Преплитање текста и слике у сакралном простору: вотивни подни мозаици из Градишта код Стојника (Космај, Србија)

  • Olga Z. Špehar Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju umetnosti
Ključne reči: Градиште код Стојника, вотивни мозаици, подни мозаици, касноантичка уметност, касноантичка архитектура, евергетизам

Sažetak


На локалитету Градиште код села Стојник на Космају откривен је пространи комплекс који се састоји од лонгитудиналног простора издељеног на мање просторне јединице попречним зидовима, и велике ротонде на његовом источном крају, у коју је на истоку уписана полукружна апсида. Имајући на уму изглед овог комплекса, његов просторни распоред, али и датовање у средину IV века, с правом се помишља да је у питању хришћанска сакрална грађевина. То додатно потврђују подни мозаици, који су фрагментарно сачувани у готово свим деловима комплекса, при чему су најбоље очувани вотивни подни мозаици са натписима пронађени на самом улазу у ротонду. У питању су мозаички натписи који су укомпоновани са различитим геометријским и фигуралним мотивима у већи мозаички тепих. Реч је о мотивима који, премда немају потпуно јасну хришћанску симболику, представљају најчешћи репертоар у раној хришћанској уметности, чији је циљ да са што мање нарације заправо искажу многа значења у хришћанском контексту. Тако се јављају представе птице, рибе, мотив Соломоновог чвора, розете и други геометријски мотиви итд. Сами натписи садрже имена дедиканата и број стопа мозаика који је финансирао свако од њих. Међу њима се посебно истиче име принципала Мајорина, припадника царске администрације, као и хришћанско име лентијарија Теодула, што је посебно важно у контексту разумевања хришћанског карактера не само мозаика већ и читаве грађевине. Положај мозаика унутар зоне која се сматра лиминалном, односно која је на самом улазу у ротонду, такође има велики значај, јер су у питању натписи који је требало да буду добро видљиви како би испунили своју најважнију функцију – да комуницирају са онима који их читају, али и да комуницирају са Господом посредством (вероватно) локалних светитеља, како би имена приложника остала запамћена у вечности.

Reference

Aetheria/Egeria. (2016). Reise ins Helige Land (Herausgegeben und übersetzt von Kai Brodersen). Berlin–Boston: De Greuter.

Buzov, M. (2011). The Early Christian Mosaics with Inscription in Croatia. In: M. Şahın (Ed.), 11th International Colloquium on Ancient Mosaics October 16th-20th, 2009, Bursa Turkey. Mosaics of Turkey and Parallel Developments in the Rest of the Ancient and Medieval World: Questions of Iconography, Style and Technique from the Beginning of the Mosaics until the Late Byzantine Era (171–192). İstanbul: Uludağ University & Mosaic Research Center.

Caillet, J.-P. (1993). L’évergétisme monumental chrétien en Italie et à ses marges. Daprès lépigraphie des pavements de mosaïque (IVe-VIIe s.). Rome: École française de Rome.

Caner, D. F. (2020). Bishops and the Politics of Lithomania in Early Byzantium. In: M. Domingo Gygax & A. Zuiderhoek (Eds.), Benefactors and the Polis. The Public Gift in the Greek Cities from the Homeric World to Late Antiquity (267–296). Cambridge: Cambridge University Press.

Caseau, B. (2022). Sacred Space and Sensory Experience in Late Antique Churches. In: R. Etlin, A.-M. Yasin, St. Murray (Eds.), The Cambridge Guide to the Architecture of Christianity, Vol. I Early Christian, Byzantine, Medieval (23–32). Cambridge: Cambridge University Press.

Dunbabin, K. M. D. (1999). Mosaics of the Greek and Roman World. Cambridge: Cambridge University Press.

