Финансијска писменост на часовима српског језика и књижевности у старијим разредима основне школе

Saša S. Čorboloković; Biljana V. Nikić

doi:10.5937/zrffp53-40970

Saša S. Čorboloković Univerzitet Singidunum, Beograd, Studijski program: Anglistika
Biljana V. Nikić Narodna banka Srbije, Beograd, Kabinet guvernera, Odsek za prevode i lekturu

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-40970

Ključne reči: финансијска писменост, основна школа, српски језик и књижевност, новац, језичка култура

Sažetak

Потреба за укључивањем финансијске писмености у систем образовања и васпитања постаје све већа, с обзиром на њен значај за осамостаљивање младих и за напредак друштва. Предмет овог рада је усвајање финансијске писмености на часовима српског језика и књижевности у старијим разредима основне школе. Основни циљ рада је показати да финансијска писменост не мора бити посебан предмет, већ се њени основи могу усвајати постепено и на часовима обавезних предмета. Задаци рада су истражити у којим се областима и наставним јединицама програма нашег предмета може говорити о новцу, потрошњи, штедњи, вредности, њиховим добрим и лошим странама и како би то изгледало у пракси. Анализом плана и програма наставе и учења од петог до осмог разреда за српски језик и књижевност уочава се да је предмет погодан за развој финансијске писмености, што се може чинити претежно кроз два наставна подручја – књижевност и језичку културу. Рад показује да су многа књижевна дела одлична основа за формулисање тема говорних и писаних вежби, истраживачких задатака и стилских вежби, али и за састављање питања која ће бити део квизова, у штампаном или дигиталном формату. Бројни појмови финансијске писмености на тај начин се усвајају постепено, ученици се наводе на рад, одговорно понашање, критичко мишљење и оспособљавају да лакше разумеју важност промишљених финансијских одлука у одраслом добу.

Reference

Виденовић, М. и Чапрић, Г. (2020). ПИСА 2018. Извештај за Републику Србију. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Извештај о инфлацији – фебруар 2022. Београд: Народна банка Србије. Преузето са: https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/publikacije/ioi/izvestaji/ioi_02_2022.pdf>

Никић, Б. и Чорболоковић, С. (2015). Једноставни квиз у настави граматике у старијим разредима основне школе. Књижевност и језик, LXII (3–4), 363–375.

Урошевић, Б. и др. (2018). Финансијска писменост. Приручник за наставнике. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС – Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Hrnjak, A. i Ribarova, S. (2019). Didaktički potencijal vizualne prezentacije frazema u proučavanju frazeologije. U: Ž. Macan (ur.), Slovofraz 2018: frazeologija, učenje i poučavanje, zbornik radova s međunarodne znanstvene konferencije Slovofraz (83–100). Rijeka: Sveučilište u Rijeci, Filozofski fakultet.

Klapper, L., Lusardi, A., Van Oudheusden, P. (2015). Financial Literacy Around the World: Insights From The Standard & Poor’s Ratings Services Global Financial Literacy Survey. Preuzeto sa: https://gflec.org/wp-content/uploads/2015/11/3313-Finlit_Report_FINAL-5.11.16.pdf>

Nenadović, A. i Golicin, P. (2015). Finansijska inkluzija u Srbiji. Analiza stanja, prepreka, koristi i šansi. Beograd: Vlada Republike Srbije – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

OECD (2005). Recommendation on Principles and Good Pratices for Financial Education and Awareness. Preuzeto sa: https://www.oecd.org/finance/financial-education/35108560.pdf>

OECD (2013). Pisa 2012 Financial Literacy Assessment Framework. Preuzeto sa: https://www.oecd.org/daf/fin/financial-education/PISA2012FrameworkLiteracy.pdf>

Sredojević, S. (2017). Evropska platforma za finansijsku edukaciju kao podrška nacionalnim naporima u sprovođenju programa finansijske pismenosti – primer Udruženja banaka Srbije. Bankarstvo, 46 (2), 86–99.

Vlahović, B. (2016). Elektronski podržana razvijajuća nastava/učenje. Pedagogija, 71 (4), 367–380.