Компаративно-контрастивна анализа употребе интерпункцијских (и правописних) знакова у српском и енглеском језику

Saša S. Čorboloković; Valentina M. Gavranović

doi:10.5937/zrffp54-42777

Saša S. Čorboloković Univerzitet Singidunum, Beograd, Studijski program anglistike https://orcid.org/0009-0002-3767-2313
Valentina M. Gavranović Univerzitet Singidunum, Beograd, Studijski program anglistike https://orcid.org/0000-0002-3011-8769

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-42777

Ključne reči: енглески језик, српски језик, правопис, интерпункцијски знаци, интерференција, псеудонорма

Sažetak

Предмет овог рада је истраживање интерпункције у српском и енглеском језику на примерима који подлежу другачијим нормативним решењима. Основни циљ рада је компаративно-контрастивна анализа резултата добијених анкетним испитивањем ученика седмог разреда у Републици Србији. Задаци рада су: 1) истражити познавање интерпункцијских знакова у српском и енглеском језику; 2) испитати постојање интерференцијe у примени правила; 3) размотрити колико дати примери грешака илуструју тенденцију ширења псеудонорме која нарушава ортографију оба језика. Рад представља студију случаја, а сами резултати показују да су анкетирани ученици седмог разреда у већој мери савладали правила употребе интерпункцијских знакова у српском језику. Проценат нетачних одговора на појединачна питања и типови грешака показатељ су укрштања правила енглеског и српског језика и стварања хибридних облика који као такви нису правилни ни у једном од ових језика, а што представља примере псеудонорме. Такође, приметан је већи утицај примене правила усвојених у српском језику на примену у енглеском језику него у обрнутом смеру, што се може тумачити већим бројем часова матерњег језика, тачно утврђеним правописним темама у наставним програмима по разредима у српском језику у односу на наставне програме енглеског језика у којима правописне теме нису посебно издвојене.

Reference

Бабић, В. (2014). 365 језичких цртица. Београд: Креативни центар.

Блажић, М. (2015). Српски на српском. Београд: РТС.

Брборић, В. (2004). Правопис српског језика у наставној пракси. Београд: Чигоја штампа.

Брборић, В. (2018). Интерпункцијска терминологија код Срба од Вука до данас. У: Р. Драгићевић и В. Брборић (ур.), Српска славистика (стр. 61–73). Београд: Савез славистичких друштава Србије – Чигоја штампа. https://doi.org/10.18485/mks_srpska_slavistika.2018.1.ch4

Вуковић, М. (2022). Утицај англицизама са друштвених мрежа на српски језик и културу изражавања. Необјављена докторска дисертација. Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет.

Гаврановић, В. и Чорболоковић, С. (2022). Компаративно-контрастивни приступ употреби великог слова у српском и енглеском језику. Књижевност и језик, LXIX (2), 415–427. https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.11

Дилпарић, Б. и Савић, С. (2018). Интерпункција у преводу: немар или незнање. У: М. Лончар-Вујновић и др. (ур.), Наука без граница 1. Изван оквира (стр. 83–98). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Живић, Н. и Пивљаковић, И. (2019). Мали правописни водич. Београд: Службени гласник.

Кликовац, Д. (2011). О обради интерпункције у старом и новом издању Правописа српскога језика (Матица српска, 2010). Књижевност и језик, LVIII (3–4), 229–248.

Кликовац, Д. (2017). О знаковима у правопису (1): подела на реченичне и нереченичне и одговарајућа терминологија. Научни састанак слависта у Вукове дане, 46 (3), 95–111. https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.3.ch7

Кликовац, Д. (2018). О знаковима у правопису (2): реченични знакови. Научни састанак слависта у Вукове дане, 47 (3), 69–85. https://doi.org/10.18485/msc.2018.47.3.ch5

Кликовац, Д. (2019). О знаковима у правопису (3): нереченични (помоћни) правописни знаци и неколико напомена о правописним знацима уопште. Научни састанак слависта у Вукове дане, 48 (3), 109–131. https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.3.ch6

Ковачевић, М. (2022). Интерпункцијска правописна правила. У: В. Брборић и И. Бјелаковић (прир.), Нови прилози српском правопису (стр. 85–98). Нови Сад – Београд: Матица српска – Одбор за стандардизацију.

Милановић, А. (2019). Наводници: традиција и системност у српском правопису. У: М. Ковачевић (прир.), Нови прилози српском правопису (стр. 175–185). Нови Сад – Вишеград: Матица српска – Андрићев институт.

Пешикан, М., Јерковић, Ј. и Пижурица, М. (2019). Правопис српскога језика (измењено и допуњено издање). Нови Сад: Матица српска.

Прћић, Т. (2011). Енглески у српском (друго издање). Нови Сад: Филозофски факултет.

Шипка, М. (2007). Занимљива граматика (друго издање). Нови Сад: Прометеј.

American Psychological Association. (2020). Publication Manual of the American Psychological Association (6th ed.). Washington DC: American Psychological Association.

Chafe, W. (1988). Punctuation and the prosody of written language. Written Communication, 5(4), 395–426. https://doi.org/10.1177/0741088388005004001

Crystal, D. (2003). English as a Global Language (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press.

Crystal, D. (2015). Making a Point: The Pernickety Story of English Punctuation. London: Profile Books.

Cushing, I. (2018). Cambridge Topics in English Language. Language Change. Cambridge: Cambridge University Press.

McMahon, A. M. S. (1994). Understanding Language Change. Cambridge: Cambridge University Press.

Мilinović, A. i Ninčević, S. (2012). Prinosi englesko-hrvatskom pravopisnom sup(r)о(t)stavljanju. Croatica et Slavica Iadertina, VIII/II (8), 369–393.

Sanchez-Stockhammer, C. (2018). English Compounds and Their Spelling. Cambridge: Cambridge University Press.

Schou, К. (2007). The syntactic status of English punctuation. English Studies, 88(2), 195–216. https://doi.org/10.1080/00138380601042790

University of Oxford Style Guide. (2014). Oxford: University of Oxford. https://www.ox.ac.uk/sites/files/oxford/media_wysiwyg/University%20of%20Oxford%20Style%20Guide.pdf