Научно-теоријска утемељеност наставних система

  • Mile Đ. Ilić Srpska akademija obrazovanja, Beograd
  • Ljiljana S. Jerković Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju i metodike https://orcid.org/0009-0009-5060-0470
Ključne reči: наставни систем, дидактичке парадигме, теорије учења, дидактичке теорије, обиљежја и исходи наставних система

Sažetak


Циљ овог рада је идентификација и компарација научно-теоријских основа традиционалних и репрезентативних иновативних наставних система. Метатеоријском анализом и компарацијом установљено је да су теоријска утемељења система традиционалне (предавачке и предавачко-приказивачке) наставе: конзервативна дидактичка парадигма, стимулус–реакција теорије учења, гносеолошке теорије образовања, асоцијативна психологија, класично-дидактичка полазишта и инструкције Хербарта, Коменског и сљедбеника, а главни исходи су углавном репродуктивна вербална знања. У основи иновативне (проблемске, индивидуализоване, пројектне, контекстуалне, развијајуће, рецепционе, респонсибилне, интерактивне, компјутеризоване, инклузивне…) наставе су: рационалистичка, конструктивистичка и феноменолошка дидактичка парадигма; савремене дидактичке теорије; стимулус–организам–реакција теорије учења и стваралаштва; теорије унутрашње мотивације, ненасилне комуникације и инклузије; теорија развијајуће наставе; теорија конфлуентног образовања, еманципаторске педагошке и хуманистичко-персоналистичке теорије, а исходи су: трансферабилна знања, продуктивна умијећа, развијене мисаоне и креативне способности, практично-животне вјештине и компетенције цјеложивотног учења. Указано је на педагошке импликације резултата проучавања, посебно у сталном побољшавању квалитета наставе, унапређивању концепције истраживања и дисеминације иновативних наставних система и у осавремењивању студијских програма на наставничким факултетима.

Reference

Виготски, Л. (1996). Дечија психологија, IV. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Научна књига – Учитељски факултет.

Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2016). Модели развијајуће наставе I. Београд: Учитељски факултет.

Давидов, В. В. (1995). О схватањима развијајуће наставе. У: С. Крњајић (прир.), Сазнање и настава (стр. 9–36). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Илић, M. (2011). Квалитет универзитетске наставе и болоњски процес. У: Д. Бранковић (ур.), Квалитет наставног и научног рада и болоњски процес (стр. 9–45). Бања Лука: Филозофски факултет.

Илић, М. (2015). Дидактика и слобода учесника наставног процеса. У: М. Бабић (ур.), Наука и слобода (стр. 645–667). Источно Сарајево: Филозофски факултет. https://doi.org/10.7251/ZRNSFFP0915645I

Илић, М. (2017). Дидактичко-методички токови, истраживачке оријентације и системи наставе у теорији и стварности. У: Д. Мастиловић (ур.), Наука и стварност (стр. 57–79). Источно Сарајево: Филозофски факултет.

Јерковић, Љ. (2023). Индивидуално планирана настава. Бања Лука: Филозофски факултет.

Јоргић, Д. (2011). Интерактивно стручно усавршавање наставника. Лакташи: Графомарк.

Костовић, С., Ољача, М. и Ђерманов, Ј. (2008). Парадигме у педагогији и учење учења. У: Д. Бранковић (прир.), Наука, култура и идеологија (стр. 263–277). Бања Лука: Филозофски факултет.

Мијановић, Н. (2023). Конструктивизам као савремена наставна парадигма. Иновације у настави, XXXVI (1), 21–32. https://doi.org/10.5937/inovacije2301021M

Рудакова, И. А. (2005). Дидактика – среднее профессиональное образование. Ростов-на-Дону: Феникс.

Хуторской, А. В. (2004). Современная дидактика: Учебник для вузов. Стандарт третьего поколения. СПБ: Питер.

Beccuti, F., & Robutti, O. (2022). Teaching mathematics in today’s society: Didactic paradigms, narratives and citizenship. For the Learning of Mathematics, 42(2), 29–34.

Dagar, V., & Yadav, A. (2016). Constructivism: A paradigm for teaching and learning. Arts and Social Sciences Journal, 7(4), 1–4. https://doi.org/10.4172/2151-6200.1000200

Freudenthal, H. (1991). Revisiting Mathematics Education. China Lectures. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.

Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Zagreb: Školska knjiga.

Glynn, S. M., & Winter, L. K. (2004). Contextual teaching and learning of science in elementary schools. Journal of Elementary Science Education, 16(2), 51–63.

Gojkov, G. (2011). Didactic limitations of constructivistic learning model in teaching. Metodički obzori, 13 (6), 19–39.

Guba, E., & Lincoln, Y. S. (2005). Paradigmatic controversies, contradictions, and emerging confluence. In: N. K. Denzin & Y. S. Lincoln (Eds.), The SAGE Handbook of Qualitative Research (pp. 191–215). London – New Delhi: Sage Publications.

Ilić, M. (1998). Nastava različitih nivoa složenosti. Beograd: Učiteljski fakultet.

Ilić, M. (2002). Responsibilna nastava. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci.

Ilić, M. (2012). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet.

Ilić, M. (2020). Didaktika. Banja Luka: Filozofski fakultet.

Matijević, M. i Topolovčan, T. (2017). Konstruktivistička nastava. Zagreb: Školska knjiga i Sveučilište u Zagrebu.

Ničković, R. (1970). Učenje putem rešavanja problema u nastavi. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Parnell, D. (2001). Contextual Teaching Works! Helping Students Reach Higher Levels of Achievement. Waco, TX: CCI Publishing.

Phillips, D. C. (1995). The good, the bad and the ugly: The many faces of constructivism. Educational Researcher, 24(7), 5–12. https://doi.org/10.3102/0013189X024007005

Rustenpašić, M. S. (2020). Projektna nastava bazirana na ishode učenja. Sarajevo: Pedagoški fakultet.

Schell, J. W., & Schell, B. A. B. (2008). Teaching for expert practice. In: B. A. Schell & J. W. Schell (Eds.), Clinical Reasoning in Occupational Therapy (pp. 89–96). Baltimore, MD: Lippincott, Williams and Wilkins.

Slatina, M. (2005). Od individue do ličnosti – uvođenje u teoriju konfluentnog obrazovanja. Zenica: „Dom štampe”.

Stevanović, M. (1998). Metode recepcije u nastavi. Tuzla: R&S.

Stevanović, M. (2003). Interaktivna stvaralačka nastava. Rijeka: Andromeda d.o.o.

Stojaković, P. (2005). Psihologija za nastavnike. Banja Luka: Media centar – PRELOM.

Tehart, E. (2003). Constructivism and teaching: A new paradigm in general didactics?. Curriculum Studies, 35 (1), 25–44.

Topolovčan, T., Rajić, V. i Matijević, M. (2017). Multimedijska didaktika. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu – Učiteljski studij.

Objavljeno
2025/06/26
Rubrika
Прегледни чланак