Мoдел вишеструких интелигенција у основим и средњим школама у Србији: ставови наставника

Danijela G.  Kulić

doi:10.5937/zrffp53-47754

Danijela G. Kulić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik i književnost

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-47754

Ključne reči: вишеструке интелигенције, наставници, образовање, технике, обука

Sažetak

Модел вишеструких интелигенција (даље у тексту: модел ВИ), иако познат у свету још од осамдесетих година прошлог века, у нашој земљи није наишао на широку примену, упркос добробитима које доноси, и то нарочито на нижим нивоима школовања. Други називи за овај модел су методски разноврсна или модуларна настава. У овом раду биће приказани ставови наставника из основних и средњих школа са територије Лесковца и Чачка након извођења Обуке бр. 6943 (К3, К19, К23, П4), која је акредитована у оквиру ЗУОВ-а 2022. године с намером да се наставницима представе модел вишеструких интелигенција, могућности примене и унапређење наставе кроз разноврсне активности којима се когнитивне, уметничке и персоналне способности ученика активирају. Одржана су три семинара на којима је укупно учествовало 64 наставника из основних, средњих и уметничких школа. Обука је сврстана у област општа питања наставе за усавршавање свих профила наставника, стручних сарадника, директора и свих осталих просветних радника. Истраживањем је обухваћено 57 наставника. Приоритетна област је унапређење стручних-методичких, педагошких и психолошких знања запослених у образовању. Циљ обуке је оспособљавање наставника да препознају, искористе и даље развијају вишеструке способности ученика кроз разноврсне технике, материјале и садржаје. С обзиром на то да су одржана три семинара, јавила се потреба да се након завршетка обуке уради анализа ставова наставника према настави заснованој на моделу ВИ. Резултати упућују на позитивне ставове наставника, када је модел ВИ у питању: већина запослених у просвети сматра да је научила како да унапреди наставу, пре свега кроз примере активности којима се свака појединачна интелигенција активира, а које они сами могу да уврсте у своје часове, без обзира на природу предмета. Већина наставника (96,49%) сматра да је обука о моделу ВИ корисна за њихову наставу, док су сви наставници (100%) након семинара сложни у ставу да могу препознати типове вишеструких интелигенција код себе и ученика, што им омогућава да прошире дијапазон техника активностима које су и сами практично урадили током обуке.

Reference

Зечевић, С. (2023). Пројектна настава страних језика на терцијарном степену образовања. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици.

Кулић, Д. (2019а). Значај и импликације неких теорија интелигенције у настави страног језика. У: М. Лончар-Вујновић (ур.), Наука без граница 2 (153–175). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Кулић, Д. (2019б). Музика у настави енглеског језика. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 49 (1), 107–124.

Михајловић, Ј. (2019). Проблемски приступ настави граматике у основној школи. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Armstrong, T. (2006). Višestruke inteligencije u razredu. Zagreb: Educa.

Bas, G. & Beyhan, Ö. (2010). Effects of Multiple Intelligences Supported Project-Based Learning on Students’ Achievement Levels and Attitudes Towards English Lesson. International Electronic Journal of Elementary Education, 2(3), 365–386.

Brown, H. D. (2002). Strategies for Success: A Practical Guide to Learning English. New York: Addison Wesley Longman.

Buzan, T. (2007). Mali genijalac: kako pametni roditelji stvaraju pametnu decu. Beograd: Logos Art.

Cotrell, S. (2019). The Study Skills Handbook. London: Red Globe Press.

Davis, P., Garside, B., Rinvolucri, M. (1998). Ways of Doing. Cambridge: Cambridge University Press.

Douglas, O., Burton, K. S., Reese-Durham, N. (2008). The Effects of the Multiple Intelligence Teaching Strategy on the Academic Achievement of Eighth Grade Math Students. Journal of Instructional Psychology, 35(2), 182–187.

Eisner, E. (1998). The Enlightened Eye: Qualitative Inquiry and the Enhancement of Educational Practice. New Jersey: Prentice-Hall.

Fernández, M. E. (2022). Multiple Intelligences in the CLIL Classroom Through Meaningful Learning Experiences (Master’s Dissertation). Universidad De Jaén, Jaén.

Filipović, A. (2022). Gardnerova teorija višestruke inteligencije kroz STEAM obrazovanje. U: L. Marinković (ur.), Saradnja u cilju podrške darovitima (53–62). Beograd: Mensa Srbije.

Gardner, H. (1983). Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences. New York: Basic Books.

Gardner, H. (1987). The Mind’s New Science: A History of the Cognitive Revolution. New York: Basic Books.

Gardner, H. (1993). Multiple Intelligences: The Theory in Practice. New York: Basic Books.

Gardner, H. (1999). Intelligences Reframed: Multiple Intelligences for the 21st Century. New York: Basic Books.

Gardner, H., Kornhaber, M. L., Wake, W. K. (1999). Inteligencija: različita gledišta. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Hanafin, J. (2014). Multiple Intelligences Theory, Action Research, and Teacher Professional Development: The Irish MI Project. Australian Journal of Teacher Education, 39(4), 126–142.

Harmer, J. (2007). The Practice of English Language Teaching. Harlow: Pearson Education Limited.

Kulić, D. (2014). Primena teorije višestrukih inteligencija u nastavi engleskog jezika (odbranjena doktorska disertacija). Filološki fakultet, Beograd.

Moro, D. (2013). Gardnerova teorija višestrukih inteligencija i nastava engleskog jezika u osnovnim školama. Svarog: naučno-stručni časopis za društvene i prirodne nauke, 7, 334–341.

Nadal, B. (2015). Las inteligencias múltiples como una estrategia didáctica para atender a la diversidad y aprovechar el potencial de todos los alumnos. Revista de Educación Inclusiva, 8(3), 121–136.

Posavec, M. (2010). Višestruke inteligencije u nastavi. Život i škola: časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, 56 (24), 55–64.

Puchta, H. & Rinvolucri, M. (2005). Multiple Intelligences in EFL: Exercises for Secondary and Adult Students. Innsbruck: Helbling Languages.

Scrivener, J. (2005). Learning Teaching. Oxford: Macmillan Education.

Sternberg, R. J. (1988). The Triarchic Mind: A New Theory of Human Intelligence. London: Penguin Books.

Vigotski, L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.

Williams, M. & Burden, R. L. (1997). Psychology for Language Teachers: A Social Constructivist Approach. Cambridge: Cambridge University Press.

Zarevski, P. (2000). Struktura i priroda inteligencije. Jastrebarsko: Naklada Slap