Die Balkan-Renaissance nach dem Ersten Weltkrieg: Antik-griechisches Erbe in der Sokol-Bewegung 1919–1924
Ancient Greek Legacies in the Sokol Movement 1919–1924
Sažetak
Die Untersuchung der Sokol-Zeitschriften zwischen 1919 und 1924 offenbart eine deutliche Betonung klassisch-griechischer Begriffe wie „Kalokagathia“ und „Eudaimonismus“. Das unterstreicht den erheblichen Einfluss antiker Gedanken auf die Philosophie der Sokol-Bewegung. Dies wiedererweckte Interesse an der klassischen Denkweise, vor allem im Kontext des Ersten Weltkrieges, korreliert mit dem globalen Erstarken liberaler Demokratien. Es ist beachtenswert, dass der facettenreiche jugoslawische Kontext des Königreichs Jugoslawien 1919 in diesen Idealen ein vereinheitlichendes Element sah, was die Bemühungen um einen ganzheitlichen Jugoslawismus unterstützte. Der spezielle Fokus der südslawischen Sokol-Bewegung auf klassisch-ethische Grundsätze in der Nachkriegszeit zeugt von einem strategischen Bestreben, die Folgen des Ersten Weltkriegs durch eine Besinnung auf die antike Beständigkeit und Klugheit zu bewältigen. Obwohl der Eudaimonismus in der Sokol-Literatur prominent vertreten ist, blieb seine spezifische Erforschung in diesem Rahmen begrenzt. Das weist auf vielversprechende Forschungsmöglichkeiten hin, besonders im Hinblick auf die tschechischen Quellen aus dem 19. Jahrhundert. Diese Untersuchung markiert einen innovativen Ansatz, um die philosophischen Wurzeln der Sokol-Bewegung und deren Einfluss auf weiter gefasste europäische Denkströmungen zu beleuchten.
Reference
Ambrožić, M. (1922). Sokolstvo in šport. Соколски гласник : званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV(10), 319–321.
Arnim, I. (1924). Stoicorum vetrum fragmenta IV. Lipsiae: Bibliotheca Gunther Teubner.
Bábela, M., & Oborný, J. (2018). Dr Miroslav Tyrš—Father of the Sokol and philosophy of Sokol. Science of Gymnastics Journal, 10(2), 313–329.
Bogunović, D. (1920). Sokolska banatska Župa u Bečkereku. Sokolski glasnik, II (6), 295–301.
Collingwood, R. G. (1925). Plato’s philosophy of art. Mind, 34(134), 154–172.
Coulter, J. A. (1964). Review of ΚΑΛΟΣ ΚΑΙ ΑΓΑΘΟΣ, by Herman Wankel. Classical Philology, 59(2), 133–137.
Čustonja, Z. (2014). Hrvatski sokol do Prvog svetskog rata. In: T. Pavlin (Ed.), Naša pot, 150 let ustanovitve Južnega sokola in sokolskega gibanja (pp. 84–100). Ljubljana: Fakultet za šport.
Ćorović, V. (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo.
Diehl, E. (1925). Anthologia Lyrica Graeca, poetae elegiaci Theognis, carmen avrevm Phocylidea iamborum scriptores poetae melici: monodia. Lipsiae: Typis E. G. Tevbneri.
Dimić, L. (2000). Istorija srpske državnosti. Knjiga III. Srbija u Jugoslaviji. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Dvořáková, Z. (1989). Miroslav Tyrš: Prohry a vítězství. Praha: Olympia.
Evrigenis, I. D. (1999). The doctrine of the mean in Aristotle’s ethical and political theory. History of Political Thought, 20(3), 393–441.
Friedjun, H. (1901). Der Kampf um die Vorherrschaft in Deutschland 1859 bis 1866. Stuttgart: J. G. Cotta.
Haselsteiner, H. (2000). The Prague Slav Congress 1848: Slavic Identities. Boulder: East European Monographs.
