Симбол рибе и маритимни мотиви на касноантичким светиљкама са територије централног Балкана
Sažetak
Мотив рибе и маритимна тематика често су приказивани у уметности касне антике. Овакве представе могу се пратити од праисторије, а у медитеранском свету риба је имала посебно значење које се током времена манифестује и кроз представе у визуелној култури Месопотамије, Египте, Сиро-Палестине и грчко-римском свету. Море и његова богата фауна и флора били су важан природни и економски чинилац живота становника Медитерана. Због тога се маритимни призори и морска створења на визуелним представама појављују са декоративном функцијом и у симболичном значењу, која се неретко преплићу. У доба касне антике мотив рибе посебно се доводи у везу са хришћанством, мада симболика овог мотива сеже неколико миленијума уназад и заиста је тешко докучити када се у визуелној култури антике риба може сматрати неупитно хришћанским симболом. У визуелној култури старог века мотив рибе блиско је повезан са представом делфина, затим са митским морским чудовиштем и другим маритимним мотивима, од морске флоре и фауне, до представе брода. Ови мотиви појављују се на вотивним предметима, посуђу, светиљкама, надгробним споменицима, али и у монументалној уметности. У хришћанској визуелној култури риба се појављује као један од најранијих мотива, који је заједно са представама голуба, сидра, брода, доброг пастира и раних форми крста служио да прикаже припадност хришћанској заједници. Преовлађује став да је баптисмални симболизам Христа као „велике рибе“ и хришћана као „малих риба“ био пресудан за популарност рибе као препознатљивог хришћанског симбола, мада су слојеви значења толико испреплетани да је немогуће разграничити месијанске, баптисмалне, евхаристичке и есхатолошке планове значења. У касноантичком материјалу који потиче са територије данашње Србије налази се десетак светиљки са маритимном декорацијом или у форми рибе, тј. делфина. У раду су представе рибе и маритимни мотиви на касноантичким светиљкама разматрани у односу на преовлађујуће научне ставове, а анализирани су и слојеви значења у зависности од избора мотива, иконографских наратива и контекста налаза.
Reference
Baert, B. (2004). A Heritage of Holy Wood: The Legend of the True Cross in Text and Image. Leiden: Brill.
Bailey, D. M. (1988). A Catalogue of the Lamps in the British Museum, Vol 3, Roman Provincial Lamps. London: British Museum.
Bąkowska-Czerner, G. & Czerner, R. (2021). The Shell Motif in the Culture and Architecture of the Ancient Town of Marina el-Alamein in Egypt. Études et Travaux, 34, 71–91.
Bratož, R. (2005), Il martirio per annegamento nella persecuzione Dioclezianea. In: G. Cuscito (Ed.), San Giusto e la Tradizione Martitiale Tergetina: nel XVII centenario del martirio di San Giusto e per il Giubileo d’oro sacerdotale di Mons (111–146). Trieste: Editreg.
Bubić, V. (2011). Kasnoantičke svjetiljke s ranokršćanskim prikazima iz Arheološkog muzeja u Splitu. Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku, 104, 227–308.
Buora, M. (2015). Sacro e profano nelle lucerne bronzee della Romania. In: L. Zerbini (Ed.), Culti e religiosità nelle province danubiane Atti del II Convegno Internazionale Ferrara 20–22 Novembre 2013 I libri (717–738). Bologna: I Libri di Emil.
Buora, M. & Ristow, S. (2015). Tonlampen in Fischform aus frühchristlicher Zeit? Eine Fälschung in Bonn. Bonner Jahrbücher, 214, 229–241.
Chrzanovski, L. & Zhuravlev, D. (1998). Lamps from Chersonesos in the State Historical Museum, Moscow. Roma: L’Erma di Bretschneider.
Chrzanovski, L. (2019). Lampes antiques, byzantines et islamiques du Nil à l’Oronte. La Collection Bouvier. Warsaw: University of Warsaw.
Davies, M. (1988). Stesichorus’ Geryoneis and Its Folk-Tale Origins. The Classical Quarterly, 38(2), 277–290.
Dölger, F. J. (1928–1957). Ichthys, 5 vols. Münster: Aschendorff.
Elsner, J. (2006). Late Antique Art. The Problem of the Concept and the Cumulative Aesthetic. In: S. Swain & M. Edwards (Eds.), Аproaching Late Antiquity: The Transformation from Early to Late Empire (1–41). Oxford: Oxford University Press.
Gavrilović, A. (2021). An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium. Византийский временник, 105, 141–159.