Dušanić, S. (1976). La nord-ouest de la Mésie Supérieure. In: M. Mirković & S. Dušanić (Eds.), Inscriptions de la Mésie Supérieure. Vol. I, Singidunum et le nord-ouest de la province (93–162). Belgrade: Centre d’études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie de l’Université.

Erdeljan, J. & Vranešević, B. (2016). Eikon and Magic: Solomon’s Knot on Floor Mosaics in Herakleia Lynkestis. Ikon, 9, 99–108.

Franković, M. (2008). Inadequate Storage Conditions: Causes of Deterioration of Mosaics in a Museum Environment. In: A. Ben Abed, M. Demas, Th. Roby (Eds.), Lessons Learned: Reflecting on the Theory and Practice of Mosaic Conservation. Proceedings of the 9th ICCM Conference Hammamet, Tunisia, November 29 – December 3, 2005 (85–91). Los Angeles: Getty Conservation Institute.

Garipzanov, I. (2018). Graphic Signs of Authority in Late Antiquity and the Early Middle Ages, 300–900. Oxford: Oxford University Press.

Goddard, C. J. (2020). Euergetism, Christianity and Municipal Culture in Late Antiquity, from Aquileia to Gerasa (Fourth to Sixth Century CE). In: M. Domingo Gygax & A. Zuiderhoek (Eds.), Benefactors and the Polis. The Public Gift in the Greek Cities from the Homeric World to Late Antiquity (297–329). Cambridge: Cambridge University Press.

Jensen, R. M. (2000). Understanding Early Christian Art. London–New York: Routledge.

Killerich, B. (2011). Visual and Functional Aspects of Inscriptions in Early Church Floors. In: K. B. Aavitsland & T. Karlsen Seim (Eds.), Acta ad archaeologiam et artium historiam pertinentia. Vol. XXIV (46–63). Roma: Science et Lettere.

Krautheimer, R. (1965). Early Christian and Byzantine Architecture. Harmondsworth: Penguin Books.

Lipka, M. (2009). Roman Gods. A Conceptual Approach. Leiden–Boston: Brill.

Lizzi, R. (1990). Ambrose’s Contemporaries and the Christianization of Northern Italy. The Journal of Roman Studies, 80, 156–173.

Lomas, K. (2003). Public Building, Urban Renewal and Euergetism in Early Imperial Italy. In: K. Lomas & T. Cornell (Eds.), ‘Bread and Circuses’. Euergetism and Municipal Patronage in Roman Italy (28–45). London–New York: Routledge.

Maguire, H. (1981). Art and Eloquence in Byzantium. Princeton: Princeton University Press.

Maguire, H. (1994). Magic and Geometry in Early Christian Floor Mosaics and Textiles. Jahrbuch der österreichiscen Byzantinistik, 44, 265–274.

Ousterhout, R. (1990). The Temple, the Sepulchre, and the Martyrion of the Savior. Gesta, 29(1), 44–53.

Patrich, J. (2006). Early Christian Churches in the Holy Land. In: G. G. Stroumsa & O. Limor (Eds.), Christians and Christianity in the Holy Land: From the Origins to the Latin Kingdoms (351–395). Turnhout: Brepols.

Patrich, J. (2016). The Early Christianization of the Holy Land – the Archaeological Evidence. In: O. Brandt & G. Castiglia (Eds.), Constantino e i constantinidi. L`innovazione constantiniana, le sue radici e i suoi sviluppi. Pars I (265–293). Città del Vaticano: Pontificio istituto di archeologia christiana.

Shalev-Hurvitz, V. (2015). Holy Sites Encircled. The Early Byzantine Concentric Churches of Jerusalem. Oxford: Oxford University Press.

Smith, R. B. E. (2003). ’Restored Utility, Eternal City’. Patronal Imagery at Rome in the Fourth Century AD. In: K. Lomas & T. Cornell (Eds.), ‘Bread and Circuses’. Euergetism and Municipal Patronage in Roman Italy (142–166). London–New York: Routledge.

