Од Унеска до Гугл мапа: анализа података и утисака посетилаца локалитета са Косова и Метохије на Листи светске баштине Унеска

Sažetak

Трансформације различитих аспеката вредновања културног наслеђа одвијају се паралелно са технолошким променама последњег века, при чему умрежавање игра кључну улогу у еволутивном процесу. Проучавање искустава и анализа перцепције корисника, те потреба за њиховим мерењем и квантификовањем, представљају кључни аспект времена у коме живимо, а он је обликован моделима комуникације и интерпретације баштине који су повезани с информатичким технологијама. Како наводи Лораџејн Смит (Smith, 2010), право наслеђе, када су наше емоције и осећај сопства истински ангажовани, није толико у поседовању материјалног колико је то у чину преношења и примања сећања и знања. Ослањајући се на то, рад расветљава питање односа између онога што је заштићено као културно-историјска вредност, која је под критеријумима Унескове Конвенције о светској баштини препозната као универзална, и начина на који то препознају и доживљавају сами посетиоци следећих локалитета на Косову и Метохији: 1) манастир Високи Дечани; 2) манастир Пећка патријаршија; 3) манастир Грачаница; 4) црква Богородица Љевишка. Истраживање спроведено анализом података – садржаја 3.772 утиска корисника представљена путем платформе Гугл мапе на изабраним локацијама – даје одговор на питање да ли посетиоци локалитета виде исте изазове и лепоте као и представници институција и на који начин нам тако прикупљена сазнања могу помоћи у очувању културне баштине.