Социјална усамљеност, емоционална усамљеност и усамљеност у љубави као показатељи задовољства животом код адолесцената
Sažetak
Примарни циљ нашег истраживања био је да испитамо утицај социјалне усамљености, емоционалне усамљености и усамљености у љубави на задовољство животом младих, са посебним уважавањем родних разлика. У истраживању је учествовало 200 средњошколаца (86 особа женског пола) из Новог Пазара, старости 15–19 година (M=16,76, SD=1,308). Подаци су прикупљени путем скале социјалне усамљености, емоционалне усамљености и усамљености у љубави (SSELL) као модификоване верзије Скале социјалне и емоционалне усамљености одраслих и Скале задовољства животом (LSS). Утврђен је статистички значајан утицај узраста учесника, материјалног статуса породице, усамљености у породици и усамљености у љубави на задовољство животом. Усамљеност у љубави је најбољи показатељ задовољства животом. Што је већа усамљеност у љубави, усамљеност у породици и материјални статус породице, то је задовољство животом мање. Налаз да материјални статус породице доприноси бољој социјализацији и вишем степену задовољства животом је контраинтуитиван, с обзиром на то да виши материјални статус породице подразумева нижи резултат задовољства животом. У моделу који предвиђа задовољство животом нема социјалне усамљености. Утврђене су полне разлике у погледу варијабли које утичу на задовољство животом код адолесцената. Највећи утицај на задовољство животом код мушкараца има усамљеност у љубави, док је код испитаница на првом месту усамљеност у породици, а затим усамљеност у љубави. Остале варијабле које се појављују у моделу у случају неподељеног узорка не појављују се у анализи у подузорцима према полу.
Reference
Ang, S., Mensot, T., Tan, T. (2014). Pangs of Loneliness Breed Material Lifestyle but Don’t Power up of Life Satisfaction of Young People: The Moderating Effects of Gender. Social Indicators Research, 117, 353–365.
Beutel, M. E. et al. (2017). Loneliness in the General Population: Prevalence, Determinants and Relations to Mental Health. BMC Psychiatry, 17(1), 1–7.
Barreto, M. et al. (2021). Loneliness around the World: Age, Gender, and Cultural Differences in Loneliness. Personality and Individual Differences, 169, 110066.
Borys, S. & Perlman, D. (1985). Gender Differences in Loneliness. Personality and Social Psychology Bulletin, 11, 63–74.
Brajković, L. (2010). Pokazatelji zadovoljstva u trećoj životnoj dobi (odbranjena doktorska disertacija). Medicinski fakultet, Zagreb.
Bugay, A. (2007). Loneliness and Life Satisfaction of Turkish University Students. In: Education in a Changing Environment Conference Proceedings (371–376). Retrieved from: https://ece.salford.ac.uk/proceedings/papers/38_07.pdf>
Clinton, M. & Anderson, L. R. (1999). Social and Emotional Loneliness: Gender Differences and Relationships with Self-Monitoring and Perceived Control. Journal of Black Psychology, 25(1), 61–77.
Ćubela Adorić,V. (2004). Skala socijalne i emocionalne usamljenosti. U: A. Proroković, K. Lacković-Grgin, V. Ćubela Adorić, Z. Penezić (ur.), Zbirka psihologijskih skala i upitnika, sv. 2 (52–61). Zadar: Sveučilište u Zadru.
Dahlberg, L., Agahi, N., Lennartsson, C. (2018). Lonelier than Ever? Loneliness of Older People over Two Decades. Archives of Gerontology and Geriatrics, 75, 96–103.
Diener, E. (1984). Subjective Well-Being. Psychological Bulletin, 95, 542–575.
Diener, E. (2012). New Findings and Future Directions for Subjective Well-Being Research. American Psychologist, 67(8), 590–597.
Diener, E. & Seligman, M. E. P. (2002). Very Happy People. Psychological Science, 13(1), 81–84.
Hajek, A. & König, H. H. (2020). Which Factors Contribute to Loneliness among Older Europeans? Findings from the Survey of Health, Ageing and Retirement in Europe: Determinants of Loneliness. Archives of Gerontology and Geriatrics, 89, 104080.
