Медитерански одјеци у Толкиновој Средњој земљи
Sažetak
Рад испитује утицаје медитеранске баштине на обликовање културе Гондора, а посебно на изглед његовог главног града Минас Тирита, онако како га је описао Џ. Р. Р. Толкин и како је приказан у филмским адаптацијама Питера Џексона. Поређењем Нуменора и Гондора са њима сличним античким и средњовековним цивилизацијама, и анализом извора из историје уметности, који су инспирисали дизајн имагинарног архитектонског окружења Минас Тирита, рад указује на међусобно преплитање и пренос значења и културних конотација са употребљене баштине на фикционална места и културе.
Рад почиње истицањем везе између архитектуре и идентитета и употребе пејзажа и архитектуре као културних означитеља у процесу дефинисања имагинарних култура у фикционалним световима попут Толкинове Арде. Указује се на то у којој мери су се Толкин и уметници који су радили на Џексоновим адаптацијама Господара прстенова и Хобита инспирисали стварним историјским културама, догађајима и наслеђем, и користили архитектуру као средство путем кога читаоцима и гледаоцима пружају кључне информације о главним протагонистима и различитим расама и народима који настањују Средњу земљу. Описује се Толкинов начин рада у коме поред текстуалних описа важно место имају мапе и цртежи, неизоставни за разумевање и визуелизовање многих локација из његовог легендаријума.
У одељку Нуменорејанско наслеђе и реликвије смрти говори се о цивилизацији Нуменора и њиховом односу према сопственој пролазности, који је резултирао развојем култа мртвих налик оном који је постојао у старом Египту. У домену архитектуре то је водило опредељењу за камен као доминантни грађевински материјал, које је блиско повезано са њиховим вредностима и веровањима, разумевањем времена и смртности. Култ мртвих и опсесију постизањем бесмртности неговали су и потомци Нуменорејаца у Гондору и то је водило стагнацији према којој Толкин заузима критички став, говорећи о њиховој способности да подижу величанствене структуре од камена и томе супротстављеној опадајућој популацији која их све мање користи, и која је због окренутости традицији и прошлости занемарила сопствену садашњост и будућност. Из Толкинових дела и писама, као и из бројних научних студија о изворима који су га инспирисали, ишчитавају се паралеле са историјом Старог Египта, античке Грчке, Рима и Византије, чији су развој и судбина уобличени у парадигматске наративе успона, опадања и пропасти великих цивилизација.
У другом одељку, насловљеном Архитектура Минас Тирита, подробније се анализира Толкинова визија престонице Гондора, поређења која је он сам правио са простором Медитерана и посебно са Италијом, да би се она повезала начином на који је Минас Тирит представљен на илустрацијама Алана Лија и у филмским адаптацијама Питера Џексона, где приказ архитектуре града, уличица, тргова и пијаца, као и изглед Ехтелионове куле и екстеријера и ентеријера Дворане краљева, имају пандане у италијанским градовима попут Венеције, Фиренце, Равене и Пизе. Велика грађевина базиликалног типа, Дворана краљева, добар је пример архитектонске симболике која почива на позноримским, византијским, каролиншким и романичким утицајима. У њој су препознатљиви одјеци средњовековних тежњи и наде у обнову Римског царства, отелотворени у иконичним грађевинама попут Палатинске капеле Карла Великог у Ахену, која је пресудно утицала на изглед унутрашњости Дворане и упражњеног престола краља Гондора.
Reference
Brooke, J. (2017). Building Middle-earth: An Exploration into the Uses of Architecture in the Works of J. R. R. Tolkien. Journal of Tolkien Research, 4(1), 1–18.
Clare, R. (2021). Greek and Roman Historiographies in Tolkien’s Númenor. In: H. Williams (Ed.), Tolkien and the Classical World (37–68). Zurich–Jena: Walking Tree Publishers.
Destler, M. (2014). Architectures of Middle-earth. How to Study, Understand and Compare the Architecture of Middle-earth in Relation to Ours. Retrieved from: https://middleeartharchitectures.wordpress.com/>
Eco, U. (1986). Function and Sign: Semiotics of Architecture. In: M. Gottdiener & A. Ph. Lagopoulos (Eds.), The City and the Sign. An Introduction to Urban Semiotics (55–86). Columbia University Press.
Falconer, D. (2017). Middle-earth from Script to Screen: Building the World of The Lord of the Rings and The Hobbit. London–Wellington: Harper Collins Publishers – Weta Workshop.
Fimi, D. (2018). Tolkien’s Arda. In: M. J. P. Wolf (Ed.), The Routledge Companion to Imaginary Worlds (377–384). New York–London: Routledge.
Ford, J. A. (2005). The White City: The Lord of the Rings as an Early Medieval Myth of the Restoration of the Roman Empire. Tolkien Studies, 2, 53–73.
Garth, J. (2020). The Worlds of J. R. R. Tolkien: The Places that Inspired Middle-earth. London: Frances Lincoln.
Hammond, W. G. & Scull, C. (1995). J. R. R. Tolkien: Artist & Illustrator. Boston–New York: Houghton Mifflin Company.
