Порекло контекста и значења мотива делфина посведоченог на луцерни у Смедеревском музеју (IV век)
Sažetak
У овој студији реч је о постепеном уобличавању тј. „историјату” формирања значења и иконографије мотива делфина посведоченог на луцерни у облику брода, која се чува у Смедеревском музеју (IV век; сл. 1а–b, 2). Ова лампа по својим бројним одликама представља јединствен налаз – како по раскоши, репрезентативности и врсти њеног украса тако и финоћи обраде, димензијама и другим карактеристикама. У контексту овог истраживања, од посебне је важности чињеница да мотив делфина на њој има вишеслојну и веома комплексну симболику, као и дугу историју. Такође, реч је о (изгледа) јединој очуваној лампи ранохришћанске и византијске провенијениције на којој је делфин приказан као украс брода у тзв. сложеној иконографској формули како лови и прождире плен. У овом раду представљен је пут постепеног уобличавања и формирања његове иконографије и значења, као и специфичности преиначавања његовог значења у симбол хришћанског култа. Што је важно истаћи и указати, овај трансфер симболике мотива делфина из једног у други култ изведен је тако педантно, брижљиво и учено да је приликом преласка из једног у други култ – из римског паганског у хришћански – његово значење остало нетакнуто, али је његов контекст потпуно саображен новом, хришћанском култу. С обзиром на сву суптилност и прецизност која се огледа у поштовању традиције, указивање на овакав манир трансфера представља главни циљ овог рада. Имајући све речено у виду, установљено је да модуси присуства мотива делфина у уметности током различитих епоха, тј. његов контекст, не представљају пуку случајност, већ одраз јасне намере уметникâ и поручилаца делâ. Најзад, с обзиром на чињеницу да о овом мотиву како у древној античкој, тако ни у хришћанској уметности не постоје писана сведочанства, тј. литерарни извори који би објаснили иконографију и значење овог мотива, карактеристични модуси појаве мотива делфина уједно представљају и кључни параметар у анализи његове симболике и њеног уобличавања и формирања. У овом раду анализирани су мотиви делфина уз одабране представе бога Диониса (сл. 3, 4 а–c). Узете су у обзир представе на којима се мотив делфина јавља као „украс” бродова, као и на лампи из Смедеревског музеја. Поменути одабрани примери датог мотива наглашеном контекстуализацијом недвосмислено указују на значење мотива делфина присутног на луцерни из Смедеревског музеја, као и на даље аналогије овом мотиву (сл. 5, 6) које поткрепљују везу између наведених мотива делфина и мотива делфина са луцерне из Смедеревског музеја, а уједно и везе између мотива делфина и тема везаних за бога Диониса, које заслужују и даља истраживања.
Reference
Agusta Boularot, S. (2001). Fontaines et fontaines monumentales en Grèce de la conquête romaine à l’époque flavienne: permanence ou renouveau architectural? In: J.-Y. Marc, & J-Ch. Moretti (Eds.), Construction publiques et programmes édilitaires en Grèce entre le IIe s. av. J.-C. et Ier siècle ap. J.-C. Actes du colloque organisé par l’École Française d’Athènes et le CNRS, Athènes, 14–17 Mai 1995 (pp. 167–236). Athènes: École Française d’Athènes.
Aravantinos, V. (2010). The Archaeological Museum of Thebes. Athens: John S. Latsis Public Benefit Foundation.
Barrate, F. (2023). Lámpara de bronce con forma de nave. In: A. Chavvarría Arnau (Ed.), Cambio de Era. Córdoba y el Mediterráneo. Catálogo de la Exposición. Córdoba 16 de diciembre de 2022- 15 de marzo de 2023. (pp. 266–267). Córdoba: Junta de Andalucía: Ayuntamiento de Córdoba: Cabildo Catedral de Córdoba.
Beazley, J. (1956). Attic Black-Figure Vase-Painters. Oxford: Clarendon Press.
Becatti, G. (1961). Scavi di Ostia IV. Mosaici e pavimenti marmorei. Roma: Libreria dello Stato. Blazquez, J. M. (1982). Mosaicos romanos de Sevilla, Granada, Cadiz y Murcia. Madrid: CSIC, Instituto Español de Arqueología Rodrigo Caro.
Bliss, G. (1987). Griffin lamp. In: Sh. Bonde (Ed.), The Survival of Gods: Classical Mythology in Medieval Art. An Exhibition by the Department of Art, Brown University, Bell Gallery, Providence, Rhode Island, February 28–March 29, 1987 (p. 157, no. 43). Providence, RI: The Department.
Boardman, J. (1977). Schwarzfigurige Vasen aus Athen. Ein Handbuch. Mainz: Verlag von Zabern.
