Музеј у кризи: распродаја прошлости

Nikola M. Krstović

doi:10.5937/zrffp53-41321

Nikola M. Krstović Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju umetnosti

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-41321

Ključne reči: музејска делатност, руковођење и управљање, легислатива, политизација струке

Sažetak

Фокус рада представља критичка анализа структуралних и вредносних недостатака музејске делатности у Србији, оличеним у трансферу елемената стратешких и легислативних докумената на примену у практичним решењима. Позиција из које се посматрају недостаци представља важећи ICOM Стратешки план оличен у девизи „Независност, интегритет, стручност“. Ове три компоненте музејског деловања представљају уједно и окосницу добро спроведеног процеса музеализације уколико је промишљамо као дело музејских стручњака. Рад је структуриран тако да прати стратешка и легислативна документа која се делом или у целости тичу музејске делатности у Србији, а посебно у деловима који се односе на системе доношења одлука. Сагледавање недостатака одвија се по вертикали – од концепције (неусвојене) Стратегије развоја културе у Србији, преко важећих Закона о култури и Закона о музејској делатности, до система управљања и руковођења и проистеклог недовољно решеног питања валоризације система стручног деловања. Кроз ове инстанце се сагледавају ограниченост и немогућност друштва одговорне делатности – очувања колективне меморије – да досегне свој претпостављени потенцијал. Разлог је једноставније вербализовати него аргументовати: превелик (готово потпун) политички утицај на управљање и руковођење музејским установама праћен некомпетентношћу и/или одсуством (политичке) воље доносиоца одлука да структурирају делатност по савременим принципима струке.

Reference

Закон о култури, Службени гласник РС, бр. 72 од 3. септембра 2009, бр. 13 од 19. фебруара 2016, бр. 30 од 23. марта 2016 – исп., бр. 6 од 24. јануара 2020, бр. 47 од 10. маја 2021, бр. 78 од 3. августа 2021.

Закон о музејима, Службени гласник НРС, 29. јануар 1951, бр. 4, стр. 88–92.

Крстовић, Н. (2022). Девет живота кустоса: Од музеологије до музеографије. Београд: Филозофски факултет – Центар за музеологију и херитоилогију.

Стратегија развоја културе Републике Србије од 2020. до 2029. године.

Adams, G. K. (2018). ICOM Warns Against Threats to Museum Independence. New Statement Issued on Importance of Museum Autonomy (Museum Association, April 18. https://www.museumsassociation.org/museums-journal/news/2018/04/18042018-icom-warns-threats-museum-independence/# (6. 3. 2022)

Banković, A. (2017). Cultural Policy and Formation of the Museum Network in Federal People`s Republic of Yugoslavia. Example Belgrade. Discussing Heritage and Museums: Crossing Paths of France and Serbia, Choice of Articles from the Summer School of Museology Proceedings, Paris, Website of HiCSA, 7, 130–146.

Brulon Soares, B. (2021). The Myths of Museology: On Deconstructing, Reconstructing, and Redistributing, ICOFOM Study Series [Online], 49(2), 243–260.

Edson, G. & Dean, D. (1996). The Handbook for Museums. London – New York: Routledge.

Eriksen, T. H. (2001). Between Universalism and Relativism: A Critique of the UNESCO Concepts of Culture. In: J. Cowan, M. Bénéicte Dembour, R. Wilson (Eds.), Culture and Rights: Anthropological Perspectives (127–148). Cambridge: University Press.

Hofstede, G. (2010). Six Dimensions of National Culture, https://geerthofstede.com/culture-geert-hofstede-gert-jan-hofstede/6d-model-of-national-culture (14. 4. 2022)

Horjan, G. (Ed.) (2022). Museum Watch Governance Project. Paris: ICOM.

ICOM (2016). ICOM Strategic Plan 2016–2022.

ICOM (2020). Statement on Independence of the Museums.

ICOM Srbija (2020). Zvanično saopštenje NK ICOM Srbija povodom postavljenja v. d. direktora MSUB.

Kirshenblatt-Gimblett, B. (1995). Theorizing Heritage. Ethnomusicology, 39(3), 367–380.

Krstović, N. (2018). Autonomija za muzeje. Časopis Nacionalnog komiteta ICOM Srbija, 8, 9–10.

Krstović, N. (2020a). Colonizing Knowledge: New Museology as Museology of News. Prace Etnograficzne: Revisiting new museology, 48(2), 125–139.

Krstović, N. (2020b). Preisipitivanje međusobnih odnosa: „Prošireni“ muzej i savremena umetnost. Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti, 16, 133–146.

Lowenthal, D. (1998). The Heritage Crusade and the Spoils of History. Cambridge: University Press.

Martinović, I. i Miličić, D. (2013). Muzejski predmet: jedan od ključnih koncepata muzeologije. Knjižničarstvo: Glasnik Društva knjižničara Slavonije i Baranje, 17 (1), 131–151.

Mattila, M. (Ed.) (2018). The Museum Policy Programme 2030 of the Ministry of Education and Culture: Museums of Opportunities. Helsinki: Publications of the Ministry of Education and Culture, Finland.

Mignolo, W. D. (2007). Delinking: The Rhetoric of Modernity, Logic of Coloniality, Grammar of Decoloniality. Cultural Studies, 21(2), 449–514.

Mihajlović, T. (2021). #Staro: Stare prakse, stare navike, Časopis NK ICOM Srbija, 14, 26–27.

Pérez de Cuéllar, J. (1998). Our Creative Diversity: Report of the World Commission on Culture and Development. Paris: UNESCO.

Peterson, J. (2021). #shorts: You can Politicize Everything but not Everything is Political, https://www.youtube.com/watch?v=GnrWR5OpomE (22. 6. 2022)

Pravilnik o stručnim muzejskim zvanjima i drugim zvanjima u muzejskoj djelatnosti te uvjetima i načinu njihova stjecanja (2019). NN 104/2019 (30. 10. 2019)

Smith, L. (2006). Uses of Heritage. Routledge.

Šola, T. (2003). Kako sagraditi uspješan muzej, ili pledoaje za zajedništvo. Informatica museologica, 34 (3–4), 74–80.

UNESCO (2005). The Convention on the Protection and Promotion of the Diversity of Cultural Expressions. Paris: UNESCO.

Wa Thiong’o, N. (1987). Decolonising the Mind: The Politics of Language in African Literature. Harare: Zimbabwe Publishing House.