„Вечерас ће бити месечине“: слике светлости и таме као симболички елементи у збирци кратких прича "У наше време" Ернеста Хемингвеја
Sažetak
Стваралаштво многих великих писаца често је прожето различитим призорима светлости и таме, које бивају представљане како као поларитети тако и као јединствена целина. Имплементирајући ове двојности у своје стваралаштво, аутори попут Ернеста Хемингвеја у оквиру спољашњих и унутрашњих светова својих јунака испитују могућност коегзистенције суштинских супротности какве су светлост и тама. Сходно томе, овај рад бавиће се анализом Хемингвејевог преиспитивања дихотомије светлости и таме у збирци кратких прича У наше време – анализом начина на који аутор у видовима њиховог представљања оставља отворену могућност за симболичко тумачење. Кад имамо у виду чињеницу да Хемингвеј у приповедању користи стратегију изостављања, отвара се простор за истраживање свега онога на шта би овакви симболички елементи могли указивати. Често се ради о апстрактним сегментима људског искуства, о емоцијама, доживљајима и ономе што Ковечеш (2002) назива циљним доменом. Полазећи управо од теорије концептуалне метафоре, сходно томе и од резултата истраживања спроведених на тему перцепције светлости и таме, као и Јунгове теорије супротности (coniunctio oppositorum), овај рад бави се и анализом начина на који се аутор поиграва стереотипним поимањем дихотомије светлости и таме. Према резултатима претходно спроведених истраживања, ова два ентитета посматрају се често као супротности које искључују једна другу, те постоји одређени несклад у њиховом коегзистирању. Код Хемингвеја су и рођење и смрт обојени тамом, што је у супротности са потенцијалним очекивањима читалаца, који би мотив рођења аутоматски довели у директну везу са светлошћу. Поред примера попут претходно поменутог, анализом се у раду утврђује да у кратким причама збирке У наше време постоји и стереотипно представљање призора светлости и таме, посебно када они симболизују страх и утеху. Када је реч о партнерским односима Хемингвејевих јунака, појављују се слике светлости и таме које су симболи њихове неподударности, контрастних карактеристика ликова, или дисфункционалности у њиховом односу, онако како је то и очекивано – у складу са јукстапозицијом светлост=добро, тама=лоше. Оно што јесте најбитније у свакоме од анализираних наратива јесте узети у обзир контекст у који су слике светлости и таме смештене, те разматрати њихову симболику у складу са тим. Напослетку, одлуком да својим препознатљивим стилом ослика приказе светлости и таме, и тиме преиспита њихов контраст, њихову сродност, али и нужност, Хемингвеј оставља простора за поновна читања ове збирке, показујући тиме да је ризница тумачења његовог стваралаштва неисцрпна.
Reference
Crawford, L. E. (2009). Conceptual Metaphors of Affect. Emotion Review, 1(2), 129–139.
El-Shamy, H. & Schrempp, G. (2017). Union of Opposites, or Coniunctio Oppositorum, Various Motifs. In: J. Garry & H. El-Shamy (Eds.), Archetypes and Motifs in Folklore and Literature: A Handbook (481–489). New York: M.E. Sharpe.
Gordić Petković, V. (2018). Narrativity and the Patterning of Experience: Reading Hemingway as Part of the Popular Culture. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy of the University of Priština, XLVIII(3), 105–118.
Griesinger, E. (2015). Religious Belief in a Secular Age: Literary Modernism and Virginia Woolf’s Mrs. Dalloway. Christianity & Literature, 64(4), 438–464.
Hemingway, E. (2002). In Our Time. New York: Charles Scribner’s Sons. (Original work published in 1925).
Jung, C. G. (1984). Mysterium Coniunctionis: Untersuchungen über die Trennung und Zusammensetzung der Seelischen gegensätzein der Alchemie. Olten: Walter-Verlag. (Original work published in 1955).
Kövecses, Z. (2000). Metaphor and Emotion: Language, Culture, and Body in Human Feeling. Cambridge: Cambridge University Press.
Kövecses, Z. (2002). Metaphor: A Practical Introduction. New York: Oxford University Press.
Lakoff, G. & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago: The University of Chicago Press. (Original work published in 1980).
Landau, M. J., Meier, B. P., Keefer, L. A. (2010). A Metaphor-Enriched Social Cognition. Psychological Bulletin, 136(6), 1045–1067.
Meier, B. P., Robinson, M. D., Clore, G. L. (2004). Why Good Guys Wear White: Automatic Inferences about Stimulus Valence Based on Brightness. Psychological Science, 15(2), 82–87.
Meier, B. P., Robinson, M. D., Crawford, L. E., Ahlvers, W. J. (2007). When “Light” and “Dark” Thoughts Become Light and Dark Responses: Affect Biases Brightness Judgments. Emotion, 7(2), 366.
Moddelmog, D. A. (1990). The Unifying Consciousness of a Divided Conscience: Nick Adams as Author of In Our Time. In: J. J. Benson (Ed.), New Critical Approaches to the Short Stories of Ernest Hemingway (33–50). Durham: Duke University Press.
Osborn, M. (1967). Archetypal Metaphor in Rhetoric: The Light‐Dark Family. Quarterly Journal of Speech, 53(2), 115–126.
Pearson, R. L. (1970). Gatsby: False Prophet of the American Dream. The English Journal, 59(5), 638–645.
Sherman, G. D. & Clore, G. L. (2009). The Color of Sin: White and Black Are Perceptual Symbols of Moral Purity and Pollution. Psychological Science, 20(8), 1019–1025.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293