Пројекти туристичко-забавних паркова: „београдски Дизниленд“
Sažetak
Развој простора намењених забави је током историје кроз своје организационе и естетске карактеристике пратио, а повремено и предводио, одређене промене у домену развоја индустрије и савремених технологија, као и у домену развоја друштва, урбане културе и образаца понашања у слободно време. Рад разматра кључне примере забавних паркова, који су карике у ланцу утицаја и иновација, а који су резултирали тематским парковима компаније Дизни током друге половине прошлог века, као глобалним феноменом. Фокус рада је на представљању и анализи пројеката забавног парка у Београду архитеката Александра Ђокића и Слободана Илића, а који је развијан и грађен током седамдесетих година прошлог века и који је све време током планирања и изградње називан „београдским Дизнилендом“. Циљ рада је да се београдски пројекат позиционира унутар ширег контекста културно-историјског развоја сродних пројеката широм света. Резултати рада указују на то да су током прошлог века Дизнијеви тематски паркови играли активну улогу у промоцији потрошачке културе, док је у Београду изградња по сличном моделу наишла на друштвени отпор и низ потешкоћа током реализације, што се може тумачити као пример спонтане (и краткорочне) одбране националног културног идентитета.
Reference
Baudrillard, J. (1985). Simulacres et simulation. Paris: Galilee. Translated by F. Filipović. Reprinted as: Bodrijar, Ž. (1991). Simulakrumi i simulacija. Novi Sad: Svetovi.
Butler, C. (2002). Postmodernism. New York: Oxford University Press. Translated by D. Janić. Reprinted as: Butler, C. (2007). Postmodernizam. Sarajevo: Šahinpašić.
Conlin, J. (2008). Vauxhall on the Boulevard: Pleasure Gardens in London and Paris, 1764–1784. Urban History, 35(1), 24–47.
Đokić, A. (1984). Prostori zabave. Izgradnja, 11, 169–171.
Featherstone, M. (1993). Global and Local Cultures. In: J. Bird, B. Currtis, T. Putnam, G. Robertson, L. Tickner (Eds.), Mapping the Futures: Local Cultures, Global Change (169–187). London–New York: Routledge.
Foglesong, R. (1999). Walt Disney World and Orlando: Deregulation as a Strategy for Tourism. In: D. R. Judd & S. S. Fainstein (Eds.). The Tourist City (89–106). New Haven & London: Yale University Press.
Frampton, K. (1992). Modern Architecture: A Critical History. 3rd ed. London: LTD. Translated by M. Nikolić. Reprinted as: Frempton, K. (2004). Moderna arhitektura: kritička istorija. Beograd: Orion art.
Ghirardo, D. (1996). Architecture After Modernism. Reprinted in 2006. London – NewYork: Thames & Hudson.
Goldberger, P. (1972, 22 October). Mickey Mouse Teaches the Architects. The New York Times. Retrieved on August 12, 2020, from: https://www.nytimes.com/1972/10/22/archives/mickey-mouse-teaches-the-architects-mickey-mouse-disney-world.html.>
Goodstein, E. (1999). Southern Outposts in the Magic Kingdom: The South as a Regional Sub-text in Disney’s American Spectacle. Visual Resources, 14(3), 307–319.
Harvey, D. (1989). The Condition of Postmodernity: An Enquiry into the Origins of Cultural Change. Cambridge, MA–Oxford, UK: Blackwell.
Ignjatović, A. (2010). Poricanje i obnova: arhitektura postmodernizma 1980–1991. U: M. Šuvaković (ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Radikalne umetničke prakse (663–670). Beograd: Orion art.
Ignjatović, A. (2012). Tranzicija i reforme: arhitektura u Srbiji 1952–1980. U: M. Šuvaković (ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX vek. Realizmi i modernizmi oko Hladnog rata (689–710). Beograd: Orion art.
Ilić, S. (1977). Muzej afričke umetnosti. Urbanizam Beograda, 40, 28–31.
Janković, S., Đokić, A., Lazić, L. (1977). Ada Ciganlija – budući rekreacioni centar. Izgradnja, 6, 34–40.
Jevtić, M. (1974). Turističko-zabavni centar u Topčideru. Arhitektura-urbanizam, 73, 44–45.
Jevtović, A. (2018). Tourist Objects of Aleksandar Đokić, an Architect: National and International Style Characteristics. BizInfo, 9(2), 11–26.
Jevtović, A. (2019). Sociology of Tourism in the Globalization Process and Social Networks. BizInfo, 10(2), 43–62.
Jevtović, A. (2020). Contribution of Slovenian Architect Franc Avbelj and “Planinka” Company to the Development of Tourism in Serbia: A Case Study of the Urban-Architectural Solution of Kuršumlija Spa. Histories of Postwar Architecture, 3(6), 138–160.
Judd, D. (1999). Constructing the Tourist Bubble. In: D. R. Judd & S. S. Fainstein (Eds.), The Tourist City (35–53). New Haven–London: Yale University Press.
Kadijević, A. (1996). Osvrt na pređeni put: Razgovor sa arhitektom Aleksandrom Đokićem. Likovni život, 59–60, 93–98.
King, M. (1981). Disneyland and Walt Disney World: Traditional Values in Futuristic Form. Journal of Popular Culture, 15(1), 116–140.
