Позитивно образовање у настави енглеског као страног језика: запажања и идеје
Sažetak
У раду се представљају основни принципи позитивног образовања, теоријског оквира који подучавању приступа са становишта позитивне психологије. Према овом оквиру, чији је главни теоретичар Мартин Селигман, рад са ученицима који се заснива на развијању позитивних емоција и њиховог општег благостања (енгл. well-being) повећава и њихов академски успјех. Потврду директне везе између развијања позитивних емоција и бољег успјеха из свих предмета дају многобројна истраживања на различитим нивоима образовања (Adler, 2016; Durlak et al., 2011; Fredrickson, 2004; 2005; Hoare et al., 2017; Seligman, 2008; 2017; Seligman & Adler, 2018; Seligman et al., 2009). Рад садржи опис и анализу три пробна часа енглеског језика као изборног предмета на универзитету заснована на позитивном образовању. Један час за циљ је имао подизање свијести о сопственим емоцијама и препознавање емоција других људи, а други правилно именовање емоција и проширивање рјечника емоција. Трећи час био је усмјерен на појам и значај емпатије као важног механизма повезивања у ужим и ширим заједницама (Forgeard et al., 2011; Gilbert, 2015; Neff & Germer, 2017; Norrish et al., 2013). Анализа се заснива на принципима експлоративног акционог истраживања (Smith & Rebolledo, 2018; 2022). Ови часови замишљени су као примјери имплицитног подучавања и могу да служе као предложак за осмишљавање задатака током којих би се истовремено моглe подучавати и вјештине говора, писања, читања и слушања енглеског (или неког другог) језика и радити на подизању свијести о себи, другима и начинима да се допринесе сопственој заједници.
Осмишљавање дијела часа или комплетних часова по принципима позитивног образовања је, сасвим сигурно, један од начина да се постигну циљеви подучавања—усвајање знања и вјештина из одређене научне области, као и вјештина које помажу да се кроз живот иде свјесније, храбрије, издржљивије и саосјећајније, и да се на уму има лично благостање, али и благостање оних са којима дијелимо овај свијет. Часови описани у овом раду представљају примјере многобројних начина на који се овакви часови могу формулисати или проширити на цијели семестар, и то тако да се лако уклопе у постојеће наставне планове и програме. Задаци засновани на позитивном образовању стварају простор да се о многим апстрактним темама (нпр. слобода, мир, толеранција, успјех, неуспјех, напредак, јединство итд.) говори разумљиво и лако и да студенти подједнако учествују у креирању часа. Њихове реакције на ове часове су позитивне, што су и сами имали потребу да истакну, а током часова се могао уочити већи ангажман и одлична сарадња са колегиницама и колегама.
Reference
Allwright, D., & Hanks, J. (2009). The Developing Language Learner: An Introduction to Exploratory Practice. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Allwright, D. (2015). Putting “understanding” first in practitioner research. In: K. Dikilitas, R. Smith, & W. Trotman (Eds.), Teacher–Researchers in Action (pp. 19–36). Faversham: IATEFL.
Adler, A. (2016). Teaching Well-Being Increases Academic Performance: Evidence from Bhutan, Mexico, and Peru (unpublished doctoral dissertation). University of Pennsylvania, Philadelphia.
Durlak, J., Weissberg, R., Dymnicki, A., Taylor, R., & Schellinger, K. (2011). The impact of enhancing students’ social and emotional learning: A meta-analysis of school-based universal interventions. Child Development, 82(1), 405–432. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2010.01564.x
Forgeard, M., Jayawickreme, E., Kern, M., & Seligman, M. (2011). Doing the right thing: Measuring wellbeing for public policy. International Journal of Wellbeing, 1(1), 79–106. https://doi.org/10.5502/ijw.v1i1.15
Fredrickson, B. L. (2004). The broaden-and-build theory of positive emotions. In: S. Zeki (Ed.), Philosophical Transactions of the Royal Society, B: Biological Sciences, 359(1449), 1367–1377. https://doi.org/10.1098/rstb.2004.1512
Fredrickson, B. (2005). The broaden-and-build theory of positive emotions. In: F. Huppert, N. Baylis, & B. Keverne (Eds.), The Science of Well-Being (pp. 216–239). Oxford: Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/acprof:oso/9780198567523.003.0008
Germer, C., & Neff, K. (2019). Mindful self-compassion (MSC). In: I. Ivtzan (Ed.), The Handbook of Mindfulness-Based Programs: Every Established Intervention, from Medicine to Education (pp. 357–367). London: Routledge.