Hansen, T. & Slagsvold, B. (2016). Late-Life Loneliness in 11 European Countries: Results from the Generations and Gender Survey. Social Indicators Research, 129(1), 445–464.
Heinrich, L. M. & Gullone, E. (2006). The Clinical Significance of Loneliness: A Literature Review. Clinical Psychology Review, 26(6), 695–718.
Huebner, E. S. (1994). Preliminary Development and Validation of a Multidimensional Life-Satisfaction Scale for Children. Psychological Assessment, 6(2), 149–158.
Huebner, E. S. (2001). Manual for the Multidimensional Students’ Life-Satisfaction Scale. Columbia, SC: University of South Carolina.
Huebner, E. S. (2004). Research on Assessment of Life Satisfaction of Children and Adolescents. Social Indicators Research, 66, 3–33.
Jones, W. H. (1981). Loneliness and Social Contact. The Journal of Social Psychology, 113(2), 295–296.
Kristensen, K., König, H. H., Hajek, A. (2021). The Empty Nest, Depressive Symptoms and Loneliness of Older Parents: Prospective Findings from the German Ageing Survey. Archives of Gerontology and Geriatrics, 95, 104–425.
Lasgaard, M., Friis, K., Shevlin, M. (2016). “Where are all the lonely people?” A PopulationBased Study of High-Risk Groups across the Life Span. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology, 51(10), 1373–1384.
McKnight, C. G., Huebner, E. S., Suldo, S. (2002). Relationships among Stressful Life Events, Temperament, Problem Behavior, and Global Life Satisfaction in Adolescents. Psychology in the Schools, 39(6), 677–687.
McWhirter, B. T. (1997). Loneliness, Learned Resourcefulness, and Self-Esteem in College Students. Journal of Counseling & Development, 75(6), 460–469.
Mund, M., Freuding, M. M., Möbius, K., Horn, N., Neyer, F. J. (2020). The Stability and Change of Loneliness across the Life Span: A Meta-Analysis of Longitudinal Studies. Personality and Social Psychology Review, 24(1), 24–52.
Nurmi, J. E., Toivonen, S., Salmela-Aro, K., Eronen, S. (1997). Social Strategies and Loneliness. The Journal of Social Psychology, 137(6), 764–777.
Ozben, S. (2013). Social Skills, Life Satisfaction, and Loneliness in Turkish University Students. Social Behavior and Personality: An International Journal, 41(2), 203–213.
Pallant, J. (2010). SPSS Survival Manual: A Step-by-Step Guide to Data Analysis Using SPSS. Maidenhead: Open University Press – McGraw-Hill.
Park, N. (2004). The Role of Subjective Well-Being in Positive Youth Development. The ANNALS of the American Academy of Political and Social Science, 591(1), 25–39.
Pavot, W. & Diener, E. (1993). Review of the Satisfaction with Life Scale. Psychological Assessment, 5(2), 164–172.
Penezić, Z. (1996). Zadovoljstvo životom – provjera konstrukta (odbranjen diplomski rad). Filozofski fakultet, Zadar.
Penezić, Z. (1999). Zadovoljstvo životom: Relacije sa životnom dobi i nekim osobnim značajkama (odbranjen magistarski rad). Filozofski fakultet, Zadar.
Penezić, Z. (2006). Zadovoljstvo životom u adolescentnoj i odrasloj dobi. Društvena istraživanja, 15 (4–5), 643–669.
Peplau, L. & Perlman, D. (1982). Perspectives on Loneliness. In: L. Peplau & D. Perlman (Eds.), Loneliness: A Sourcebook of Current Theory, Research and Therapy (1–20). New York: John Wiley and Sons.
Perlman, D. & Peplau, L. A. (1981). Toward a Social Psychology of Loneliness. In: S. W. Duck & B. R. Gilmour (Eds.), Personal Relationships. Vol. 3. Personal Relationships in Disorder (31–56). London: Academic Press.
Pinquart, M. & Sorensen, S. (2001). Influences on Loneliness in Older Adults. Basic & Applied Social Psychology, 23(4), 245–266.