Bundrick, Sh. D. (2019). Athens, Etruria, and the Many Lives of Greek Figured Pottery. Madison, WI: The University of Wisconsin Press.
Brussière, J., & Wohl, B. (2017). Ancient Lamps in the J. Paul Getty Museum. Los Angeles: J. Paul Getty Museum.
Carlson, D. (2009). Seeing the sea: Ship’s eyes in classical Greece. Hesperia: Journal of the American School of Classical Studies in Athens, 78, 347–365.
Clinton, K., Laugier, L., Stewart, A., & Wescoat, D. B. (2020). The Nike of Samothrace: Setting of the record straight. American Journal of Archaeology, 124(4), 551–573.
Dalgiç, Ö. (2015). The triumph of Dionysus in Constantinople. Dumbarton Oaks Papers, 69, 15–47.
De Rossi, G. B. (1868, Nov. e Dec.). Insigne lucerna di bronzo trovata negli scavi di Porto. Bulletino di Archeologia Cristiana, VI(6), 77–79.
Dunbabin, K. (1971). The triumph of Dionysus on mosaics in North Africa. Papers of the British School at Rome, 39, 52–65.
Dunbabin, K. (1978). The Mosaics of Roman North Africa. Studies in Iconography and Patronage. Oxford: Clarendon Press.
Dunbabin, K. M. D. (1999). Mosaics of the Greek and Roman World. Cambridge: Cambridge University Press.
Erdeljan, J. (2017). A note on two unpublished Coptic textiles from Belgrade. Zograf, 41, 19–24.
Evans, A. (1928). The Palace of Minos at Knossos. A Comparative Study of the Successive Stages of the Early Cretan Civilization as Illustrated by the Discoveries, Vol. II/2. London: McMillan and Co. Ltd.
Gasparri, C. (1986). Dionysus/Bacchus. In: H. C. Ackermann (Ed.), Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, Vol. III.1, Atherion – Eros (pp. 540–566). München – Zürich: Artemis Verlag.
Gavrilović, A. (2020). The representations of dolphins on the inlaid opus sectile panels above the imperial door in the church of Hagia Sophia in Constantinople and their meaning. In: D. Moreau et al. (Eds.), Archaeology of the World of Changes: Late Roman and Early Byzantine Architecture, Sculpture and Landscapes: Selected Papers from the 23rd International Congress of Byzantine Studies (Belgrade, 22–27 August 2016) in Memoriam Claudiae Barsanti (pp. 339–345). Oxford: BAR Publishing.
Gavrilović, A. (2022а). An early Christian oil lamp from the Smederevo Museum in the form of a ship with the representations of dolphins: A contribution to the study of the light symbolism in Byzantium. Византийский временник, 105, 141–159.
Gavrilović, A. (2022b). Contribution to the study of the decoration of the tiled stoves in Serbia – Tiled stoves in the bishop’s cabinet in the Bishop’s Palace in Vršac. In: V. Kruljac, & B. Jokić (Eds.), Art and Science Applied: Experience and Vision: Thematic Proceedings: Selection of Papers from the Second International Conference of the Faculty of Applied Arts in Belgrade Smart Art 2021, Belgrade, 23–25 September 2021 (pp. 70–85). Belgrade: University of Arts, Faculty of Applied Arts.
Gsell, S. (1898). Musée de Philippeville. Paris: Leroux.
Guttandin, T. (2017). Form und Funktion im Schiffbau der ägäischen Bronzezeit. In: H. Frielinghaus et al. (Hrsg.), Schiffe und ihr Kontext. Darstellungen, Modelle, Bestandteile – von der Bronzezeit bis zum Ende des Byzantinischen Reiches (pp. 9–22). Mainz: Verlag des Römisch-Germanischen Zentralmuseums.
Hancock, J. F. (2021). Spices, Scents, and Silk. Catalysts of World Trade. Oxfordshire, UK: CAB International.
Heinrichs, A. (1987). Myth visualized: Dionysus and his circle in sixth-century attic vase-painting. In: M. Robertson, & A. F. Stewart (Eds.), Papers on the Amasis Painter and His World (pp. 92–124). Malibu, CA: J. Paul Getty Museum.
Heuck Allen, S. (1987). Textile with the triumph of Dionysus. In: Sh. Bonde (Ed.), The Survival of Gods: Classical Mythology in Medieval Art. An Exhibition by the Department of Art, Brown University; Bell Gallery, List Art Center, Brown University, Providence, Rhode Island, February 28–March 29, 1987. Providence, RI: The Department.
Ilić, O. (2022). Late Antiquity and Early Christianity in the Roman Provinces of Moesia Prima and Dacia Ripensis. Oxford: BAR Publishing.