Lazar, B. (1972). Kompleksi Plava i Zelena laguna – Poreč jug novi turistički grad na zapadnoj obali Istre. Arhitektura, 115, 20–24.
Lazar, B. i Mascarelli, B. (1969). Zabavni centar „Internacional klub“ u Poreču. Arhitektura, 101, 39–42.
Manević, Z. (1973, 13. jul). Zabavni park. IT novine, str. 7.
Manojlović Pintar, O. (2014). Arheologija sećanja – spomenici i identiteti u Srbiji 1918–1989. Beograd: Čigoja.
Mittermeier, S. (2021). A Cultural History of the Disneyland Theme Parks. Middle-Class Kingdoms. Bristol–Chicago: Intellect.
Moslavac, Z. (1972). Opis projekta i gradnje zabavnog centra u turističkom naselju Katoro – Umag. Čovjek i prostor, 231, 12–13.
Moslavac, Z. (1977). Zabavni centar u sklopu turističkog naselja Katoro – Umag. Čovjek i prostor, 289, 7–9.
Nelson, S. (1986). Walt Disney’s EPCOT and the World’s Fair Performance Tradition. The Drama Review, 30(4), 106–146.
Neuman, R. (1999). “Now Mickey Mouse Enters Art’s Temple”: Walt Disney at the Intersection of Art and Entertainment. Visual Resources, 14(3), 249–261.
Nye, R. (1981). Eight Ways of Looking at an Amusement Park. Journal of Popular Culture, 15(1), 63–75.
O’Brien, G. (1981). The Parks of Vienna. Journal of Popular Culture, 15(1), 76–86.
Rakočević, Z. (1975). Detaljni urbanistički plan Zabavnog parka u Topčideru. Urbanizam Beograda, 32–33, 33–35.
Reisinger, Y. (2009). International Tourism: Cultures and Behaviour. Oxford: ButterworthHeinemann.
Stupar, A. (2009). Grad globalizacije: izazovi, transformacije, simboli. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu – Orion art.
Štraus, I. (1991). Arhitektura Jugoslavije 1945–1990. Sarajevo: Svjetlost.
Traktenberg, M. (1997). Devetnaesti vek. U: M. Perović (ur.), Istorija moderne arhitekture: Antologija tekstova. Knj. 1: Koreni modernizma (87–131). Beograd: Idea.
Vukotić Lazar, M. & Marković Savić, O. (2020). Cultural Policy and Memory of the Fighters of the People’s Liberation War: The Central Role of the Army in Political Legitimation of the New Political Structure. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy of the University of Priština, L(3), 27–44.
Wallace, M. (1985). Mickey Mouse History: Portraying the Past of Disney World. Radical History Review, 1985(32), 33–57.
Weinstein, R. (1992). Disneyland and Coney Island: Reflections on the Evolution of the Modern Amusement Park. Journal of Popular Culture, 26(1), 131–164.
West, M. (2022). Tivoli Gardens and Hans Christian Andersen. A Tale of Confluence. In: K. Merlock Jackson & M. West (Eds.), Storybook Worlds Made Real: Essays on the Places Inspired by Children’s Narratives (5–10). North Carolina, Jefferson: McFarland.
Zerlang, M. (1997). Orientalism and Modernity: Tivoli in Copenhagen. Nineteenth-Century Contexts: An Interdisciplinary Journal, 20(1), 81–110.
Zukin, S. (1991). Disney World: The Power of Facade / the Facade of Power. In: S. Zukin, Landscapes of Power: From Detroit to Disney World (217–250). Berkley–Los Angeles, Oxford: University of California Press.
Антешевић, Н. (2021). Архитектура модерних туристичких објеката Југославије (1930–1985) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Влајић, М. (1976, 12. јануар). Дизниленд лебди над Топчидером. Са арх. А. Ђокићем аутором пројекта о локацији београдског забавног парка. Вечерње новости, стр. 12.
Вукотић, Д. (1966, 17. децембар). Сећајући се Волта Дизнија – Езоп XX века. Политика, стр. 17.
Д. А. (1966, 16. децембар). Тужна вест из Калифорније – Умро Волт Дизни. Политика, стр. 11.
Јевтић, М. (1975, 2. новембар). Београдски „Дизниленд“. НИН, стр. 25.
Јевтовић, А. (2018). Архитекта Александар Ђокић (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Маневић, З. (1995). Александар Ђокић. Београд: BMG.
Миливојевић, С. (2013). Традиционално наслеђе и „друштво спектакла“. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLIII (2), 261–275.
Павловић, С. (1978, 17. април). Дизниленд на Ади. Средином недеље почиње изградња дечјег парка забаве. Вечерње новости, стр. 12.
Петровић, Р. (1973, 15. јун). За две године Београд ће добити јединствен забавно туристички центар „Дизниленд“ у Топчидеру. Политика експрес, стр. 7.
Радојчић, М. (1966, 17. децембар). Поводом смрти Волта Дизнија – Човек који је волео да чини радост. Политика, стр. 11.
Стаменковић, С. (2017). Архитектура националних павиљона Србије и Југославије на међународним изложбама 1900–1941. године (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Ћириловић, М. (1977, 24. март). Забава за целу породицу. Изгледи будућег забавног парка на Ади Циганлији. Политика, стр. 18.
Ћирић, К. (2008). Топчидер. Београд: Завод за заштиту споменика културе. Преузето са: http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Topcider.pdf
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293