Theoretical Considerations of Romanticism

  • Slađana V. Aleksić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Serbian Literature and Language
Keywords: enthusiastic poetics, category of the infinite, world pain, miraculous, imagination

Abstract


The changes brought about by romanticism in the understanding of literature do not mean only the end of the classicist period. By destroying normativity as a form of relationship to creativity, the romantics emphasized the principle: as many writers as many sources of rules. Hence, the way was opened to the predominance of another poetics, descriptive, which has remained dominant even in our time. One of the most important results that romanticism brought in the study of literature is the orientation towards the study of concrete literary phenomena. This orientation brings to the fore the possibilities of studying concrete phenomena offered by the disciplines of literary criticism and literary history. The paper presents romantic poetic attitudes and theoretical considerations of romanticism.

References

Алексић, С. (2013). Његошева Луча микрокозма. У: А. Лаковић, Г. Јашовић, Ч. Николић (ур.), Његош, ријеч скупља два вијека: Зборник радова о стваралаштву П. II П. Његоша (1813–2013) (197–208). Крагујевац: Удружење писаца Крагујевца.

Алексић, С. (2016). Књижевнотеоријски и филозофски ставови Лазе Костића. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVI (2), 495–511.

Алексић, С. (2018). Теоријско и методолошко дело Петра Милосављевића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Алексић, С. (2021). Теоријски проблеми периодизације књижевности. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (4), 131–147.

Бајовић, Ј. (2023). Хендиадис као фразеолошки жанр у Лучи микрокозма и руским преводима. Српски језик: студије српске и словенске, 28, 227–239.

Библија (2005). Шабац–Ваљево–Београд: Глас цркве.

Велек, Р. (1966). Критички појмови. Београд: „Вук Караџић“.

Екерман. (1970). Разговори с Гетеом, прев. Станислав Винавер и Вера Стојић. Београд: Култура.

Живковић, Д. (2001). Теорија књижевности са теоријом писмености. Београд: Драганић.

Јовићевић, Т. (2021). Књижевност изван памћења. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Костић, Л. (2015). Укрштај: изабрани радови, прир. Небојша Здравковић. Београд: Службени гласник.

Курцијус, Е. Р. (1996). Европска књижевност и латински средњи век. Београд: СКЗ.

Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности. Београд: Требник.

Новалис, Ф. Х. (2007). Химне ноћи. У: Н. Страјнић (прир.), Антологија светског песништва (37–51). Нови Сад: Бистрица – Филозофски факултет.

Петров, А. (1970). Поетика руског формализма. Београд: Просвета.

Ћулум, Ј. (1967). Прилог теорији категорија. У: Јован Ћулум, Филозофске белешке. Београд: Нолит.

Хегел, Г. В. Ф. (1986). Естетика II. Београд: БИГЗ.

Kroce, B. (1960). Estetika. Zagreb: Naprijed.

Pantić, M. i dr. (1965). Epohe i pravci u književnosti. Beograd: Narodna kultura.

Published
2023/07/11
Section
Review Paper