Isler Kerényi, C. (2007). Dionysian happiness: Cups and other small vases from the second half of the 6th century BCE. In: C. Isler Kerényi, Dionysus in Archaic Greece. An Understanding through Images (pp. 159–207). Leiden: Brill.
Jaillard, D. (2011). The seventh Homeric hymn to Dionysus. In: A. Faulkner (Ed.), The Homeric Hymns. Interpretative Essays (pp. 133–150). Oxford: Oxford University Press.
Jane Cuyler, M. (2014). Portus Augusti: The Claudian harbour on Sestertii of Nero. In: N. T. Elkins, & S. Krmnicek (Eds.), Art in the Round. New Approaches to Ancient Coin Iconography (pp. 121–134). Rahden, Westf.: Verlag Marie Leidorf GmbH.
Mark, I. S. (2017). The victory of Samothrace. In: O. Palagia, & W. Coulson (Eds.), Regional Schools in Hellenistic Sculpture: Proceedings of an International Conference Held at the American School of Classical Studies at Athens, March 15–17, 1996 (pp. 157–166). Oxford: Oxbow Books.
Mirković, M. (1976). II. Inscriptions du territoire de Singidunum. In: F. Papazoglou (Ed.), Inscriptions de la Mésie Supérieure. Singidunum et le nord-ouest de la province, Vol. 1 (pp. 87–91). Beograd: Centre d’études épigraphiques et numismatique de la Faculté de philosophie de l’Université de Beograd.
Morrison, J. S., & Williams, R. T. (1968). Greek Oared Ships, 900–322 B.C. London: Cambridge University Press.
Münds, R. (2017). Archaische Schiffdarstellungen auf attischen Vasen. In: H. Frielinghaus et al. (Hrsg.), Schiffe und ihr Kontext. Darstellungen, Modelle, Bestandteile – von der Bronzezeit bis zum Ende des Byzantinischen Reiches (pp. 39–49). Mainz: Verlag des Römisch-Germanischen Zentralmuseums.
Palagia, O. (2010). The victory of Samothrace and the aftermath of the battle of Pydna. In: O. Palagia, & B. D. Wescoat (Eds.), Samothracian Connections. Essays in Honor of James R. McCredie (pp. 154–164). Oxford and Oakville: Oxbow Books.
Paleothodoros, D. (2012). Dionysus and the Tyrrhenian Pirates. In: V. Bellelli (A cura di), Le origini degli Etruschi: storia, archelogia, antropologia (pp. 455–489). Roma: L’Erma di Bretschneider.
Papagiannaki, A. (2013). Nereids and Hippocamps: The Marine thiasos on Late Antique and Medival Byzantine ivory and bone caskets. In: L. Kouneni (Ed.), The Legacy of Antiquity. New Perspectives in the Reception of the Classical World (pp. 71–103). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Rebecca Martin, S. (2017). The Art of Contact: Comparative Approaches to Greek and Phoenician Art. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Reynolds Brown, K. (1979). Lamp with griffin head. In: K. Weitzmann (Ed.), Age of Spirituality: Late Antique and Early Christian Art, Third to Seventh Century: Catalogue of the Exhibition at the Metropolitan Museum of Art November 19, 1977, Through February 12, 1978 (p. 624, cat. no. 560). New York: The Metropolitan Museum of Art.
Ringbom, Å. (2003). Dolphins and mortar dating – Santa Constanza reconsidered. In: Å. Ringbom, & R. Suominen-Kokkonen (Eds.), Songs of Ossian: Festschrift in Honor of Bo Ossian Limberg (pp. 23–42). Helsinki: Taidehistoriallisia.
Rodríguez López, M. I. (2012, Spring–Fall). Victory, triumph and fame as the iconic expression of the courtly power. Music in Art, 37(1–2), 9–23.
Rogić, D., Anđelković Grašar, J., & Nikolić, E. (2012). Wreath – its use and meaning in ancient culture. Religija i tolerancija, 10 (18), 341–358.
Rosenthal-Heginbottom, R. (2015). Dionysos and his retinue in the art of Late Roman and Byzantine Palestine. The Actual Problems of History and Theory of Art, 5, 188–194.
Sheridan, J. (1966). The altar of victory – Paganims’s last battle. L’antiquité Classique, 35(1), 186–206.
Simon, E., & Bauchhenss, G. (1994). Poseidon/Neptunus. In: P. Müller, & P. Linant de Bellefonds (Eds.), Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, Vol. VII.1. Oidipous – Theseus (pp. 446–500). Zürich – München: Artemis Verlag.
Smith, C. (1896). Catalogue of the Greek and Etruscan Vases in the British Museum. Vol. 3. Vases of the Finest Period. London: British Museum, Department of Greek & Roman Antiquities.
