Превентивне мере од ширења куге и значај очувања јавног здравља у Србији у ХVIII и првој половини ХIХ века

Slaviša D. Nedeljković; Miloš Z. Đorđević; Miroslav D. Pešić

doi:10.5937/zrffp55-54179

Slaviša D. Nedeljković Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju https://orcid.org/0000-0001-5942-8229
Miloš Z. Đorđević Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju https://orcid.org/0000-0002-6341-1224
Miroslav D. Pešić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju https://orcid.org/0000-0002-9249-0646

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-54179

Ključne reči: куга, санитарни кордон, контумац, Аустрија, Турска

Sažetak

Санитарни кордон у делу Србије који је обухватао територију аустријских пограничних дистриката по први пут је успостављен након Аустро-турског рата (1716–1718) и потписаног Пожаревачког мира 1718. године. Укључивањем санитарних служби у уређење контумаца и објавом инструкција за издржавање карантина, Аустрија се трудила да спречи заразу на својој територији. Турска није водила рачуна о епидемији заразних болести, због чега се одатле куга углавном ширила. У раду ће на основу извора и релевантне литературе бити обрађени поступци у контумацима у периоду аустријске управе у провинцији Краљевству Србији (1718–1739), као и санитарне прилике у Кнежевини Србији у ХIХ веку.

Reference

Гавриловић, М. (1908). Милош Обреновић и Вук Стефановић Караџић. Нови Сад: Књижара Г. Кона у Београду.

Гавриловић, С. (1979). Вести о куги у Србији 1792–1793. Историјски часопис, 25–26, 279–283.

Ђорђевић, Т. Р. (1938). Медицинске прилике за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815–1839). Београд: Централни хигијенски завод.

Историја српског народа, књ. V-1. (1981). Београд: СКЗ.

Куниберт, Б. (1901). Српски устанак и прва влада кнеза Милоша Обреновића 1804–1850. Београд: Штампарија Д. Димитријевића.

Марјановић, В. (1970). Фармација у Србији у XIX веку. Београд: Ветпром.

Пецињачки, С. (1983). Царински приходи и расходи аустријске Краљевине Србије 1730–1732. године. Мешовита грађа, XI, 73–133.

Радовић, Д. (2021). Карло Пацек и његов допринос развоју здравствене заштите у Кнежевини Србији (1833–1842). У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 25–39). Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет.

Савић, А. (2021). Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858). У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 41–54). Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет.

Стојанчевић, В. (1966). Милош Обреновић и његово доба. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Стојанчевић, В. (1952). Кнез Милош и заштита српске границе за време епидемије куге у Турској 1836–1838. године. Историјски гласник, 1–2, 61–85.

Шешум, У. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707–1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 11–24). Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет.

Beinhauer, W. (1843). Sammlung der bis zum Jahre 1800 erschienenen Patente und Verordnungen der Hofstellen, der k.k. n.ö. Regierung und des k.k. n.ö. Apellationsgerichtes, Volume 1. Wien: Gedrück von Ferdinand Urlich.

Beringer, U. (1895). Geschichte des Zofingervereins: Kulturbilder aus dem schweiz. Studentenleben des neunzehnten Jahrhunderts, Volume 1. Basel: Kreis.

Đorđević, M. (2016). Sanitary Policy of Habsburg Monarchy and Organization of Paraćin Quarantine in 18th Century. Acta hist. med. stom. pharm. med. vet., 35(1), 29–38.

Horbec, I. (2015). Zdravlje naroda – bogatstvo države. Prosvijećeni apsolutizam i počeci sustava javnoga zdravstva u Hrvatskoj. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Jeremić, R. (1935). Zdravstvene prilike u jugoslovenskim zemljama: do kraja devetnaestog veka. Zagreb: Škola narodnog zdravlja.

Lindenmayr, E. P. (1876). Serbien: dessen Entwickelung und Fortschritt im Sanitaets-Wesen: mit Andeutungen über die gesamten Sanitäts-Verhältnisse im Oriente. Temesvár: Csanáder Dioecesan-Buchdruckerei.