Havránek, J. (1983). Předpoklady působení české kultury v Čechách v 19. století. In: M. Freimanová (Ed.), Město v české kultuře 19. století (pp. 108–122). Praha: Narodni galerie v Praze.
Heka, L. (1991). Analiza Austro-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe (u povodu 150. obljetnice Austro-ugarske nagodbe). Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 38 (2), 855–880. https://doi.org/10.30925/zpfsr.38.2.7
Herodotus. (1920). Herodotus: With an English Translation (A. D. Godley, Trans., Vols. 1–2). London: Harvard University Press.
Jandásek, L. (1932). The Sokol Movement in Czechoslovakia. The Slavonic and East European Review, 11(31), 65–80. https://www.jstor.org/stable/4202739
Jazbec, J. (1922). Sokolska župa Rijeka. Sokolski glasnik, zvaničan organ Jugoslovenskog sokolskog saveza, i saveza Češko-slovačkog i jugoslovenskog sokolstva, IV (2), 53–57.
Jovanović, S. (1927). Vlada Milana Obrenovića, 1878–1889, knjiga druga. Beograd: Izdavačka kuća Gece Kona.
Kimbal, S. B., & Zakrzewski, J. (1959). THE POLES AT THE PRAGUE ALL-SLAVIC CONGRESS OF 1868. The Polish Review, 4 (1/2), 91–106.
Ksenofont. (2011). Ekonomija (S. Milinković, prev.). Beograd: Akademska knjiga.
Lejková-Koeppl, M. (1968). “The Sokol movement”—A tribute to the national revival and culture of the Czechoslovak nation. In: M. Recheigl (Ed.), Czechoslovakia Past and Present. Volume 2 Essays on the Arts and Sciences (pp. 1463–1476). Berlin: De Gruyter Mouton. https://doi.org/10.1515/9783111562575-042
Ludvíkovský, J. (1927). Hod Olympický by Miroslav Tyrš. Folia Philologica, 54(1), 48–49.
MacIntyre, A. (2007). After Virtue. Indiana: Notre Dame University Press.
Maxwell, A. (2018). Effacing Panslavism: Linguistic classification and historiographic misrepresentation. Nationalities Papers, 46(4), 633–653. https://doi.org/10.1080/00905992.2017.1374360
Milak, E. (1982). Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Rimski sporazum (1922–1924). In: Ž. Avramovski (ur.), Istorija XX veka: zbornik radova 14–15 (str. 131–172). Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Murnik, V. (1922). Sokolski glasnik, zvaničan organ Jugoslovenskog sokolskog saveza, i saveza Češko-slovačkog i jugoslovenskog sokolstva, IV (2), 40–43.
Nolte, C. E. (1993). Art in the service of nation: Miroslav Tyrš, as art historian and critic. Bohemia Band, 34, 47–62.
Orton, L. D. (1978). The Prague Slav Congress of 1848. Boulder: East European Quarterly.
Oskar, K. P. (1951). The modern system of the arts: A study in the history of aesthetics. Journal of the History of Ideas, 12(4), 496–527.
Pavlin, T. (2014). Jugoslovanski sokol. In: T. Pavlin (Ed.), Naša pot, 150 let ustanovitve Južnega sokola in sokolskega gibanja (pp. 101–133). Ljubljana: Fakulteta za šport.
Pavlin, T., & Čustonja, Z. (2018). Sokol: Between making nation and state. Kinesiology, 50(2), 260–268. https://doi.org/10.26582/k.50.2.15
Popović, L. (1922a). Odgovor uredništva. Соколски гласник: званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV (2), 37–40.
Popović, L. (1922b). Na početku godine. Соколски гласник: званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV (1), 1–4.
Popović, L. (1922c). Za šesdesetgodišnjicu br. Šajnera i Vaničeka. Соколски гласник: званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV (5/6), 130–135.
Rassovio, H. (1903). Aristotelis ethica Nicomachea. Lipsiae: Typis B. G. Teubneri.
