Архетип мајке у драми "Посветилиште Абрамово" Мавра Ветрановића
Sažetak
Обимом велико, а жанровски и тематски разноврсно Ветрановићево стваралаштво обележило је XVI век и увело хришћанску ренесансу као нову струју владајуће епохе у Дубровнику чији је Ветрановић био најзначајнији представник. Припадник бенедиктинског реда, песник, поклоник и обновитељ хришћанских тема и мотива у књижевности, својим стваралачким умећем „оживео” jе упечатљиве библијске женске ликове, који су и тада имали важну функцију – да пруже универзалан модел васпитавања и владања женском делу популације. Инспирисан старозаветном библијском причом, из књиге Постања, о кушању праоца Аврама и подношењу најтеже жртве за сваког родитеља, Ветрановић је написао побожну драму Посветилиште Абрамово, у којој је Аврамовој жени Сари посветио посебну пажњу. Сара је својом духовном лепотом и моралном узвишеношћу очаравала тадашњу публику, док је својом пожртвованошћу за сина јединца и истрајношћу у вери, љубави и нади, сасвим сигурно, остала упамћена као добар пример за архетип безусловне мајчинске љубави.
Reference
Алексић, С. (2020). Свето писмо као идеал христолошке књижевности: теби и мени Бог је написао писмо. У: З. Арсић (ур.), Наука без граница III (стр. 31–45). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Анђелковић, М. (2007). Елементи стварности у Ветрановићевој драми Приказање како братја продаше Јозефа. Научни састанак слависта у Вукове дане, 36 (2), 69–74.
Бојовић, З. (1994). Мавро Ветрановић и усмена књижевност. Књижевност и језик, 41, 81–88.
Бојовић, З. (2003). Ренесанса и барок: студије и чланци о дубровачкој књижевности. Београд: Народна књига.
Бојовић, З. (2019). Историја дубровачке књижевности. Београд: СКЗ.
Весковић, Ј. (2018). Приповест о Авраму и Исаку у библијској, апокрифној и драмској обради. У: М. Анђелковић и М. Секулић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са IX научног скупа младих филолога Србије, књ. 2 (стр. 35–44). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Весковић, Ј. (2020). Митски елементи у пасторалном амбијенту приказања Од порода Језусова Мавра Ветрановића. У: М. Анђелковић и М. Секулић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са XI научног скупа младих филолога Србије (стр. 23–30). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Јовановић, Т. (2005). Апокрифи у старим српским преписима. У: Т. Јовановић (прир.), Апокрифи старозаветни, књ. 23 (стр. 9–69). Београд: СКЗ.
Колендић, П. (1979). Ветрановићеве бинске сцене. У: Павле Поповић и историјска критика: изабрани критички радови Павла Поповића (стр. 249–256). Нови Сад – Београд: Матица српска – Институт за књижевност и уметност.
Нешић, В. (2014). Луди Христа ради и Лудост ренесансне књижевности – оглед о могућности паралелног истраживања. Теолошки погледи, 47 (2), 323–348.
Пантић, М. (1962). Прилози за историју ренесансног позоришта у Дубровнику, 2. Премијера Ветрановићевог приказања Од порода Језусова. Зборник историје књижевности, 3, 205–206.
Петаковић, С. (2014). Ликови традиције: студије и прилози из дубровачке књижевности. Београд: Завод за уџбенике.
Спасић, М. (2014). Мавро Ветрановић и петраркизам. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 80, 25–36. https://doi.org/10.2298/PKJIF1480025S
Требјешанин, Ж. (2013). Ликови, процес њиховог грађења и улога у романима Светлане Велмар-Јанковић. Књижевна историја, 45 (151), 795–812.
Appendini, F. M. (1802). Notizie istorico-critiche sulle antichita storia e letteratura de’ Ragusei II. Ragusa: Dalle stampe di Antonio Martecchini.
Bojović, Z. (1997). Hristovo rođenje u jednoj pobožnoj drami Mavra Vetranovića. Ricerche slavistiche, XLIV, 95–106.
Bratulić, J. (1980/1981). Mavro Vetranović između Biblije i apokrifa. Filologija, 10, 267–273.
Delimo, Ž. (2007). Civilizacija renesanse. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Đamić, A. (1949). Dva problema iz stare hrvatske književnosti. 1. Tko je napisao Prikazanje kako bratja prodaše Jozefa, 2. O autorstvu Prikazanja od poroda Jezusova. Građa, 18, 145–189.
Đamić, A. (1980/1981). Priroda i neke zgode iz svakodnevnog života u djelu Mavra Vetranovića. Filologija, 10, 281–290.
Fancev, F. (1915). Nekoliko priloga za stariju hrvatsku književnost, 1. Od limba govorenje, varijanta Vetranovićeva Uskrsnutja Isuksrstova. Građa, 8, 2–7.
Fancev, F. (1939). Muka Spasitelja našega i Uskrsnuće Isukrstovo, dva hrvatska prikazanja 15. vijeka. Građa, 14, 241–287.
Franičević, M. (1977). Eseji o starima i novijim. Zagreb: Mladost.
Frojd, S. (1969). Uvod u psihoanalizu. Beograd: Matica srpska.
Frye, N. (2000). Anatomija kritike: četiri eseja. Zagreb: Golden marketing.
Hamm, J. (1980/1981). Posvetilište dum Mavra Čavčića. Filologija, 10, 303–313.
Janković, V. (2018). Mitovi i legende: judaizam, hrišćanstvo, islam. Beograd: Laguna.
Jung, K. G. (2003). Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: Atos.
Kazančić, I. A. (1872). Mavro Vetranović. Pjesme Mavra Vetranića Čavčića, SPH IV. Zagreb: JAZU.
Morović, H. (1973). Hvarsko prikazanje o Suzani. Mogućnosti, XX (7), 727–728.
Novak, S. P. (1923). Staro hrvatsko crkveno prikazanje, Vetranović-Držićevo Posvetilište Abramovo, izvađano 17, 18, 19. i 20. avgusta. Jugoslovenska njiva, VII, II, 5, 200–201.
Novak, S. P. (1976). Od Orfea do Suzane čiste. Forum, XV (9), 492–507.
Perillo, F. S. (1978). Hrvatska crkvena prikazanja. Split: Čakavski sabor.
Rešetar, M. (1912). Prikazanje kako bratja prodaše Jozefa. Građa, 7, 238–242.
Rešetar, M. (1929). Redakcije i izvori Vetranovićeva Posvetilišta Abramova. Rad JAZU, 237, 38–70.
Salzmann-Čelan, M. (1980/1981). Marin Držić i Mavro Vetranović (O nekim rukopisima Posvetilišta Abramova). Filologija, 10, 339–352.
Švelec, F. (1985). Vetranovićeva prikazanja i srednjovjekovna tradicija. Dani Hvarskoga kazališta, 2 (1), 293–314.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293