Пикасо и позориште: од Арлекина до Пегаза – модернистички ликовни и театарски обрт

Ana M. Popović Bodroža

doi:10.5937/zrffp53-42003

Ana M. Popović Bodroža Univerzitet Singidunum, Fakultet za medije i komunikacije, Departman za humanistiku i teoriju umetnosti i medija

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-42003

Ključne reči: Пикасо, Шекнер, Aрлекин, „Руски балет”, „Парада”

Sažetak

У раду се интердисциплинарном методом истражује повезаност Пабла Пикаса са позоришном уметношћу из перспективе његовог сликарства, рада за позориште, као и утицаја позоришта не само на теме његових слика већ и на афирмацију авангардних, специфично кубистичких експеримената и поступака, односно пробој модернистичких идеја помоћу театра. Целокупна Пикасова уметност у овом раду посматрана је и у светлу неколико значајних уметничких авангарди, чији је оснивач или идеолог („отац” кубизма, творац првих колажа, редимејда, конструктивистичких скулптура, зачетник тзв. „примитивне уметности”, раног надреализма и др.). Међутим, његово, вероватно, најважније поље рада, „кубистичка револуција”, као да улази у нову димензију управо путем представљања – перформанса – на позоришној сцени и у круговима високе културе. Утицај који су сцена и рани концепт „тотал дизајна” имали на његову уметност и перцепцију простора/објекта у кубизму и даље, изузетан је, исто као и перформативни чин, презентација његових идеја кроз језик сцене. У овом случају, један медиј, по својој природи комуникативнији (театар), представља други, херметичнији (сликарство), што је многоструко утицало на афирмацију и прихваћеност уметности Пабла Пикаса.

Полазећи од раних фасцинација ликовима Арлекина, Пјероа, циркуских јахачица, играчица, жонглера, присутних у његовом сликарству (Плава фаза, 1901–1904, Ружичаста фаза, 1905–1907, и даље), рад се фокусира на његовој сарадњи са Сергејем Ђагиљевoм и „Руским балетом” (Ballets Russes, 1917–1924), за који је радио сценски дизајн, кубистичке костиме и монументалне театарске завесе. Посебно значајан балет „Парада”, Ерика Сатија (1917), посматран је као гранично, „нулто” дело које антиципира обрт у балетској уметности и представља полазиште за стварање савременог балета уопште. У њему Пикасо, изгледом костима, који асоцира на тотеме, и сцене, која поседује кубистичку дивизију и перцепцију простора, враћа позоришту његов примордијални, шамански карактер. У раду се разматра повезаност балета „Парада” са идејама теоретичара позоришта и социолога Ричарда Шекнера, као и питање споре, одложене социјалне рецепције, (не)прихватања стваралаштва Пикаса и његових сабораца, о чему у области естетике и постестетике говори филозоф Жан Франсоа Лиотар (La condition postmoderne, 1979).

Reference

Anonim. (2013, July 17). Art Theft-Stolen Piccasso ‘Burned in Stove’ in Romania. The Guardian. Retrieved from: https://www.theguardian.com/artanddesign/2013/jul/17/stolen-picasso-burned-romania

Apollinaire, G. (1966). Oeuvres en prose, textes établis, présentés et annotés par Michel Décaudin, Vol. IV. Paris: Gallimard, Bibliotheque de la Pleiade.

Austin, W. W. (1966). Music in the 20th Century. New York: Norton.

Boggs, J. S. (1966). ‘Picasso and the Theatre’ at Toulouse. The Burlington Magazine, Vol. 108, No. 754, 52–54. Retrieved April 18, 2021 from: http://www.jstor.org/stable/874782

Brooks, D. (1956). The Influence of African Art on Contemporary European Art. African Affairs, 55(218), 51–59.

Clair, J. & Michel, O. (1998). Picasso: The Italian Journey, 1917–1924. New York: Rizzoli.

Constructivism. (n.d.). Tate Modern Museum. Retrieved October 17, 2022 from: https://www.tate.org.uk/art/art-terms/c/constructivism

Cooper, D. (1968). Picasso Theater. London: Weidenfeld and Nicholson.

Davis, M. E. (1999). Modernity a la mode: Popular Culture and Avant-Gardism in Erik Satie’s Sports et divertissements. The Musical Quarterly, 83(3), 430–473.

Drew, D. (2001). The Savage Parade – From Satie, Cocteau, Picasso to the Britten of “Les Illuminations” and Beyond. Tempo, 217, 7–21.

Eisinger, D. (2013). The 25 Best Performance Art Pieces of All Time. Complex. Retrieved September 13, 2023 from: https://www.complex.com/style/a/dale-eisinger/the-25-best-performance-art-pieces-of-all-time

Kerchache Jacques. (n.d.). Encyclopædia Universalis. Retrieved October 17, 2022 from: https://www.universalis.fr/encyclopedie/jacques-kerchache/

Leighen, P. (1990). The White Peril and L’Art Negre: Picasso, Primitivism and Anticolonialism. The Art Bulletin, 72(4), 609–630.

Lynch, S. Y. (2012). Picasso: Theatre Artist (Ph.D. dissertation). University of Missouri, Kansas City.

Lyotard, J. F. (1994). The Postmodern Condition. In: S. Seidman (Еd.), The Postmodern Turn: New Perspectives on Social Theory (27–38). Cambridge: Cambridge University Press.

Milić, N. (2020). Postestetika – moć i savremena umetnost. Beograd: Factum izdavaštvo.

McCully, M. (1997). Picasso: Classicism and the Theatre. Humlebaek, Stockholm and Barcelona. The Burlington Magazine, Vol. 139, No. 1128, 218–220.

Murrell, D. (2008). African Influences in Modern Art. Heillbrunn Timeline of Art History. Retrieved February 5, 2021 from: https://metmuseum.org/toah/hd/aima/hd_aima.htm

Peterkin, N. (1919). Erik Satie’s “Parade”. The Musical Times, Vol. 60, No. 918, 426–427.

Primitivism. (n.d.). The Oxford Pocket Dictionary of Current English. Retrieved August 22, 2023 from: https://www.encyclopedia.com/humanities/dictionaries-thesauruses-pictures-and-press-releases/primitivism.

Richardson, J. (1991). A Life of Picasso, Volume I: 1881–1906. New York: Random House.

Richardson, J. (1996). A Life of Picasso, Volume II: The Painter of Modern Life, 1907–1917. New York: Random House.

Richardson, J. (2007). A Life of Picasso, Volume III: The Triumphant Years, 1917–1932. New York: Alfred A. Knopt.

Richardson, J. (2010). A Life of Picasso, Volume IV: The Mediteranian Years, 1945–1962. London: Gagosian Gallery.

Rothschild, D. M. (1991). Picasso’s ‘Parade’: From Street to Stage. London: Sotheby’s.

Schechner, R. (1977). Performance Theory. New York–London: Routledge.

Schechner, R. (2002). Performance Studies: An Introduction. New York–London: Routledge.

Sinclair, S. (1984). Picasso and the Theatre in France (Ph.D. dissertation). Retrieved May 23, 2021 from: https://macsphere.mcmaster.ca/bitstream/11375/15495/1/Sinclair%20Suzanne.pdf

Stein, G. (1984). Picasso. New York: Dover Publications. Retrieved December 13, 2022 from: https://www.rodoni.ch/PICASSO/Stein-on-Picasso.pdf

Sweeney, C. (2004). From Fetish to Subject, Race, Modernism and Primitivism 1919–1935. Westport: Praeger Publishers.

Taylor, B. (1985/1986). The Musée Picasso. Art Monthly, 92, 3–4.