Reid, H. L. (2022). A gentleman or a philosopher? Xenophon vs. Aristotle on Kalokagathia. In: D. Konstan & D. Sider (Eds.), Philodorema: Essays in Greek and Roman Philosophy in Honor of Phillip Mitsis (pp. 121–134). Dakota Dunes: Parnassos Press—Fonte Aretusa.
Savić, Z. (2010). Socio-istorijski aspekti sokolstva u Srbiji. Teme, 34 (4), 1193–1202.
Savić, Z., & Savić, D. (1999). Sokolstvo—The national and political movement or a political party. Facta universitatis. Series: Physical Education and Sport, 1(6), 35–42.
Šibenska sokolska župa (1922). Sokolski glasnik, званичaн орган Југословенског соколског савеза, и Савеза чешко-словачког и југословенског соколства, IV (1), 20–22.
Szabo, A. (1988). Kulturne dimenzije sportskih udruženja u Zagrebu u drugoj polovini 19. stoleća, djelovanje hrvatskog sokola. Povijest sporta, 19, 35–44.
Tadić, A. (1922). Bratskom sokolskom savezu. Соколски гласник: званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV (1), 23–25.
Trujić, N. (1976). Fizička kultura u školama Srbije u 19. veku. Beograd: Komisija za istoriju, Arhiv i Muzej fizičke kulture Beograda i Srbije.
Tyršova, R. (1934). Miroslav Tyrš: jeho osobnost a dílo. Praha: Nákladem Čéskeho čtenáre v Praze.
Vanku, M. (1969). Mala Antanta 1920–1938. Titovo Užice: Izdavačko preduzeće Dimitrije Tucović.
Vukašinović, V., & Kocić, S. (2013). Sokolstvo u Smederevu do početka Drugog svetskog rata (1912–1941). Fizička kultura, 67 (2), 130–142.
Zapisnik dne 25. Marca (1922). Zapisnik odborove seje Jugoslovenskega Sokolskega Saveza v Ljubljani, dne 25. marca 1922. Sokolski glasnik, званичaн орган Југословенскoг сокoлског савеза, и Савеза Чешко-словачког соколства, IV (5/6), 138–146.
Žitná, J. (2003). Sokol—Harmonie těla a ducha. In: B. Hodaň (Ed.), Sokolství od XIX. do XXI. století. Sborník sdělení přednesených na vědecké konferenci Olomouc vednech 6–7. prosince 2002 (pp. 127–132). Olomouc: Univerzity Palackého Centrum humanitních studií a humanism.
Žutić, N. (2014). Liberalna, antiklerikalna i antifašistička ideologija srpskih i jugoslovenskih sokola u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1945. In: T. Pavlin (Ed.), Naša pot, v spomin na III slovenski vsesokolski zlet v dneh 15–17 avgusta 1914 v Ljubljani (pp. 134–158). Ljubljana: Fakultet za šport.
Бижић, Д. (1922). Соколска жупа Бања Лука. Соколски гласник: званичан орган Соколског савеза Срба, Хрвата и Словенаца, IV (5/6), 167–168.
Павловић, Ј. (2014). Јован Јерусалимски или Јован Дамаскин. Зборник радова Византолошког института, 51, 8–16.
Поповић, Л. (24/25. 6. 1910). Српско соколство. Политика, 14–17.
Равнихар, В. (1922). Југословенском соколству. Соколски гласник, званичaн орган Југословенског соколског савеза, и Савеза чешко-словачког и југословенског соколства, IV (10), 301–318.
Стефановић Караџић, В. (1845). Српске народне пјесме, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Беч: Штампарија јерменског манастира.
Цветковић, С. (1998). Соколи и соколски слетови 1862–1941. Београд: Књигопром.
Чалић, М. (2013). Историја Југославије у 20. веку. Београд: Clio.
Шешум, В. (2014). Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године [Докторска дисертација]. Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Национални репозиторијум дисертација у Србији. https://hdl.handle.net/21.15107/ rcub_nardus_17623
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293