Van Minnen, P. (2000). Euergetism in Greco-Roman Egypt. In: L. Mooren (Ed.), Politics, Administration and Society in Hellenistic and Roman World. Proceedings of the International Colloquium, Bertinoro, 19–24 July 1997 (437–469). Leuven–Paris–Walpole: Peeters.

Veyne, P. (1992). Bread and Circuses. Historical Sociology and Political Pluralism (abridged with the introduction by Oswyn Murray, translated by Brian Pearce). London: Penguin Books.

Wallace-Hadrill, A. (2016). Inscriptions in Private Spaces. In: R. Benefiel & P. Keegan (Eds.), Inscriptions in the Private Sphere in the Greco-Roman World (1–10). Leiden–Boston: Brill.

Woodward, A. M. (1926). Excavations at Sparta. The Annual of the British School of Athens, 27, 173–254.

Woolf, G. (1996). Monumental Writing and the Expansion of Roman Society in the Early Empire. The Journal of Roman Studies, 86, 22–39.

Yasin, A. M. (2009). Saints and Church Spaces in the Late Antique Mediterranea. Architecture, Cult, and Community. Cambridge [etc.]: Cambridge University Press.

Yaisn, A. M. (2010). Making Use of Paradise. Church Benefactors, Heavenly Visions, and the Late Antique Commemorative Imagination. In: C. Hourihane (Ed.), Looking Beyond: Visions, Dreams, and Insights in Medieval Art and History (39–57). Princeton: Princeton University.

Zanker, P. (1988). The Power of Images in the Age of Augustus. Ann Arbor: University of Michigan Press.

Zuiderhoek, A. (2011). Oligarchs and Benefactors. Elite Demography and Euergetism in the Greek East of the Roman Empire. In: O. M. Van Nijf & R. Alston (Eds.), Political Culture in the Greek City After the Classical Age (185–195). Leuven–Paris–Walpole: Peeters.

Борић-Брешковић, Б. и Црнобрња, А. (2015). Остава сребрног римског новца из рудничке области Metalla Tricornensia. Археолошко-нумизматичка студија. Београд: Народни музеј.

Величковић, М. (1958). Прилог проучавању римског рударског басена на Космају. Зборник Народног музеја, 1, 95–118.

Душанић, С. (1974). Мозаички натписи из Стојника и космајска рудничка област у позној антици. Зборник Филозофског факултета, 12 (1), 93–105.

Душанић, С. (1991). Из историје касноантичког рударства у Шумадији. Старинар, XLXLI (1989–1990), 217–224.

Поповић, И. и Борић-Брешковић, Б. (2013). Константин Велики и Милански Едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије. Београд: Народни музеј.

Франковић, М. (2013). Конзервација и рестаурација мозаика са локалитета Губеревац (из збирке Народног музеја у Београду). Зборник Народног музеја – археологија, XXI (1), 299–319.

Црнобрња, А. (2017). Ревизионо археолошко рекогносцирање уже зоне римских космајских рудника. Зборник Народног музеја – археологија, XXIII (1), 237–265.

Шпехар, О. (2019). Касноантичка архитектура и ритуал. Централни Балкан између истока и запада. Београд: Филозофски факултет.

Шпехар, О. (2022). Христијанизација касноантичког Сингидунума. Од римског каструма до рановизантијске епископије. У: Д. Прерадовић (ур.), Ермил и Стратоник. Свети ранохаришћански мученици београдски (27–61). Београд: Балканолошки институт САНУ.

Шпехар, О. (2023). Евергетизам у касноантичком сакралном градитељству централног Балкана. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 51 (in press).

Шпехар, О. и Вранешевић, Б. (2023). Ка разумевању иконографије бронзаног крчага из Понтеса са натписом 29. Псалма цара Давида. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија. Зборник радова XXI (145–158). Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу.

Objavljeno
2023/10/12
Rubrika
Оригинални научни чланак