Предлози у савременом грчком језику - акузатив или генитив?

Maja G. Baćić Ćosić; Anka M. Rađenović

doi:10.5937/zrffp54-44750

Maja G. Baćić Ćosić Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za neohelenske studije https://orcid.org/0009-0006-0865-6508
Anka M. Rađenović Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za neohelenske studije https://orcid.org/0000-0003-3276-6564

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-44750

Ključne reči: предлози, предлошко-падежне конструкције, савремени грчки језик као Ј2

Sažetak

Циљ овог истраживања је да испита на који начин група студената савременог грчког језика као Ј2 на Катедри за неохеленске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду перципира употребу појединих предлога који синтаксички одговарају генитиву и акузативу, а који, истовремено, у зависности од тога уз који се падеж користе, мењају своје значење. Конкретније, спроведено је неекспериментално квантитативно истраживање, које је садржало питања затвореног типа са вишеструким избором одговора у оквиру којих је од испитаника тражено да уз предлоге који се могу користити и уз генитив и уз акузатив (επί, υπό, από, προς, μετά и κατά) у наставку одаберу именске речи или синтагме у једном од наведена два падежа. Будући да падежни систем савременог грчког језика чине четири падежа (номинатив, генитив, акузатив и вокатив), управо се предлози, неретко, користе да се искаже велики број релација у које ступају реченични конституенти. Овим истраживањем настојимо да идентификујемо оне семантичке и синтаксичке компоненте које студентима савременог грчког као Ј2 могу бити проблематичне приликом употребе предлога и предлошко-падежних конструкција, што може бити корисно за будућа истраживања у вези са начином подучавања ове адеклинабилне врсте речи у савременом грчком језику.

Reference

Аксић, К. (2017). Семантика и прагматика предлога у савременом енглеском језику (необјављена докторска дисертација). ФИЛУМ, Крагујевац.

Баћић Ћосић, М. (2022). О неким предлозима у граматикама и приручницима за учење савременог грчког језика као страног. Philologia Mediana, 14, 573–586. https://doi.org/10.46630/phm.14.2022.39

Белић, А. (1998). Општа лингвистика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (2011). Граматика српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Стевановић, М. (1986). Савремени српскохрватски језик I (граматички системи и књижевнојезичка норма). Београд: Научна књига.

Anagnostopoulou, E., & Sevdali, C. (2020). Two modes of dative and genitive case assignment: Evidence from two stages of Greek. Natural Language & Linguistic Theory, 38, 987–1051.

Blake, B. (2001). Cases. Cambridge: Cambridge University Press.

Horrocks, G. (2010). Greek: A History of the Language and Its Speakers. New Jersey: John Wiley & Sons.

Klikovac, D. (2006). Semantika predloga. Beograd: Filološki fakultet.

Mertyris, D. (2015). Dissertation Summaries: The loss of the genitive in Greek: A diachronic and dialectological analysis. Journal of Greek Linguistics, 15(1), 159–169.

Saint-Dizier, P. (2006). Syntax and Semantics of Prepositions. Dordrecht: Springer.

Αναστασιάδη-Συμεωνίδη, Α. (2003). Η μορφολογική δομή της νέας ελληνικής και η διδακτική της. Γλωσσολογία, 15, 25–34.

Νάκας, Α. (1987). Επιρρηματικά της Νέας ελληνικής (προβλήματα υποκατηγοριοποίησης) (διδακτορική διατριβή). Αθήνα: Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο Αθηνών.

Θωμόπουλος, Γ. (1945). Γραμματική της Νεοελληνικής Κοινής. Αθήνα: Φλεβάρης.

Τζάρτζανος, A. (1946). Νεοελληνική Σύνταξις (της Κοινής Δημοτικής). Αθήνα: ΟΕΣΒ.

Χατζησάβας, Α. (1992). Το βασικό λεξιλόγιο της ελληνικής. Στα: Πρακτικά του Διεθνούς Συμποσίου για τη Σύγχρονη Ελληνική Γλώσσα (71–88). Αθήνα: ΟΕΔΒ.