Валидација Инвентара ПРОАКТИВНОГ превладавања на узорку студената у Србији
Sažetak
За појам превладавања обично се везује стрес који је доживљен или је већ у најави. Међутим, савремена наука препознала је да се људи могу унапред припремити за потенцијалне стресове, али и за изазове и прилике које се могу појавити на животном путу. Такви напори усмерени на припрему за оно са чиме би се појединац могао сусрести у будућности, а што може представљати ризик или шансу за његово ментално здравље и развој потенцијала, препознати су кроз појам проактивног превладавања. У литератури су позната два приступа сагледавању проактивног превладавања, један, који су понудили Аспинвол и Тејлор (Aspinwall & Taylor, 1997) и други, који су осмислили Гринглас и сарадници (Greenglass et al., 1999). За проучавање проактивног превладавања до сада је коришћена субскала Инвентара проактивног превладавања (Greenglass et al., 1999), која управо носи назив проактивно превладавање.
Основни циљ овог истраживања јесте провера психометријских карактеристика (факторске структуре, поузданости и валидности) нове мере која се назива Инвентар ПРОАКТИВНОГ превладавања (ИПП; Tian et al., 2023). Приликом развоја ове скале аутори су пошли од дефиниције проактивног превладавања коју су дали Аспинвол и Тејлор (Aspinwall & Taylor, 2023), па она представља корисну меру којом се операционализује приступ за који, до сада, није постојала адекватна мера. Скала се састоји из четири супскале: активна припрема, неефикасна припрема, управљање собом и коришћење социјалних ресурса. Упитник је најпре преведен поступком повратног превода, а потом је, заједно са субскалама Инвентара проактивног превладавања (Greenglass et al., 1999), које мере проактивно и превентивно превладавање, администриран онлајн. Узорак је сачињен од 171 студента различитих универзитета у Србији, узраста 18–26 година, при чему су три четвртине испитаника чиниле женске особе.
Конфирмативном факторском анализом тестирано је да ли подаци добијени применом српске верзије ИПП одговарају оригиналној структури скале. Добијени су индекси фита који су били релативно близу задовољавајућих, па смо прегледали индиције за модификацију модела. Повезујући мали број грешака мерења, модел је поново тестиран и постигнути су задовољавајући индекси фита: (χ2(df)= 202.350 (129), p= .000,χ2/df= 1.569, CFI= .920, TLI= .908, RMSEA=.053). Супскале активна припрема, неефикасна припрема и управљање собом показале су добру унутрашњу конзистентност (Кронбахов α: .76, .73, .73 редом), док је супскала коришћења социјалних ресурса имала нижи али прихватљив α=.66. Корелациона анализа показала је да постоје значајне позитивне корелације између проактивног превладавања и управљања собом (r= .302, p<.01), као и коришћења социјалних ресурса (r= .298, p<.01). Значајне позитивне корелације добијене су и између превентивног превладавања и активне припреме (r= .297, p<.01), управљања собом (r= .334, p<.01), као и коришћења социјалних ресурса (r=.351, p<.01). Између супскале неефикасна припрема, проактивног и превентивног превладавања нису добијене значајне корелације. Ови резултати нам указују на то да је ИПП мера са адекватним факторским решењем, да је поуздан и валидан инструмент, а да је за субскалу неефикасна припрема пожељно спровести додатна истраживања за проверу конвергентне валидности.
Reference
Almássy, Z., Pék, G., Papp, G., Greenglass, E. R. (2014). The Psychometric Properties of the Hungarian Version of the Proactive Coping Inventory: Reliability, Construct Validity and Factor Structure. International Journal of Psychology and Psychological Therapy, 14(1), 115‒124.
Aspinwall, L. G. & Taylor, S. E. (1997). A Stitch in Time: Self-Regulation and Proactive Coping. Psychological Bulletin, 121(3), 417‒436.
Bekhter, A. A., Gagarin, A. V., Filatova, O. A. (2021). Reactive and Proactive Coping Behaviors in Russian First-Year Students: Diagnostics and Development Opportunities. RUDN Journal of Psychology and Pedagogics, 18(1), 85‒103.
Carver, C. S., Scheier, M. F., Weintraub, J. K. (1989). Assessing Coping Strategies: A Theoretically Based Approach. Journal of Personality and Social Psychology, 56(2), 267–283.
Chang, Y., Chien, C., Shen, L.-F. (2021). Telecommuting During the Coronavirus Pandemic: Future Time Orientation as a Mediator Between Proactive Coping and Perceived Work Productivity in Two Cultural Samples. Personality and Individual Differences, 171, Article 110508.
Djordjevic, D. & Greenglass, E. R. (2006). Proactive Coping Inventory ‒ Serbian Version. Retrieved on February 15, 2023, from: https://estherg.info.yorku.ca/files/2014/09/SerbianPCI.pdf?x53209>
Đurić, B. (2017). Razlike u kognitivnim strategijama prevladavanja stresa kod studenata iz Slovenije i Srbije. Godišnjak za psihologiju, 14, 35‒48.
