Васпитнообразовна ефикасност и најчешћи реметилачки фактори наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања у старијим разредима основне школе

Hadži Živorad M. Milenović; Hadži Miloš V. Vidaković; Jelena S. Petrović

doi:10.5937/zrffp53-42770

Hadži Živorad M. Milenović Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet, Prizren -- Leposavić
Hadži Miloš V. Vidaković Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Jelena S. Petrović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za pedagogiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-42770

Ključne reči: Физичко и здравствено васпитањe и образовањe, циљеви наставе, задаци наставе, исходи наставе, вредновање наставе, најчешће предности наставе, могући недостаци наставе

Sažetak

Коаутори у раду проучавају васпитнообразовну ефикасност и најчешће реметилачке факторе ефикасније реализације наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања у старијим разредима основне школе. У истраживању се пошло од опште претпоставке да настава Физичког и здравственог васпитања и образовања значајно доприноси расту, развоју, здрављу, васпитању и образовању ученика/ученица, али да се недовољно ефикасно реализује, као и од посебних претпоставки да ће истраживањем бити издвојени фактори који указују на васпитнообразовну ефикасност и најчешће реметилачке факторе ефикасније реализације наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања, те да на такве процене ученика/ученица различито утичу разред који похађају, успех из наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања и општи успех у претходном полугодишту, али и од активног бављења спортом. Истраживање је спроведено у јануару 2023. на узорку од 101 ученика у Основној школи „Кирило Савић“ у Ивањици. Подаци прикупљени Скалером – ВОЕ-НРФЕР-НФЗВО (α = 0,602) обрађени су факторском анализом, анализом варијансе и Ман Витнијевим У тестом. Факторском анализом издвојено је пет фактора који указују на васпитнообразовну ефикасност и најчешће реметилачке факторе наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања (неравномерно бављење различитим спортовима насупрот проценама ученика/ученица о васпитнообразовној ефикасности наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања, ефикасност наставе, значај активног тренирања спорта, бављење фудбалом насупрот проценама ученика/ученица о васпитнообразовној ефикасности наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања и безбедност ученика/ученица). Анализом варијансе утврђено је да на овакве процене ученика/ученица значајно не утиче разред који похађају, успех из наставе Физичког и здравственог васпитања и образовања и општи успех у претходном полугодишту, док је Ман Витнијевим У тестом утврђено да на овакве процене значајно утиче активно бављење спортом. На основу резултата истраживања дат је предлог иновативног приступа реализацији наставе Физичког и здравственог васпитања у основној школи, према иновативним системима и иновативним дидактичко-методичким моделима наставе.

Biografija autora

Hadži Živorad M. Milenović, Univerzitet u Prištini, Učiteljski fakultet, Prizren -- Leposavić

doktor pedagoških nauka u zvanju docenta univerziteta

Reference

Антонијевић, Р. (2013). Општа педагогија. Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за педагогију и андрагогију.

Бакић Мирић, Н., Кулић, Д., Бат, С. (2022). Због чега је важна културолошка компонентна комуникације у здравству. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (3), 75–86.

Бојовић, Ж. (2022). Општа педагогија. Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу.

Вучераковић, М. (2022). Разлике у ставовима ученика четвртог и седмог разреда основне школе према настави физичког васпитања. Спорт – наука и пракса, 12 (1), 1–8.

Галић, М. (2003). Педагогија спорта. Београд: Бојс.

Илић, М. (2020). Дидактика. Универзитет у Бања Луци, Филозофски факултет.

Лазић, С. и Попов, С. (2019). Општа педагогија. Нови Сад: ЦНТИ.

Мартиновић, Б., Милојковић, З., Цветковић, А., Стојановић, Б. (2009). Стање здравља породонцијума школске деце са подручја Косова и Метохије. Praxis medica, 37 (1–2), 61–64.

Мацановић, Г. (2010). Процена квалитета живота школске деце мерена медицинским, културним и социјалним показатељима. ПОНС – медицински часопис, 7 (2), 60–63.

Миленовић, А. (2017). Разредна настава – иновативни дидактичко-методички модели. Београд: Задужбина Андрејевић.

Миленовић, Ж. (2013). Образовање у селима заплањске општине Гаџин Хан. Баштина, 23 (35), 295–312.

Миленовић, Ж. (2012). Упоредна анализа образовања женског становништва влашке регије Хомоље и метохијске жупе Гора. Баштина, 22 (33), 233–249.

Миленовић, Ж. (2010). Образовање горанске етничке заједнице на Косову и Метохији од 1918. до данас. Баштина, 20 (28), 223–230.

Наставни план и програм Основне школе „Кирило Савић“ у Ивањици за школску 2022/2023. годину.

Петковић, Ј. и Башић, С. (2003). Социо-културни и медицински показатељи квалитета живота школске деце. Acta medica medianae, 42 (1), 7–10.

Ранђеловић, Н. и Савић, З. (2016). Улога и значај школског спорта у процесу васпитања младих. Теме, 40 (4), 1291–1305.

Службени гласник РС – Просветни гласник, бр 6, 6. 7. 2017.

Чокорило, Р. (2014). Педагогија и педагогија спорта. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.

Шимоњи Чернак, Р., Марић, М., Бељански, М. (2022). Процене наставе на даљину на ТВ-у од стране родитеља у току пандемије изазване вирусом КОВИД 19. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (1), 353–371.

Amamou, S., Vandercleyen, F., Desbiens, J. (2021). Self-Efficacy of Physical and Health Education Student Teachers in the Quebec Context. Discourse and Communication for Sustainable Education, 12(1), 22–41.

Baykal, D. & Koc T. (2022). Online Education Experiences of the Students Studying in Health Care Departments during the COVID-19 Pandemic. Turkish Online Journal of Distance Education, 23(1), 131–143.

Banville, D., Dyson, B., Kulinna, P., Stylianou, M. (2020). Classroom Teachers’ and Administrators’ Views of Teaching Health and Physical Education. European Physical Education Review, 26(2), 448–464.

Holden, S., Parkes, C. & O’Leary, N. (2020). Teacher Candidate Perceptions of the edTPA in Physical and Health Education. Curriculum Studies in Health and Physical Education, 11(3), 237–251.

Ibrahim, H. & O’Connell, C. (2022). Addressing the Challenges of College Health in International Education. Journal of American College Health, 70(4), 988–991.

Jones, M., Leath, S., Latimer, K., Lawson, E., Briones, M. (2022). The Impact of COVID-19 on Black College Students’ Mental Health. Journal of College Student Development, 63(3), 239–254.

Merrem, A. & Curtner Smith, M. (2019). Acculturation of Prospective German Physical Education Teachers. European Physical Education Review, 25(1), 125–142.

Parkes, C., Baxter, D. & Holden, S. Recommendations for Helping Cooperating Teachers Support Teacher Candidates with edTPA. Strategies: A Journal for Physical and Sport Educators, 35(3), 54–56.

Ryan, T. (2020). Building Mental Health Literacy within Ontario (Canada) Health and Physical Education. International Online Journal of Education and Teaching, 7(4), 1252–1264.

Willgerodt, M., Walsh, E., Maloy, C. (2021). A Scoping Review of the Whole School, Whole Community, Whole Child Model. Journal of School Nursing, 37(1), 61–68. Zhu, Q., Cheong, Y., Sun, C. (2022). The Roles of Resilience, Peer Relationship, Teacher–Student Relationship on Student Mental Health Difficulties during COVID-19. School Psychology, 37(1), 62–74.