Два елемента српске материјалне културе у преводу: метонимија ракије и погаче

Mirjana M. Daničić

doi:10.5937/zrffp55-56258

Mirjana M. Daničić Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za anglistiku https://orcid.org/0000-0001-9152-0877

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-56258

Ključne reči: транслатологија, метонимија, елементи културе, преводна еквиваленција, доместикација, форинизација

Sažetak

Могло би се рећи да се током претходних деценија метонимија, као пример фигуративног језика, развила од стилске фигуре до појмовног система утемељеног у људском искуству. Имајући ово у виду, циљ рада је да се испита које транслатолошке стратегије је могуће применити на превођење популарних, културолошки заснованих метонимијских израза са српског на енглески језик. Ауторка рада методом транслатолошке квалитативне анализе истражује степен еквиваленције који се постиже када се појам из изворне културе преноси у циљну културу, односно степен његовог прилагођавања (адаптације) у случају да није постигнута еквиваленција. Анализирани примери изабрани су из регистра гастрономије као једног од најупечатљивијих обележја српске материјалне културе. Закључак рада је да не постоји универзални транслатолошки „рецепт” који би се могао применити у поступку превођења метонимије и да је у преводилачкој пракси превођење метонимије у великој мери условљено контекстом.

Reference

Аристотел. (1955). О песничкој уметности. Београд: Култура.

Тартаља, И. (1998). Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Тасић, М. и Стаменковић, Д. (2014). Метонимија: од маргинализованог тропа до централног појмовног механизма. У: В. Лопичић и Б. Мишић-Илић (ур.), Језик, књижевност, маргинализација – језичка истраживања, зборник радова (стр. 251–262). Ниш: Филозофски факултет. https://doi.org/10.13140/RG.2.1.4114.5048

Anonim. (2022, 1. decembar). Šljivovica uvrštena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Danas Online, 1.

Brandy. (n.d.). Encyclopaedia Britannica. Преузето 1. децембра 2022. са: https://www.britannica.com/topic/brandy

Haicui, Z. (2014). On metonymy and its translation. World Journal of English Language, 4(4), 28–34. https://doi.org/10.5430/wjel.v4n4p28

Ivir, V. (1985). Teorija i tehnika prevođenja. Sremski Karlovci: Centar „Karlovačka Gimnazija”.

Jakobson, R. (1987). Language in Literature. Cambridge, Mass.: Harvard UP.

Kovačević, Ž. (1992). Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka. Beograd: „Filip Višnjić” – Draganić – Alfa.

Littlemore, J. (2015). Metonymy – Hidden Shortcuts in Language, Thought and Communication. Cambridge: CUP.

Lodge, D. (1977). Načini modernog pisanja – metafora, metonimija i tipologija moderne književnosti. Zagreb: Globus – Stvarnost.

Munday, J. (2012). Evaluation in Translation: Critical Points of Translator Decision-Making. London: Routledge.

Pym, A. (2010). Exploring Translation Theories. London: Routledge.

Venuti, L. (2008). The Translator’s Invisibility: A History of Translation (2nd edition). London: Routledge.