Goodenough, E. R. (1953–1968). Jewish Symbols in the Greco-Roman Period, 13 vols. New York: Pantheon.
Goodenough, E. R. (1956). Jewish Symbols in the Greco-Roman Period, Fish, Bread and Vine, vol. 5. New York: Pantheon.
Grabar, А. (1968). Christian Iconography: A Study of Its Origins. Princeton: Princeton University Press.
Herrmann, J. & van den Hoek, A. (2002). Light from the Age of Augustine: Late Antique Ceramics from North Africa (Tunisia). Cambridge MA: Harvard Divinity School.
Hirsch, E. G. et al. (1906). Nimrod. In: C. Adler et al. (Eds.), Jewish Encyclopedia. Retrieved from: http://www.jewishencyclopedia.com/articles/11548-nimrod
Ilić, O. (2006). Ranohrišćanski import na teritoriji severnog Ilirika u periodu od IV do početka VII veka. Arheologija i prirodne nauke, 2, 47–68.
Jacobs, J. & Gottheil, R. (1906). Edessa. In: C. Adler et al. (Eds.), Jewish Encyclopedia. Retrieved from: http://www.jewishencyclopedia.com/articles/5431-edessa
Jeličić, B. (1972). Svetiljka (Lucerna) cat. 315, cat. 318. U: Lj. Popović, Đ. Mano-Zisi, M. Veličković, B. Jeličić (ur.), Antička bronza u Jugoslaviji (150–159). Beograd: Narodni muzej.
Jensen, R. M. (2000). Understanding Early Christian Art. London: Routledge.
Kant, L. H. (1993). The Interpretation of Religious Symbols in the Graeco-Roman World: A Case Study of Early Christian Fish Symbolism (Unpublished doctoral dissertation). Yale University, New Haven.
Karivieri, A. (2001). Mythological Subjects on Late Roman lamps and the Persistence of Classical Tradition. In: J. Fleischer, N. Hannestad, J. Lund, M. Nielsen (Eds.), Late Antiquity: Art in Context (77–84). Copenhagen: Museum Tusculanum Press.
Karović, G. (2002). Roman Bronze Lamps in the Form of a Ship from the Territory of Serbia. In: H. T. Tzalas (Ed.), Tropis VII, 7th International Symposium on Ship Constructions in Antiquity, Pylos 1999 Proceedings (461–466). Athens: Hellenic Institute for the Preservation of Nautical Tradition.
Koehl, R. B. (1986). A Marinescape Floor from the Palace at Knossos. American Journal of Archaeology, 90(4), 407–417.
Korać, M. (1995). Žišci sa teritorije Viminacijuma (Unpublished doctoral dissertation). Faculty of Philosophy, University of Belgrade.
Montserrat, D. (1995). Early Byzantine Church Lighting: A New Text. Orientalia Nova Series, 64(4), 430–444.
Morey, C. R. (1910–12). The Origin of the Fish Symbol. Princeton Theological Review, 8–10, 93–106 [1], 231–46 [2], 401–32 [3]; 268–89 [4]; 278–97 [5].
Papanikola-Bakirtzi, D. (2002). Everyday Life in Byzantium. Thessalonica: Museum of Byzantine Culture.
Pavlović, L. (1972). Svetiljka (Lucerna) cat. 268. U: Lj. Popović, Đ. Mano-Zisi, M. Veličković, B. Jeličić (ur.), Antička bronza u Jugoslaviji (136). Beograd: Narodni muzej.
Rasimus, T. (2012). Revisiting the Ichthys: A Suggestion Concerning the Origins of Christological Fish Symbolism. In: C. H. Bull, L. Lied, J. D. Turner (Eds.), Mystery and Secrecy in the Nag Hammadi Collection and Other Ancient Literature: Ideas and Practices (327–348). Leiden: Brill.
Ryken, L. et al. (1998). Dictionary of Biblical Imagery. Westmont: InterVarsity Press.
Scheftelowitz, I. (1911). Das Fisch-Symbol in Judentum und Christentum. Archiv für Religionswissenschaft, 14, 1–53, 321–92.
Schloessinger, M. S. (1950–51). Five Lamps with Fish Reliefs: From Israel and Other Mediterranean Countries. Israel Exploration Journal, 1(2), 84–95.
Shukriu, E. (2003). Fruhchristliche Lampen aus der Antiken Provinz Dardania. Mitteilungen zur Christlichen Archäologie, 9, 19–23.
Stroumsa, G. G. (1992). The Early Christian Fish Symbol Reconsidered. In: I. Gruenwald, S. Shaked, G. G. Stroumsa (Eds.), Messiah and Christos: Studies in the Jewish Origins of Christianity: Presented to David Flusser on the Occasion of His Seventy-Fifth Birthday (199–206). Tübingen: Mohr Siebeck.
