Уметничка размена између Болоње, Падове, Венеције и византијско-балканског Истока: фрагменти циклуса Страдања Христовог у цркви у Ведрани (Болоња)
Sažetak
Црква Благовештења у селу Ведрана, у близини Болоње, налази се уз средњовековни пут који повезује Болоњу са Фераром, Падовом и Венецијом. Између 2008. и 2010. године у цркви су откривени фрагменти фресака из друге половине XIII века. На овим фрескама, које су првобитно красиле горње делове зидова главног брода до реконструкција у XVIII веку, идентификовани су декоративни елементи, бисте апостола у сцени Тајне вечере, остаци фигура Христа и Јуде, као и неколико војника у сцени Издаја Јуде. Рани истраживачи приметили су да фреске показују утицај уметности неговане у регији Венета, посебно падованске културе, пре него утицаје уметности из оближње Венеције. Међутим, ове фреске показују и значајне византијско-балканске утицаје, примљене директно или преко Венеције.
Reference
Benati, D. (2000). La città sacra. Pittura murale e su tavola nel Duecento Bolognese. In: M. Medica (Ed.), Duecento. Forme e colori del Medioevo a Bologna (87–107). Venezia: Marsilio.
Bettini, S. (1968). Le miniature dell‘ Epistolario di Giovanni da Gaibana nella storia della pittura veneziana del Duecento. In: C. Bellinati & S. Bettini (Eds.), L‘Epistolario miniato di Giovanni da Gaibana (69–120). Vicenza: Neri Pozza.
Bossetto, F. L. (2011). A ovest di Bisanzio: riflessi veneziani del classicism balcanico e metropolitano del secolo XIII. In: E. Centis et al. (Eds.), Bellezza e tradizione. Un nuovo modo di vedere le cose (65–77). Castel Bolognese: Itacalibri.
Bossetto, F. L. (2015). Il Maestro del Gaibana. Un miniatore del Duecento tra Padova, Venezia e l’Europa. Cinisello Balsamo, Milano: Silvana editorial.
Buchthal, H. (1986). Miniature Painting in the Latin Kingdom of Jerusalem. London: Pindar.
Caprara, F. (2010–2011). Pitture murali del Duecento scoperte nella pieve di Vedrana di Budrio. Appunti e prime evidenze, Arte a Bologna. Bollettino dei Musei Civici d‘Arte Antica, 7–8, 203–206.
Cardini, F. (1987). La devozione del Santo Sepolcro, le sue riproduzioni occidentali e il complesso di Santo Stefano, Alcuni casi italici. In: F. Bocchi (Еd.), Sette colonne sette chiese. La vicenda ultra millenaria del Complesso di Santo Stefano (19–50). Bologna: Grafis.
Corrie, R. W. (1987). The Seitenstetten Missal and the Persistence of Italo-Byzantine Influence at Salzburg. DOP, 41, 111–123.
Cozzi, E. (1982). Note sulla decorazione pittorica e sull‘arredo scultoreo. In: D. Bellinati et al. (Ed.), La chiesa di Santa Sofia in Padova (83–108). Cittadella: Bertoncello artigrafiche.
Cozzi, E. (1998). Pittura medievale a Padova e nel territorio prima di Giotto. Padova e il suo territorio, 72, 38–43.
Giacomelli, A. (1983). Il Santuario di Montovolo: verso il restauro storiografico. In: La Montagna sacra. Tutela, conservazione e restauro del patrimonio culturale del Comune di Grizzana (97–137). Bologna: Alfa Bologna.
Giorgi, S. (2000). Maestro della fine del XIII secolo, Madonna col Bambino e Santi. In: M. Medica (Ed.), Duecento. Forme e colori del Medioevo a Bologna (288–289). Venezia: Marsilio.
Folda, J. (2005). Crusader Art in the Holy Land, from the Third Crusade to the Fall of Acre 1187–1291. Cambigde: Cambrigde University Press.
Furlan, I. (2004). Venezia, Costantinopoli, Palestina. Aspetti e circolazione della „pittura crociata”. Saggi e memorie di storia dell‘arte, 28, 15–32.
Mariani Canova, G. (2004). La miniature. In: F. Flores D‘Arcais (Ed.), La pitturanel Veneto. Le origini (223–244). Milano: Electa.
Mariani Canova, G. (2005). La miniatura del Duecento in Veneto. In: A. Putaturo Donati Murano & A. Perriccioli Saggese (Eds.), La miniatura in Italia. Dal tardoantico al Trecento con riferimenti al Medio Oriente e all‘Occidente europeo. Vol. I (156–163). Cittàdel Vaticano: Biblioteca Apostolica Vaticana.
Muraro, M. (1960). Pitture murali nel Veneto e technical dell’affrescho. Venezia: N. Pozza.
Nante, A. (2004). Padova. In: F. Flores D‘Arcais (Ed.), La pittura nel Veneto. Le origini (69–75). Milano: Electa.
Paolini, L. (Ed.) (2009). Le pievi medievali bolognesi (secoli VIII–XV), Storia e Arte. Bologna: Bononia University Press.
Servetti Donati, F. (1993). Budrio, casa nostra. Budrio: Comune di Budrio.
Weitzmann, K. (1944). Costantinopolitan Book Illumination in the Period of the Latin Conquest. Gazette des Beaux Arts, 25, 193–214.
Дамико, Р. (2013). „Стари грчки мајстори...“ Давно изгубљени циклус из XIII века у Базилици Светог Стефана у Болоњи и историјске расправе о византијској уметности. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија. Зборник радова XI. Свети цар Константин и наслеђе Европе (329–344). Ниш: Град Ниш.
Дамико, Р. (2016). Фреске из цркве Светог Бартоломеја у Ферари у контексту историјских и уметничких размена Истока и Запада крајем XIII века. Саопштења, 48, 9–22.
Дамико, Р. и Пајић, С. (2018). Две фреске из XIII века у аркосолијумима цркве Сан Ђакомо Мађоре у Болоњи – између истока и зaпада. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 48 (4), 127–144.
Дамико, Р. и Пајић, С. (2019). Црква Свете Тројице у комплексу Светог Стефана у Болоњи: Фреска Светог Петра и утицај византијске уметности на болоњско сликарство на прелазу XIII века у XIV век. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Наука без граница, 2. Одјеци, књ. 2 (203–226). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Дамико, Р. и Пајић, С. (2020). Манастир Светог Виктора у Болоњи између романичке уметности и византијских утицаја. Саопштења, 52, 47–64.
Дамико, Р. и Пајић, С. (2023). Тема Скидање с крста и рецепција византијских модела у италијанском сликарству у другој половини 13. и почетком 14. века. Саопштења, 53, in print.
Пајић, С. и Дамико, Р. (2013). Циклус Св. Јована Крститеља у баптистеријуму у Парми. У: В. Каначки и С. Пајић (ур.), Музика и неизрециво & Историја уметности – методи и методологија и њихова примена, књ. 3 (279–294). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293