Efendi, R. & Anindita, R. (2022). The Role of Proactive Coping and Future Time Orientation on Perceived Work Productivity in Generations Y and Z. Indonesian Journal of Business and Entrepreneurship (IJBE), 8(2), 229‒229.
Folkman, S., & Lazarus, R. S. (1985). If It Changes, It Must Be a Process: Study of Emotion and Coping during Three Stages of a College Examination. Journal of Personality and Social Psychology, 48(1), 150–170.
Goodman, L. A. (1961). Snowball Sampling. Annals of Mathematical Statistics, 32, 142–170.
Greenglass, E., Fiksenbaum, L., Eaton, J. (2006). The Relationship Between Coping, Social Support, Functional Disability and Depression in the Elderly. Anxiety, Stress, and Coping, 19(1), 15‒31.
Greenglass, E. R. (2000, July 20–22). Work Rage and Its Psychological Implications [Conference presentation]. 21st International STAR Conference, Bratislava, Slovakia.
Greenglass, E. R. (2002). Proactive Coping. In: E. Frydenberg (Ed.), Beyond Coping: Meeting Goals, Visions, and Challenges (37‒62). London: Oxford University Press.
Greenglass, E. R., Schwarzer, R., Jakubiec, D., Fiksenbaum, L., Taubert, S. (1999, July). The Proactive Coping Inventory (PCI): A Multidimensional Research Instrument [Conference presentation]. 20th International Conference of the Stress and Anxiety Research Society (STAR), Cracow, Poland.
Gutiérrez Doña, E. B. (2002). Coping with Stress at Work: A Longitudinal Study on Health Outcomes and Quality of Life [Doctoral dissertation]. Free University of Berlin, Department of Education and Psychology.
Hambrick, E. P., & McCord, D. M. (2010). Proactive Coping and Its Relation to the FiveFactor Model of Personality. Individual Differences Research, 8(2), 67‒77.
JASP Team. (2021). JASP (0.15) [Computer software].
Lücker, P. et al. (2022). Stress, Coping and Considerations of Leaving the Profession – A Cross-Sectional Online Survey of Teachers and School Principals after Two Years of the Pandemic. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(23), 16122.
Manić, S., Janjić, V., Dejanović, S. D., Aleksić, A., Aleksić, Z., Jaredić, B., Krkić, M. (2017). Burnout, Depression and Proactive Coping in Underground Coal Miners in Serbia ‒ Pilot Project. Serbian Journal of Experimental and Clinical Research, 18(1), 45‒52.
Mih, V., Mih, C., Dragoş, V. (2017). Proactive Coping, Engagement in Learning and Deep Processing as Mediators Between Autonomous Motivation and Adjustment at School. Studia Universitatis Babes-Bolyai, Psychologia-Paedagogia, 62(1), 27–46.
Pallant, J. (2009). SPSS: Priručnik za preživljavanje. Beograd: Mikro knjiga.
Ranđelović, D. & Minić, J. (2012). Predictors of Students’ Life Satisfaction. Engrami, 34(1), 59‒68.
Ruiselova, Z. (2011). Antonovsky’s Sense of Coherence in the Context of Personality and Coping. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu, 24(4), 19–34.
Schwarzer, R. & Luszczynska, A. (2008). Reactive, Anticipatory, Preventive, and Proactive Coping: A Theoretical Distinction. The Prevention Researcher, 15(4), 22‒25.
Schwarzer, R. & Taubert, S. (2002). Tenacious Goal Pursuits and Striving toward Personal Growth: Proactive Coping. In: E. Frydenberg (Ed.), Beyond Coping: Meeting Goals, Visions and Challenges (19–35). London: Oxford University Press.
Sollár, T. & Sollarova, E. (2009). Proactive Coping from the Perspective of Age, Gender and Education. Studia Psychologica, 51(2–3), 161–165.
Stanojević, D. (2009). The New Approaches in Investigation of Coping with Stressful Situations. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 39, 451‒465.
Stanojević, D., Krstić, M., Jaredić, B., Dimitrijević, B. (2014). Proactive Coping as a Mediator Between Resources and Outcomes: A Structural Equations Modeling Analysis. Applied Research in Quality of Life, 9, 871‒885.
Šram, Z. (2014). Eksplorativna i konfirmatorna faktorska analiza skale nacionalističkog sindroma (sns-1). Političke perspektive, 4 (10), 7–30.
Tian, L. et al. (2023). A PROACTIVE Coping Scale for U. S. College Students: Initial Evidence and Implications. Journal of Psychoeducational Assessment, 41(4), 395–415.
Vaculíková, J. (2016). Proactive Coping Behavior in Sample of University Students in Helping Professions. Sociální pedagogika / Social Education, 4(2), 38–55.
Vaculíková, J. (2017). Exploring the Multivariate Aspects of the Proactive Coping Inventory. Turkish Online Journal of Educational Technology, Special Issue for ITEC 2017, 344‒350.
Wibhowo, C., Retnowati, S., Ul Hasanat, N. (2019). Childhood Trauma, Proactive Coping, and Borderline Personality among Adults. Research Studies in Psychology, 8(1), 27‒35.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293