Преиспитивање идентитета: Војводина девете деценије прошлог века

  • Saša S. Marković Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet, Sombor, Katedra za društvene nauke
Ključne reči: Војводина, идентитет, национализам, реформа, сукоб, политика

Sažetak


Рад представља разматрање ставова у вези са национално-политичким статусом Војводине након смрти Јосипа Броза, у време (ре)афирмисања уставног и националног идентитета социјалистичке југословенске федерације и њених конститутивних елемената. Ослањајући се на постојећи континуитет расправа о положају Војводине у Републици Србији и југословенској федерацији, привремено прекинут услед одавања почасти личности и делу друга Тита, транзициони процес, који се све више претварао у дезинтеграциони процес заједничке државе, сведочи о све бројнијим противречностима у погледу будућности статуса АП Војводине. Настале из амбивалентних побуда, оне су се убрзо трансформисале у бескомпромисне антагонизме, који су упорно, по цену одсудног сукоба, инсистирали на сопственој правоверности. У таквим околностима је од стране свих заинтересованих страна игнорисана чињеница о прегломазном и бирократизованом партијском, а тиме и државном апарату који је одавно изгубио свако упориште у политичкој вољи становништва. Из тог разлога је омасовљење подршке у једном тренутку постало одсудни моменат престижа, који води ка коначном политичком тријумфу. Пратеће популистичке манифестације пресудно су утицале на специфичан развој демократског плурализма, који је намеравао да направи отклон од компромитоване идеологије југословенске федерације.

Reference

Аутономија Војводине (1976). Нови Сад: Центар ПК СКВ за политичке студије и марксистичко образовање.

Бисерко, С. (прир.) (2004). Милошевић вс Југославија. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији.

Бјелица, С. (2011). Трансформације идеје о аутономији Војводине. Зборник Матице српске за друштвене науке, 137, 509–520.

Бјелица, С. (2015). Спорови око аутономије Војводине, књига прва 1961–1974. Београд: Службени гласник.

Бјелица, С. (2021). Спорови око аутономије Војводине, књига друга: 1974–1988. Београд: Службени гласник.

Васин, Г. и др. (2018). Срби у Хабсбуршкој монархији 1526–1918. Нови Сад: Прометеј.

Владисављевић, Н. (2019). Антибирократска револуција. Београд: Архипелаг.

Вукадиновић, И. (2020). Масовне демонстрације и пад режима САП Војводине 1988. године. Баштина, 51, 378–392.

Глишић, В. (2019). Сусрети и разговори са Николом Љубичићем. Токови историје, 2, 213–234.

Димић, Љ. (2001). Историја српске државности, Србија у Југославији. Нови Сад: Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду – „Беседа” – Издавачка установа православне Епархије бачке – Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.

Ђурић, М. (2003). Србија и Европа, између прошлости и будућности, летопис југословенске трагедије. Београд – Нова Пазова: БИГЗ – Бонарт.

Екмечић, М. (2002). Дијалог прошлости и садашњости (Зборник радова). Београд: Службени лист СРЈ.

Екмечић, М. (2021а). Дуго кретање између клања и орања. Нови Сад: Архив Војводине.

Екмечић, М. (2021б). Разнолики историјски списи. Нови Сад: Архив Војводине.

Зундхаусен, Х. (2008). Историја Србије од 19. до 21. века. Београд: Клио.

Крауч, К. (2010). Постдемократия. Москва: Издательский дом Государственного университета – Высшей школы экономики.

Кончар, Р. и Боаров, Д. (2011). Стеван Дороњски, одбрана аутономије Војводине. Нови Сад: Музеј Војводине.

Ковић, М. (2016). Упоришта. Београд: Catena mundi.

Марковић, С. (2011). Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића. Сомбор: Педагошки факултет.

Марковић, С. (2020). Од присаједињења до прекрајања: Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941. Нови Сад: Архив Војводине.

Марковић, С. (2022). „Војвођанска нација”: Идеолошке побуде и антиисторијски наратив. Социолошки преглед, 3, 1130–1151.

Микавица, Д. (2018). Српска Војводина. Нови Сад: Прометеј – Радио-телевизија Војводине.

Николић, К. (2011). Мит о комунистичком југословенству. Историја 20. века, 1, 9–26.

Николић, К. (2012). Функција књижевности у Социјалистичкој Југославији (1945–1962). Serbian Studies Research, 1, 89–122.

Николић, К. (2019). Југославија, последњи дани (1989–1992), књ. 1. Београд: Службени гласник.

Поповић Обрадовић, О. (2008). Парламентаризам у Србији 1903–1914. Београд: Логистика.

Рикëр, П. (2002). История и истина. Санкт-Петербург: Издательство Алетейя.

Ристановић, П. (2019). Косовско питање 1974–1989. Нови Сад – Београд: Прометеј – Информатика.

Ристановић, П. (2020). Илузија моћи, српски критички интелектуалци и комунистички режим. Београд: Фондација Александар Невски – ИПП Принцип.

Секулић, И. (2012). Војвођани о Војводини, поводом десетогодишњице ослобођења и уједињења, 1928. Зрењанин: Градска народна библиотека Жарко Зрењанин.

Селинић, С. (2021). Избор кадрова из Србије у Председништво ЦКСКЈ 1981–1983: политичке борбе после смрти Јосипа Броза Тита. Токови историје, 2, 199–227.

Станковић, В. (2010). Статусни положај Војвођанске аутономије. Српска политичка мисао, 1, 291–302.

Хазони, Ј. (2021). Врлина национализма. Београд: Клио.

Чалић, М-Ж. (2013). Историја Југославије у 20. веку. Београд: Клио.

Beštić-Bronza, (2019). Western Perception of Yugoslavia during 1980. Istraživanja, 30, 294–309.

Bjelica, S. (2015). The Rise and Fall of Vojvodinian Liberals. Istraživanja, 26, 178–189.

Bjelica, S. (2016). Views of Vojvodinian Leadership on Reopening the Issue of the Relationship Between SR Serbia and SAP Vojvodina in 1981. Istraživanja, 27, 258–273.

Cohen, L. (2002). Serpent in the Bosom: The Rise and Fall of Slobodan Milosević. Boulder, CO: Westview Press.

Keane, J. (2013). Democracy and Media Decadence. Cambridge: Cambridge University Press.

Müller, J. W. (2007). Constitutional Patriotism. London: Princeton University.

Ramet, S. (1984). Nationalism and Federalism in Yugoslavia 1963–1983. Bloomington: Indiana University Press.

Ramet, S. P. & Balkan, B. (2002). Balkan Babel: The Disintegration of Yugoslavia from the Death of Tito to the Fall of Milosevic. Boulder, CO: Westview Press.

Šmale, V. (2019). Šta će biti sa Evropskom Unijom?. Beograd: Clio.

Woodward, S. (1997). Balkanska tragedija: haos i raspad posle hladnog rata. Beograd: „Filip Višnjić”.

Objavljeno
2023/12/28
Rubrika
Оригинални научни чланак