Ана Крејчик, хуманиста, социјални радник и прва жена на полицијским дужностима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Sažetak

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), хуманитарна женска друштва, под окриљем Народног женског савеза Краљевине СХС (1919–1941), покренула су иницијативу за ангажовањем жена у раду полиције, посебно током полицијског поступања према малолетницима и женама. Превентивни рад на сузбијању малолетничког криминалитета и спречавању друштвено неприхватљивих понашања, који су често настајали услед тешких животних околности и недовољне бриге надлежних државних институција, све више је био заступљен у свету. Схватајући значај превентивног деловања, у Народном женском савезу Краљевине СХС формирана је посебна секција која је касније прерасла у самостално друштво „Заштита девојака” (1924) ради пружања помоћи незбринутој деци, ратној сирочади и женској омладини, који су често постајали жртве криминала.

За рад са малолетницама извршиоцима кривичних дела и девојчицама склоним друштвено неприхватљивом понашању било је неопходно искуство на пољу социјалног и хуманитарног рада, где су активисткиње добротворних женских друштава имале истакнуту улогу. Законом је било омогућено да се у заштити најугроженијег дела становништва, поред државних органа, као помоћни органи месне заштите укључе и лица са истакнутом склоношћу за рад са децом у својству повереника.

Ана Крејчик (1870–1944), хуманиста, социјална радница и добровољна болничарка, чланица Кола српских сестара, именована је за првог повереника полиције за заштиту и спасавање женске младежи (1923) при полицијским властима Управе града Београда. Основни задатак поверенице био је да се кроз активно учешће у истражним полицијским радњама према малолетним лицима и превентивни рад у хуманитарним женским удружењима утиче на смањење криминалитета младих девојака.

Рад поверенице за заштиту девојака показао се као успешан спој социјалног старања и рада полиције у превенцији женског малолетничког криминалитета. Стручна и саветодавна подршка поверенице при испитивању приведених малолетница била је од пресудне важности за доношење одлука о даљем поступању према њима. Рад на социјалном пољу преко хуманитарних женских друштава исказан је кроз бригу о деци без старатељства. Под утицајем поверенице, велики број девојака, лишен делимично или у потпуности родитељског старања, стручно је оспособљен за рад и самосталан живот, чиме је створена могућност да постану позитивни чланови друштвене заједнице. Бригом и надзором над штићеницама под окриљем друштва „Заштита девојака” током боравка у дому и након осамостаљивања смањене су могућности за одавање криминалу и препуштање животу са друге стране закона.

Синтезом резултата спроведеног истраживања презентованих у овом раду може се закључити да је Ана Крејчик, повереник за заштиту женске младежи, била прва жена на полицијским дужностима у Краљевини СХС. Својим радом у својству поверенице, постала је позитиван пример ангажовања жена за рад у полицији и потврдила значај примене превенције у сузбијању криминалитета.