Теоријска промишљања романтизма

Slađana V. Aleksić

doi:10.5937/zrffp53-44142

Slađana V. Aleksić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-44142

Ključne reči: ентузијастичка поетика, категорија бесконачног, светски бол, чудесно, имагинација

Sažetak

Промене које је донео романтизам у схватању литературе не значе само смену класицистичког раздобља. Рушећи нормативност као вид односа према стваралаштву, романтичари су истакли принцип: колико писаца толико извора правила. На тај начин се отворио пут ка превласти једне друге поетике, дескриптивне, која је и у наше време остала доминантна. Један од најважнијих резултата који је романтизам донео у изучавању литературе јесте оријентација на изучавање конкретних литерарних феномена. Та оријентација у први план истиче могућности проучавања конкретних појава које нуде дисциплине књижевна критика и историја књижевности. У раду су изложени романтичарски поетички ставови и теоријска промишљања романтизма.

Reference

Алексић, С. (2013). Његошева Луча микрокозма. У: А. Лаковић, Г. Јашовић, Ч. Николић (ур.), Његош, ријеч скупља два вијека: Зборник радова о стваралаштву П. II П. Његоша (1813–2013) (197–208). Крагујевац: Удружење писаца Крагујевца.

Алексић, С. (2016). Књижевнотеоријски и филозофски ставови Лазе Костића. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVI (2), 495–511.

Алексић, С. (2018). Теоријско и методолошко дело Петра Милосављевића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Алексић, С. (2021). Теоријски проблеми периодизације књижевности. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (4), 131–147.

Бајовић, Ј. (2023). Хендиадис као фразеолошки жанр у Лучи микрокозма и руским преводима. Српски језик: студије српске и словенске, 28, 227–239.

Библија (2005). Шабац–Ваљево–Београд: Глас цркве.

Велек, Р. (1966). Критички појмови. Београд: „Вук Караџић“.

Екерман. (1970). Разговори с Гетеом, прев. Станислав Винавер и Вера Стојић. Београд: Култура.

Живковић, Д. (2001). Теорија књижевности са теоријом писмености. Београд: Драганић.

Јовићевић, Т. (2021). Књижевност изван памћења. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Костић, Л. (2015). Укрштај: изабрани радови, прир. Небојша Здравковић. Београд: Службени гласник.

Курцијус, Е. Р. (1996). Европска књижевност и латински средњи век. Београд: СКЗ.

Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности. Београд: Требник.

Новалис, Ф. Х. (2007). Химне ноћи. У: Н. Страјнић (прир.), Антологија светског песништва (37–51). Нови Сад: Бистрица – Филозофски факултет.

Петров, А. (1970). Поетика руског формализма. Београд: Просвета.

Ћулум, Ј. (1967). Прилог теорији категорија. У: Јован Ћулум, Филозофске белешке. Београд: Нолит.

Хегел, Г. В. Ф. (1986). Естетика II. Београд: БИГЗ.

Kroce, B. (1960). Estetika. Zagreb: Naprijed.

Pantić, M. i dr. (1965). Epohe i pravci u književnosti. Beograd: Narodna kultura.