Hammond, W. G. & Scull, C. (2014). The Lord of the Rings: A Reader’s Companion. London: Harper Collins Publishers.
Hammond, W. G. & Scull, C. (2015). The Art of The Lord of the Rings by J. R. R. Tolkien. London: Harper Collins Publishers.
Harrisson, J. (2021). “Escape and Consolation”: Gondor as the Ancient Mediterranean and Rohan as the Germanic World in The Lord of the Rings. In: H. Williams (Ed.), Tolkien and the Classical World (329–348). Zurich–Jena: Walking Tree Publishers.
Helen, D. (2015a). Map Annotated by Tolkien Found in Pauline Baynes’s Copy of The Lord of the Rings. The Tolkien Society website. Retrieved from: https://www.tolkiensociety.org/2015/10/map-annotated-by-tolkien-found-in-pauline-bayness-copy-of-thelord-of-the-rings/>
Helen, D. (2015b). Tolkien’s Annotated Map of Middle-earth Transcribed. The Tolkien Society website. Retrieved from: https://www.tolkiensociety.org/2015/11/tolkiense-annotated-map-of-middle-earth-transcribed/>
Honegger, T. (2004). From Bag End to Lórien: The Creation of a Literary World. In: P. Buchs & T. Honegger (Eds.), News from the Shire and Beyond – Studies on Tolkien (59–81). Zurich–Berne: Walking Tree Publishers.
Jackson, P., Osborne, B., Walsh, F., Sanders, T. (producers), Jackson, P. (director). (2002a). The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring. [Motion picture, extended DVD edition]. USA: New Line Cinema – New Zealand: WingNut Films.
Jackson, P., Osborne, B., Walsh, F., Sanders, T. (producers), Jackson, P. (director). (2002b). Designing Middle-earth (1). In: The Appendices: Part One – From Book to Vision. The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring, extended edition [Documentary]. USA: New Line Cinema – New Zealand: WingNut Films.
Jackson, P., Osborne, B., Walsh, F. (producers), Jackson, P. (director). (2004a). The Lord of the Rings: The Return of the King [Motion picture, extended DVD edition]. USA: New Line Cinema – New Zealand: WingNut Films.
Jackson, P., Osborne, B., Walsh, F. (producers), Jackson, P. (director). (2004b). Designing Middle-earth (3). In: The Appendices: Part Five – The War of the Ring. The Lord of the Rings: The Return of the King, extended edition [Documentary]. USA: New Line Cinema – New Zealand: WingNut Films.
Lee, A. (2005). The Lord of the Rings Sketchbook. London: Harper Collins Publishers.
Lynch, E. (2018). Tolkien’s Kingdoms of the West: Founded in History. Mallorn, 59, 34–48.
Pezzini, G. (2022). (Classical) Narratives of Decline in Tolkien: Renewal, Accommodation, Focalization. In: A. Matz & M. Paprocki (Eds.), There and Back Again: Tolkien and the Greco-Roman World (25–51). Special issue of Thersites. Journal for Transcultural Presences & Diachronic Identities from Antiquity to Date, 15.
Praet, R. (2022). The Throne of the King. The Throne Room in Minas Tirith and Late Antique Ruler Ideology. In: A. Matz & M. Paprocki (Eds.), There and Back Again: Tolkien and the Greco-Roman World (204–231). Special issue of Thersites. Journal for Transcultural Presences & Diachronic Identities from Antiquity to Date, 15.
Preziosi, D. (1979). Architecture, Language, and Meaning. The Origins of the Built World and Its Semiotic Organization. The Hague–Paris–New York: Mouton Publishers.
Russell, G. (2004). The Lord of the Rings: The Art of The Return of the King. London: Harper Collins Publishers.
Scull, C. & Hammond, W. G. (2017a). The J. R. R. Tolkien Companion and Guide. Reader’s Guide. Part 1. London: Harper Collins Publishers.
Scull, C. & Hammond, W. G. (2017b). The J. R. R. Tolkien Companion and Guide. Chronology. London: Harper Collins Publishers.
Tolkien, J. R. R. (1998). Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth (edited by Christopher Tolkien). London: Harper Collins Publishers.
Tolkien, J. R. R. (1999). The Silmarillion (edited by Christopher Tolkien). London: Harper Collins Publishers.
Tolkien, J. R. R. (2000). The Letters of J. R. R. Tolkien (edited by Humphrey Carpenter with the assistance of Christopher Tolkien). Boston–New York: Houghton Mifflin Company.
Tolkien, J. R. R. (2014). The Lord of the Rings. 60th Anniversary Edition. London: Harper Collins Publishers.
Williams, H. (2021a). Introduction: Classical Tradition, Modern Fantasy, and the Generic Contracts of Readers. In: H. Williams (Ed.), Tolkien and the Classical World (xi–xxvi). Zurich–Jena: Walking Tree Publishers.
Williams, H. (2021b). Tolkien the Classicist: Scholar and Thinker. In: H. Williams (Ed.), Tolkien and the Classical World (3–36). Zurich–Jena: Walking Tree Publishers.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293