Sauffer, A. (1995). Textiles of Late Antiquity. New York: Metropolitan Museum of Art.
Stebbins, E. B. (1929). The Dolphin in the Literature and Art of Greece and Rome. Menasha, WI: The George Banta Publishing Company.
Steinhart, M. (2001). Exekias. In: R. Vollkommer (Hrsg.), Künstlerlexikon der Antike, Vol. 1 (pp. 249–252). München: Saur.
Stewart, A. (2016, July). The Nike of Samothrace: Another view. American Journal of Archaeology, 120(3), 399–410.
Strauss Clay, J. (2016). Visualizing divinity: The reception of the Homeric hymns in Greek vase painting. In: A. Faulkner et al. (Eds.), The Reception of the Homeric Hymns (pp. 29–51). Oxford, UK – New York, NY: Oxford University Press.
Tešić Radovanović, D. (2022). Fish symbol and maritime motifs on late Antique lamps from Central Balkans. Zbornik radova Filozofskof fakulteta u Prištini, 52 (4), 277–304.
Tešić Radovanović, D. & Gugolj, B. (2020). A multilayered symbolism of the shapes and motifs of an early Christian lamp in the shape of a ship from Smederevo. Hortus Artium Medievalium, 26, 151–158.
Töpfer, K. M. (2015). The goddess of victory in Greek and Roman art. In: N. Gutschow, & K. Weiler (Eds.), Spirits in Transcultural Skies. Transcultural Research. Auspicious and Protective Spirits in Artefacts and Architecture Between East and West (pp. 1–18). Cham: Springer.
Tsamakda, V. (2017). Spätantike und byzantinische Bronzelampen in Schiffsform. In: H. Frielinghaus et al. (Hrsg.), Schiffe und ihr Kontext. Darstellungen, Modelle, Bestandteile – von der Bronzezeit bis zum Ende des Byzantinischen Reiches (pp. 159–171). Mainz: Verlag des Römisch-Germanischen Zentralmuseums.
Ugolini, F. (2022). Iconography of the lighthouse in Roman antiquity: Symbolism, identity and power across the Mediterranean. In: M. Henig, & J. Lundock (Eds.), Water in the Roman World. Engineering, Trade Religion and Trade (pp. 6–24). Oxford: Archaeopress Publishing.
Valeva, J., & Vionis, A. K. (2014). The Balkan Peninsula. In: W. Tabbernee (Ed.), Early Christianity in Contexts: An Exploration across Cultures and Continents (pp. 315–379). Grand Rapids, MI: Baker Academic.
Xanthopolou, M. (2010). Les lampes en bronze à l’époque paléochrétienne. Turnhout: Brepols Publishers.
Wachsmann, Sh. (2012, April). Panathenaic ships: The iconographic evidence. Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens, 81, 237–266.
Walters, H. B. (1893). Catalogue of the Greek and Etruscan Vases in the British Museum, Vol. 2. Black-Figured Vases. London: British Museum, Department of Greek and Roman Antiquities.
Warren, P. (1979). The miniature fresco from the West House at Akrotiri, Thera, and its Aegean setting. The Journal of Hellenic Studies, 99, 115–126.
Wescoat B. D., Blevins, S. L., Popkin, M. L., Paga, J. Farinholt Ward, A., Page, M. C., & Size, W. (2020). Interstitial space in the Sanctuary of the Great Gods on Samothrace. In: A. Haug, & A. Müller (Eds.), Hellenistic Architecture and Human Action: A Case of Reciprocal Influence (pp. 41–62). Leiden: Sidestone Press.
West, M. L. (1966). Hesiod. Theogony. Edited with Prolegomena and Commentary. Oxford: Clarendon Press.
Гавриловић, А. (2020). Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење. Патримониум. мк, 18, 281–294.
Јовановић, А. (2006). Тло Србије – завичај римских царева. Београд: Принцип Бонарт Прес.
Павловић, Л. (1966). Римска бронзана луцерна облика ратног брода. Старинар, 1, 123–130.
Павловић, Л. (1969). Римска бронзана луцерна облика брода из Мезула код Смедерева. Смедерево: Народни музеј.
Петровић, П. (1993). Лампа. У: Д. Срејовић (ур.), Римски царски градови и палате у Србији (стр. 338). Београд: Српска академија наука и уметности.
Пилиповић, С. (2011). Култ Бахуса на централном Балкану I–IV век. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Поповић, В. (1970). Ранохришћанска бронзана лампа из околине Смедерева. Старинар, 20, 323–330.
Тешић Радовановић, Д. (2018). Представљање светлости. Симболика украса ранохришћанских светиљки са простора централног Балкана, IV–VII век. Необјављена докторска теза. Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293