Пренос поште за време прве владaвине кнеза Милоша

Vesna O.  Milojević

doi:10.5937/zrffp54-50598

Vesna O. Milojević Elektro-saobraćajna tehnička škola "Nikola Tesla", Kraljevo

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-50598

Ključne reči: Србија, мензулане, поште, писма, Татари, кнез Милош

Sažetak

Преношење поште је почетком XIX века у Србији било прекидано због ратних дејстава. Изградња државног система обухватала је и рад на обнови мензуланских станица, као и успостављање поште као државне установе и њено даље развијање. Кнез Милош био је посвећен решавању овог проблема, што је подразумевало ширење мреже поштанских станица и адекватна кадровска решења. Читав систем функционисања државне апаратуре и становништва угрозила је епидемија куге која је 1837. године пренета у Србију. Прве поште успостављене су 1840. године, а 1843. године донет је први законски акт о поштанском саобраћају у Србији.

Reference

Дедић, Д. (2020). Куга у Јагодини 1837. Јагодина: Историјски архив Јагодина.

Ђорђевић, Т. Р. (1983). Из Србије Кнеза Милоша: културне прилике од 1815. до 1839. године. Београд: Просвета.

Јагодић, М. (2021). Погранична санитарна заштита у Србији средином 19. века. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 55–65). Београд: Филозофски факултет.

Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: САНУ.

Милошевић, А. (2022). Паланка на цариградском друму. Смедеревска Паланка: Историјски архив „Верослава Вељашевић”.

Михаиловић, В. (1937). Борба против куге у Србији пре сто година. Београд: Централни хигијенски завод.

Перишић, М., Марковић, А. и Рајак, С. (2015). Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1830–1858. Београд: Архив Србије.

Петровић, М. (1897). Финансије и установе обновљене Србије до 1842., књиге I и II. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Пирх, О. Д. (2012). Путовање по Србији у години 1829. Београд: Службени гласник.

Поповић, С. (1950). Путовања по Новој Србији (1878–1890). Београд: Српска књижевна задруга.

Савић, А. (2021). Карантини у Кнежевини Србији: 1839–1858. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 41–54). Београд: Филозофски факултет.

Шешум, У. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707–1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 1–24). Београд: Филозофски факултет.

Gulan, N. (1958). Poštanske veze između Srbije i Turske pre i posle uvođenja redovnih pošta u Srbiji. PTT arhiv, 2, 53–70.

Gulan, N. (1959). Menzulski saobraćaj i tatarska služba u Srbiji. PTT arhiv, 3, 29–57.

Javornik, I. (1976/1977). Tatari i tatarska služba u Srbiji pre i posle prvog i drugog srpskog ustanka. PTT arhiv, 20, 273–289.

Teslić, T. (1976/1977). Prvi propisi o organizaciji poštanskog saobraćaja u Srbiji. PTT arhiv, 20, 227–257.

Teslić, T. (1988). Prvi srpski tatari. PTT arhiv, 25, 284–296.

Zdraveva, M. (1988). Menzulska služba u Makedoniji za vreme turske vladavine. PTT arhiv, 25, 297–305.