Детерминанте демографског старења у Републици Србији

Saša A. Milosavljević; Jovo M. Medojević

doi:10.5937/zrffp53-44465

Saša A. Milosavljević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za geografiju
Jovo M. Medojević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za geografiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-44465

Ključne reči: становништво, старосна структура, старење, Србија

Sažetak

Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација и има негативне последице на укупан развитак државе. Процес демографског старења у Републици Србији траје деценијама и резултирао је чињеницом да се становништво државе данас сврстава у демографски најстарије популације у свету. Удео старијих особа је изнад републичког просека у две трећине општина у Србији, а уочљиве су и велике регионалне разлике. Повећање удела старе популације у укупној популацији неминовно је довело до увећања просечне старости становништва и индекса старења. Бројна су и социјална питања која се интензивирају у условима старења као што су: старосна дискриминација, учешће старијих у друштву и породично насиље над старијим особама. Циљ рада је објективно сагледавање и анализирање овог демографског процеса на основу доступних пописних података и других релевантних извора. Резултати показују да ће се процес демографског старења интензивирати у будућности, као и да ће се наставити старење старог становништва.

Biografija autora

Saša A. Milosavljević, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za geografiju

Department of geography

Reference

Влада Републике Србије (2006). Национална стратегија о старењу 2006–2015. годинa. Београд: Влада Републике Србије.

Девеџић, М. и Стојилковић Гњатовић, Ј. (2015). Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Демографски профил старог становништва Србије. Београд: Републички завод за статистику.

Девеџић, М. и Стојилковић, Ј. (2012). Ново поимање старости – проспективнa старост. Становништво, 50 (1), 45–69.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, https://www.batut.org.rs/

Медојевић, Ј. и Милосављевић, С. (2021). Демографија. Косовска Митровица: Природно-математички факултет.

Михајловић, Т. (2013). Демографско старење старог становништва Србије. Зборник радова Географског факултета, 61, 73–102.

Пенев, Г. (1997). Демографске детерминанте старења становништва СР Југославије – моделски приступ. Становништво, 35 (3–4), 109–130.

Пенев, Г. (2002). Демографско старење у Србији. Демографски преглед, 3 (11), 2–3.

Пенев, Г. (2013). Пројекције становништва Србије од 2010. до 2060. Београд: Фискални савет Републике Србије.

Рашевић, М. (2006). Феномен старења становништва Србије. Демографија, 3, 43–58.

Рашевић, М. (2015). Фертилитет женског становништва. Популација Србије на почетку 21. века. Београд: Републички завод за статистику.

Републички завод за статистику (2012). Општине и региони у Републици Србији. Београд: Републички завод за статистику.

Републички завод за статистику (2012). Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године. Књига 2: Старост и пол. Београд: Републички завод за статистику.

Babović, M. i dr. (2018). Socijalna uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji. Beograd. Crveni krst Srbije.

Rosset, E. (1964). Aging Process of Population. London: Pergamon Press.

Sundbarg, G. (1904). Sweden: Its People and Its Industry. Stockholm: Government Printing Office. Retrieved on April 18, 2023 from: https://archive.org/details/swedenitspeople00sundgoog/page/n8/mode/2up

Vilić, D. (2015). Uzroci i posljedice demografskih procesa i promjena u savremenom društvu. Sociološki diskurs, 5 (9), 21–47.