Историјски развој образовања и науке у Србији с краја ХVIII и прве половине ХIХ века

Nikola M. Ivković; Nebojiša M. Maksimović

doi:10.5937/zrffp53-44613

Nikola M. Ivković Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet
Nebojiša M. Maksimović Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-44613

Ključne reči: наука, Доситеј, Вук, Велика школа, Лицеј, Сретењски устав

Sažetak

У раду смо се фокусирали на период позног XVIII и прве половине XIX века. Истраживањем смо уочили призму настанка српске државе и с тим у вези развој образовања и институционализацију науке. Настанак модерне науке у Србији, можемо у фрагментима посматрати и пратити од средњег века до модерног доба. Период од XV до XVIII века, међутим, означио је скоро потпуну стагнацију на свим пољима, па тако и на пољу науке. Турско освајање Балкана пресекло је развој интелектуалне мисли средњег века и тиме српски народ одвојилo од европских ренесансних струјања. Савремени почетак образовања и научног развоја хронолошки је повезан са устанцима 1804. и 1815. године. Догађаји који су покренули превирања у XVIII веку били су основа развоја образовања, а онда и науке кроз рани XIX век. Управо стога, посматрање развоја образовања у хронолошком периоду позног XVIII и почетка XIX века открива основе модерне науке у Србији. Радом се закључује да је развој државности био тесно повезан са развојем образовања и науке, а да су кључни делатници тих процеса разумевали значај оспособљености управитеља државе и научног прогреса за настанак једне нације. Оспособљеност се, у том смислу, разумевала као образовни напредак појединца, а тиме и напредак заједнице.

Reference

Аврамовић, С. (2010). Сретењски устав – 175 године после. Анали Правног факултета у Београду, LVIII (1), 36–65.

Атлагић, М. (2006). Допринос Вука Стефановића Караџића помоћним историјским наукама. Баштина, 20 (2), 364–378.

Гавриловић, М. (1906). Суспендовање првог српског устава фебруар–март 1835. године. Архив за правне и друштвене науке, I (1/6), 342–347.

Глушац, Ј. (2015). Српска православна црква у српској деспотовини (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Ђурић, М. (1997). Историја хеленске етике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Ивковић, Н. (2022). Грађанска непослушност и остваривање људских права (необјављена докторска дисертација). Правни факултет, Крагујевац.

Јовановић, А (1908). Суд и власти Карађорђева доба. Архив за правне и друштвене науке, I (1/6), 342–347.

Јовановић, С. (1991). Из историје и књижевности, I. Београд: БИГЗ.

Јовановић, С. (1991). Из историје и књижевности, II. Београд: БИГЗ.

Љушић, Р. (1988). Од Велике школе до Лицеја (1808–1808). У: Д. Татић (прир. и ур.), Универзитет у Београду 1838–1988 (4–10). Београд: Универзитет у Београду.

Макијавели, Н. (2003). Владалац. Београд: ИП књига.

Марјановић, Д. (2011). Нови правци у истраживању аутокефалије српске цркве у XIII веку. У: С. Душанић (прир. и ур.), Осам вијекова аутокефалности и један вијек од уједињења Српске православне цркве. Бања Лука: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци.

Марковић, Д. (2021). Професори и слушатељи Лицеума Књажества Србског у Крагујевцу. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу.

Мирковић, З. (2008). Правне студије крајем XVIII и почетком XIX века и Београдска Велика школа 1808–1813. године. Анали Правног факултета у Београду, LVI (1), 126–149.

Митровић, А. (1996). Србија у новом историјском добу. У: Т. Подгорац (прир. и ур.), Пола века науке и технике у обновљеној Србији: 1804–1854 (11–18). Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу.

Николић, А. (2002). Биографија верно својом руком написана. Београд: Српско друштво за историју науке – Савезни завод за интелектуалну својину.

Новаковић, С. (1906). Средњовековна Србија и Римско право. Архив за правне и друштвене науке, I (1/6), 342–226.

Новаковић, С. (1966). Из српске историје. Нови Сад: Матица српска.

Подгорац, Т. (2005). Од поука прошлости ка савременим стремљењима, поводи и одјеци. Крагујевац: Аутор.

Савић, С. (1998). Почеци теорије и филозофије права у Срба. Бања Лука: Правни факултет – Центар за публикације Бања Лука.

Степановић, М. (2008). Јован Савић (Иван Југовић) – Оснивач Велике школе у Београду и утемељивач високог школства у Срба. Норма, XIII (1–2), 211–232.

Тарановски, Ф. (1922). Задатак и метод историје права. Архив за правне и друштвене науке, III (XX), 3–6.

Трифковић, С. (2019). Српска црква као политички чинилац, 1557–1848. У: В. Чоловић, В. Џомић, Џ. Ђурић, М. Станић (прир. и ур.), Државно-црквено право кроз векове (109–121). Београд: Институт за упоредно право.

Трнавац, Н. (1998). Заборављени универзитети – апсурди институционализације и деперсонализације универзитетског особља. У: С. Танасијевић (прир. и ур.), Од Лицеја до савременог универзитета и универзитета будућности (55–57). Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу.

Ћирковић, С. (1998). Работници, војници и духовници. Београд: Equilibrium.

Ћирковић, С. (2005). Срби у позном средњем веку. Београд: Идеја.

Ћоровић, В. (2006). Историја Срба. Пирот: Pi-press.