48 од 22. јуна 2018.

Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника Службени гласник РС, бр. 109 од 19. новембра 2021.

Приручник за планирање стручног усавршавања и напредовања (2009). Београд: ЗУОВ.

Borg, S. (2003). Teacher Cognition in Language Teaching: A Review of Research on what Language Teachers Think, Know, Believe, and Do. Language Teaching, 36(2), 81–109.

Day, C. (1999). Professional Development and Reflective Practice: Purposes, Processes and Partnerships. Pedagogy, Culture & Society, 7(2), 221–233.

Eurydice. (2015). The Teaching Profession in Europe: Practices, Perceptions, and Policies. Publications Office of the European Union. Preuzeto sa: https://data.europa.eu/doi/10.2797/031792, 27. januar 2022.

Ghorbani, S., Jafari, S. E. M., Sharifian, F. (2018). Learning to Be: Teachers’ Competences and Practical Solutions: A Step Towards Sustainable Development. Journal of Teacher Education for Sustainability, 20(1), 20–45.

Glušac, T. (2016). Međusobno obučavanje kolega kao oblik usavršavanja profesora engleskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Gupta, K. (2007). A Practical Guide to Needs Assessment. San Francisco: Pfeiffer.

Harmer, J. (2007). The Practice of English Language Teaching. Harlow: Pearson Education Limited.

Hedge, T. (2000). Teaching and Learning in the Language Classroom. Oxford: Oxford University Press.

Hong, J-Ch., Jeou-Shyan, H., Chan-Li, L., Lih-Juan, Ch. L. (2008). Competency Disparity Between Pre-Service Teacher Education and In-Service Teaching Requirements in Taiwan. International Journal of Educational Development, 28(1), 4–20.

Huntly, H. (2008). Teachers’ Work: Beginning Teachers’ Conceptions of Competence. The Australian Educational Researcher, 35(1), 125–145.

Katane, I. & Selvi, K. (2006). Teacher Competence and Further Education as Priorities for Sustainable Development of Rural School in Latvia. Journal of Teacher Education and Training, 6(2006), 41–59.

Nunan, D. (1995). Language Teaching Methodology. Hemel Hempstead: Phoenix ELT.

Shulman, L. (1986). Paradigms and Research Programs in the Study of Teaching: A Contemporary Perspective. In: M. C. Witrock (Ed.), Handbook of Research in Teaching (3–36). New York: Macmillan.

Scrivener, J. (2005). Learning Teaching. Oxford: MacMillan Education.

Ur, P. (2000). A Course in Language Teaching: Practice and Theory. Cambridge: Cambridge University Press.