Qualter, P. & Munn, P. (2002). The Separateness of Social and Emotional Loneliness in Childhood. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 43, 233–244.
Ranđelović, D. i Minić, J. (2012). Prediktori zadovoljstva životom kod studenata. Engrami, 34 (1), 59–68.
Ranđelović, K. i Smederevac, S. (2011). Relacije životnih ciljeva, bazičnih psiholoških potreba i dobrobiti. Primenjena psihologija, 4 (3), 263–278.
Reić, E. I. i Penezić, Z. (2010). Subjektivna dobrobit bračnih partnera prilikom tranzicije u roditeljstvo. Društvena istraživanja, 2 (116), 341–361.
Rokach, A. (2004). The Lonely and Homeless: Causes and Consequences. Social Indicators Research, 69, 37–50.
Rokach, A. & Brock, H. (1995). The Effects of Gender, Marital Status, and the Chronicity and Immediacy of Loneliness. Journal of Social Behaviour and Personality, 10(4), 833–848.
Rook, K. S. (1984). Research on Social Support, Loneliness, and Social Isolation: Toward an Integration. Review of Personality & Social Psychology, 5, 239–264.
Rotenberg, K. J., MacDonald, K. J., King, E. V. (2004). The Relation Between Loneliness and Interpersonal Trust During Middle Childhood. Journal of Genetic Psychology, 165, 233–249.
Russell, D., Peplau, L., Cutrona, C. (1980). The Revised UCLA Loneliness Scale: Concurrent and Discriminate Validity Evidence. Journal of Personality and Social Psychology, 39, 472–480.
Schmitt, J. P. & Kurdek, L. A. (1985). Age and Gender Differences in and Personality Correlates of Loneliness in Different Relationships. Journal of Personality Assessment, 49(5), 485–496.
Smailović, S. & Mavrić, M. (2021). The Influence of Family Cohesion on Life Satisfaction. Univerzitetska misao – časopis za nauku, kulturu i umjetnost, 20, 90–104.
Suldo, S. M. & Huebner, E. S. (2004). Does Life Satisfaction Moderate the Effects of Stressful Life Events on Psychopathological Behavior During Adolescence?. School Psychology Quarterly, 19(2), 93–105.
Tuce, Đ. i Fako, I. (2014). Odrednice zadovoljstva životom kod adolescenata. Psihologijske teme, 23 (3), 407–433.
Valois, R., Huebner, E., Drane, J. (2001). Relationship Between Life Satisfaction and Violent Behaviors among Adolescents. American Journal of Health Behavior, 25, 353–366.
Van Tilburg, T., Havens, B., De Jong Gierveld, J. (2004). Loneliness among Older Adults in The Netherlands, Italy, and Canada: A Multifaceted Comparison. Canadian Journal on Aging, 23(2), 169–180.
Veenhoven, R. (1997). Advances in Understanding Happiness. Revue Québécoise de Psychologie, 18(2), 29–74.
Victor, C. R., Yang, K. (2012). The Prevalence of Loneliness among Adults: A Case Study of the United Kingdom. The Journal of Psychology, 146(1–2), 85–104.
Von Soest, T., Luhmann, M., Hansen, T., Gerstorf, D. (2018). Development of Loneliness in Midlife and Old Age: Its Nature and Correlates. Journal of Personality and Social Psychology, 118(2), 388–449.
Weiss, R. (1974). The Provisions of Social Relationships. In: Z. Rubin (Ed.), Doing unto Others (17–26). Englewood Cliffs: Prentice Hall.
Weiss, R. S. (1973). Loneliness: The Experience of Emotional and Social Isolation. Cambridge, MA: MIT Press.
Woodward, J. C. & Kalyan-Masih, V. (1990). Loneliness, Coping Strategies and Cognitive Styles of the Gifted Rural Adolescent. Adolescence, 25(10), 977–988.
Workman, E. & Lee, H. (2011). Materialism, Fashion Consumers and Gender: A CrossCultural Study. International Journal of Consumer Studies, 35(1), 50–57.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293