Strudwick, N. (2006). Masterpieces of Ancient Egypt. London: The British Museum.
Tešić Radovanović, D. & Gugolj, B. (2020). A Multilayered Symbolism of the Shapes and Motifs of an Early Christian Lamp in the Shape of a Ship from Smederevo. Hortus Artium Medievalium, 26, 151–158.
Tsamakda, V. (2018). Spätantike und byzantinische Bronzelampen in Schiffsform. In: H. Frielinghaus, T. Schmidts, V. Tsamakda (Eds.), Schiffe und ihr Kontext Darstellungen, Modelle, Bestandteile – von der Bronzezeit bis zum Ende des Byzantinischen Reiches (159–171). Heidelberg: Propylaeum.
Valeva, J. & Vionis, A. K. (2014). The Balkan Peninsula. In: W. Tabbernee (Ed.), Early Christianity in Contexts: An Exploration across Cultures and Continents (315–379). Grand Rapids MI: Baker Academic.
Vujović, M. (2013). Copper Alloy Lamp from the Belgrade City Museum: Contribution to the Study of Early Byzantine Lighting Implements from Serbia. In: С. Крунић (ур.), Акта са стручног скупа Античке светиљке, хронологија, типологија и орнаментика (135–141). Београд: Музеј града Београда.
Walters, H. B. (1914). Catalog of Lamps in the British Museum. London: British Museum.
Werness, B. H. (2006). Continuum Encyclopaedia of Animal Symbolism in World Art. London: Continuum.
Xanthopoulou, M. (2010). Les lampes en bronze à l’époque paléochrétiene. Turnhout: Brepols Publishers.
Гавриловић, А. Ђ. (2017). Духовно и материјално значење и анализа мотива трију рибâ са заједничком главом на фрагменту касноантичког подног мозаика из Петровца на Mору. Историјски записи, XC (3–4), 6–19.
Гавриловић, А. Ђ. (2020). Плиткорељефни украс мермерних плоча на градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење. Патримониум.мк, 13 (18), 281–294.
Димитрова, Е. (1995). Најстарите христијански симболи. Скопје: Македонска цивилизација.
Дрча, С. (1985). Бронзане светиљке из збирке Народног музеја у Нишу. Зборник Народног музеја у Нишу, 1, 53–59.
Дрча, С. (2004). Лампа 114. У: Д. Пешић (ур.), Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века (179). Београд: САНУ.
Илић, O. (2008). Палеохришћански литургијски предмети и делови црквене опреме на територији јужне Србије. У: М. Ракоција (ур.), Дани Св. цара Константина и царице Јелене, Ниш и Византија VI (125–136). Ниш: Универзитет у Нишу.
Jанковић, М. (1997). Сеоба народа. У: С. Крунић (ур.), Античка бронза Сингидунума (301−340). Београд: Музеј града Београда.
Јеличић, Б. (1958–1959). Бронзани жишци у Народном музеју. Зборник радова Народног музеја, II, 72−86.
Јовановић, А. (1976). Земљане светиљке из збирке Народног музеја у Нишу. Нишки зборник, 2, 61−83.
Јовановић, А. (2006). Тло Србије завичај римских царева. Београд: Princip Bonart Pres.
Јовановић, З. (2009). Кроз двери ка светлости. Београд: Пирг.
Кондић, J. (1993). Лампа кат. 144, 145. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (326, 335, 337). Београд: САНУ.
Крунић, С. (2011). Античке светиљке из Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда.
Павловић, Л. (1966). Римска бронзана светиљка облика ратног брода. Старинар, XVII, 124–129.
Петровић, П. (1993). Лампа кат. 146, У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (338). Београд: САНУ.
Поповић, В. (1970). Ранохришћанска бронзана лампа из околине Смедерева. Старинар, XX, 323–330.
Спасић-Ђурић, Д. (2015). Град Виминацијум. Пожаревац: Народни музеј Пожаревац.
Срејовић, Д. & Цермановић-Кузмановић, А. (1992). Речник грчке и римске митологије. Београд: Српска књижевна задруга.
Цвјетићанин, T. (2013). Приватна побожност. Предмети хришћанског култа у свакодневном животу. У: И. Поповић, Б. Борић Брешковић (ур.), Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије (206–217). Београд: Народни музеј.
Црнобрња, А. (2006). Култна намена римских жижака у Горњој Мезији. Београд: Филозофски факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293