Лични надимци заплањске варошице Гаџин Хан

Sandra G. Savić

doi:10.5937/zrffp54-44225

Sandra G. Savić Institut za srpski jezik SANU https://orcid.org/0000-0002-6640-3924

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-44225

Ključne reči: антропонимија, лични надимци, лексичко-семантичка анализа, мотивисаност надимка

Sažetak

У раду су са језичког аспекта анализирани лични надимци заплањске варошице Гаџин Хан. Грађа је сакупљана на терену, у разговору са локалним мештанима који су носиоци овог дијалекатског идиома. Материјал којим располажемо броји 230 личних надимака. Антропоними су распоређени у две семантичке скупине – мушки лични надимци (199 надимака) и женски лични надимци (31 надимак), а у оквиру њих у уже семантичке групе. Највећи број надимака мотивисан је породичним именима и личним именима сродника, затим занимањем, као и физичким изгледом именоване особе.

Reference

Белић, А. (1999). Дијалекти источне и јужне Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Букумирић, М. (2015). Ономастика централног Косова. Београд: Српска академија наука и уметности.

Грковић, М. (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић”.

Грковић, М. (1983). Имена у Дечанским хрисовуљама. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду.

Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.

Жугић, Р. (1997). Придеви који се односе на човекове особине у говору околине Лебана. Јужнословенски филолог, LIII, 135–145.

Жугић, Р. (2002). Лични надимци у околини Лебана и Лесковца. Ономатолошки прилози, XV, 201–214. https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2004/0350-185X0460177Z.pdf

Жугић, Р. (2004). Мотивисаност зоонима и њихов однос према личним надимцима и личним именима. Јужнословенски филолог, LX, 177–192. https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2004/0350-185X0460177Z.pdf

Јашовић, Г. (2009). Лични надимци у Угљару код Косова Поља. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XXIX, 25–40.

Јашовић, Г. (2010). Лични надимци са Косова и Метохије. Косовска Митровица – Београд: Филозофски факултет – Друштво за неговање и проучавање српског језика.

Јовановић, В. (2004). Речник села Каменице код Ниша. Српски дијалектолошки зборник, LI, 313–688.

Петровић-Савић, М. (2016). Из ономастике Рађевине – лични надимци два рађевска села: семантика и мотивација. Филолог, VII, 57–74.

РМС (1967–1976). Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI. Нови Сад: Матица српска.

Савић-Грујић, А. (2017). Антропографска лексика у говорима сврљишког краја – лингвогеографски приступ. Српски дијалектолошки зборник, LXIV (2), 1–307.

Симоновић, Д. (1982). Заплање. Ниш – Београд: Градина – Народна књига – Етнографски институт САНУ.

Стефановић, Д. (2022). Лични надимци у Доњем Љубешу код Алексинца. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LII (2), 47–59. https://doi.org/10.5937/zrffp52-32187

Стојановић, Р. (2010). Црнотравски речник. Српски дијалектолошки зборник, LVII, 1–1060.

Танасковић, Т. (2012). Мушки надимци у селу Шљивовцу код Крагујевца. У: М. Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности (стр. 23–31). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу.

Ћирић, Љ. (2018). Речник говора Лужнице. Српски дијалектолошки зборник, LXV (2), 1–1166.

Lađević, M. (1981). Prilog proučavanju naših nadimaka. U: F. Jakopin (ur.), Četrta jugoslovanska onomastična konferenca (319–329). Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umetnosti.

Skok, P. (1971–1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.

Šimunović, P. (2003). Nadimci u Hrvata. Govor, XX, 421–429.

Šimunović, P. (2009). Uvod u hrvatsko imenoslovlje. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.