Gilbert, P. (2015). The evolution and social dynamics of compassion. Social and Personality Psychology Compass, 9(6), 239–254. https://doi.org/10.1111/spc3.12176
Hanks, J. (2015). Language teachers making sense of exploratory practice. Language Teaching Research, 19(5), 612–633. https://doi.org/10.1177/1362168814567805
Hoare, E., Bott, D., & Robinson, J. (2017). Learn it, live it, teach it, embed it: Implementing a whole school approach to foster positive mental health and wellbeing through positive education. International Journal of Wellbeing, 7(3), 56–71. https://doi. org/10.5502/ijw.v7i3.645
Furey, P. (2020, August 3). How empathy works—and sympathy can’t [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=1f0eSejlzLo
Jennings, P., & Greenberg, M. (2009). The prosocial classroom: Teacher social and emotional competence in relation to student and classroom outcomes. Review of Educational Research, 79(1), 491–525. https://doi.org/10.3102/0034654308325693
Kern, M., & Kaufman, S. (2017). Research in positive education. In: D. Bott, H. Escamilia, S. Kaufman, M. Kern, C. Krekel, R. Schlicht-Schmälzle, A. Seldon, M. Seligman, & M. White (Eds.), The State of Positive Education (pp. 32–35). Dubai: World Governments Summit.
Kokolas, G. (2022). Teaching mindfulness to students by example. TESOL Greece Journal, 156(4), 39–42.
Mandolini, M. (2020, 17 November). What is positive education. Teacher Academy. https://www.teacheracademy.eu/blog/positive-education/
Neff, K. D., & Germer, C. (2017). Self-compassion and psychological wellbeing. In: E. Seppälä, E. Simon-Thomas, S. Brown, M. Worline, C. Cameron, & J. Doty (Eds.), Oxford Handbook of Compassion Science (pp. 371–386). Oxford: Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/oxfordhb/9780190464684.013.27
Norrish, J. M., Williams, P., O’Connor, M., & Robinson, J. (2013). An applied framework for positive education. International Journal of Wellbeing, 3(2), 147–161. https:// doi.org/10.5502/ijw.v3i2.2
O’Brien, M., & Blue, L. (2018). Towards a positive pedagogy: Designing pedagogical practices that facilitate positivity within the classroom. Educational Action Research, 26(3), 365–385. https://doi.org/10.1080/09650792.2017.1339620
Rimm-Kaufman, S., Larsen, R., Baroody, A., Curby, T., Ko, M., Thomas, J., Merritt, E., Abry, T., & DeCoster, J. (2014). Efficacy of the responsive classroom approach: Results from a 3-year, longitudinal randomized controlled trial. American Educational Research Journal, 51(3), 567–603. https://doi.org/10.3102/0002831214523821
RSA. (2013, December 10). Brené Brown on empathy [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=1Evwgu369Jw
Seligman, M. (2008). Positive education and the new prosperity: Australia’s edge. Education Today, 8(3), 20–21.
Seligman, M., Ernst, R., Gillham, J., Reivich, K., & Linkins, M. (2009). Positive education: Positive psychology and classroom interventions. Oxford Review of Education, 35(3), 293–311. https://doi.org/10.1080/03054980902934563
Seligman, M. (2017). One leader’s account and the history of positive education. In: D. Bott, H. Escamilia, S. Kaufman, M. Kern, C. Krekel, R. Schlicht-Schmälzle, A. Seldon, M. Seligman, & M. White (Eds.), The State of Positive Education (pp. 8–13). Dubai: World Governments Summit.
Seligman, M., & Adler, A. (2018). Positive education. In: J. Helliwell, R. Layard, & J. Sachs (Eds.), Global Happiness Policy Report: 2018 (pp. 52–73). Dubai: Global Happiness Council.
Smith, R. (2015). Exploratory action research as workplan: Why, what and where from? In: K. Dikilitas, R. Smith, & W. Trotman (Eds.), Teacher-Researchers in Action (pp. 37–45). Faversham: IATEFL.
Smith, R., & Rebolledo, P. (2018). A Handbook for Exploratory Action Research. London: British Council.
Smith, R., & Rebolledo, P. (2022). Exploratory Action Research for Enhanced Teaching and Learning. London: British Council.
United Nations. (2015). Transforming Оur World: The 2030 Аgenda for Sustainable Development. https://sdgs.un.org/sites/default/files/publications/21252030%20Agenda%20for%20Sustainable%20Development%20web.pdf
Waters, L. (2011). A review of school-based positive psychology interventions. The Australian Educational and Developmental Psychologist, 28(2), 75–90. https://doi.org/10.1375/aedp.28.2.75
Waters, L. (2021). Positive education pedagogy: Shifting teacher mindsets, practice, and language to make wellbeing visible in classrooms. In: M. Kern & M. Wehmeyer (Eds.), The Palgrave Handbook of Positive Education (pp. 137–164). Cham: Palgrave Macmillan/Springer Nature. https://doi.org/10.1007/978-3-030-64537-3_6
What is empathy. In Diverse Company. (2022, July 29). [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=KnHDwPocH64
Wheldall, K., & Bradd, L. (2010). Classroom seating arrangements and classroom behaviour. In: K. Wheldall (Ed.), Developments in Educational Psychology (2nd Ed.) (pp. 181–195). London: Routledge
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293