Ана Крејчик, хуманиста, социјални радник и прва жена на полицијским дужностима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца
Sažetak
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), хуманитарна женска друштва, под окриљем Народног женског савеза Краљевине СХС (1919–1941), покренула су иницијативу за ангажовањем жена у раду полиције, посебно током полицијског поступања према малолетницима и женама. Превентивни рад на сузбијању малолетничког криминалитета и спречавању друштвено неприхватљивих понашања, који су често настајали услед тешких животних околности и недовољне бриге надлежних државних институција, све више је био заступљен у свету. Схватајући значај превентивног деловања, у Народном женском савезу Краљевине СХС формирана је посебна секција која је касније прерасла у самостално друштво „Заштита девојака” (1924) ради пружања помоћи незбринутој деци, ратној сирочади и женској омладини, који су често постајали жртве криминала.
За рад са малолетницама извршиоцима кривичних дела и девојчицама склоним друштвено неприхватљивом понашању било је неопходно искуство на пољу социјалног и хуманитарног рада, где су активисткиње добротворних женских друштава имале истакнуту улогу. Законом је било омогућено да се у заштити најугроженијег дела становништва, поред државних органа, као помоћни органи месне заштите укључе и лица са истакнутом склоношћу за рад са децом у својству повереника.
Ана Крејчик (1870–1944), хуманиста, социјална радница и добровољна болничарка, чланица Кола српских сестара, именована је за првог повереника полиције за заштиту и спасавање женске младежи (1923) при полицијским властима Управе града Београда. Основни задатак поверенице био је да се кроз активно учешће у истражним полицијским радњама према малолетним лицима и превентивни рад у хуманитарним женским удружењима утиче на смањење криминалитета младих девојака.
Рад поверенице за заштиту девојака показао се као успешан спој социјалног старања и рада полиције у превенцији женског малолетничког криминалитета. Стручна и саветодавна подршка поверенице при испитивању приведених малолетница била је од пресудне важности за доношење одлука о даљем поступању према њима. Рад на социјалном пољу преко хуманитарних женских друштава исказан је кроз бригу о деци без старатељства. Под утицајем поверенице, велики број девојака, лишен делимично или у потпуности родитељског старања, стручно је оспособљен за рад и самосталан живот, чиме је створена могућност да постану позитивни чланови друштвене заједнице. Бригом и надзором над штићеницама под окриљем друштва „Заштита девојака” током боравка у дому и након осамостаљивања смањене су могућности за одавање криминалу и препуштање животу са друге стране закона.
Синтезом резултата спроведеног истраживања презентованих у овом раду може се закључити да је Ана Крејчик, повереник за заштиту женске младежи, била прва жена на полицијским дужностима у Краљевини СХС. Својим радом у својству поверенице, постала је позитиван пример ангажовања жена за рад у полицији и потврдила значај примене превенције у сузбијању криминалитета.
Reference
Ambasada Republike Češke u Beogradu. Češka manjina u Srbiji. Istorija. https://mzv.gov.cz/belgrade/sr/informacije/ceska_manjina/istorija/index.html
Anonim. (1916, 8. avgust). Otvaranje središne kuhinje. Beogradske novine, II (175), 2.
Božinović, N. (1996). Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Devedesetčetvrta – Žene u crnom.
Dimić, L. (1994). Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918–1941 (Mogućnosti i organičenja). U: P. L. M. Obradović & D. Stojanović (ur.), Srbija u modernizacijskim procesima XX veka (str. 193–209). Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Kecman, J. (1978). Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918–1941. Beograd: Narodna knjiga – Institut za savremenu istoriju.
Аноним. (1913, 27. јануар). Из наших болница. У операционој сали болнице Кола српских сестара. Балкански рат, 1 (2), 22.
Аноним. (1913, 3. фебруар). Из минулих ратова. Балкански рат, 1 (3), 46.
Аноним. (1913, 6. октобар). Америчко српство за Црвени крст. Балкански рат, 1 (33), 517.
Аноним. (1915, 1. март). Оболела Американка. Стража, V (60), 2.
Аноним. (1919, 11. октобар). Посета чешког посланика. Застава, 204, 2.
Аноним. (1923). Пленарна седница Управног одбора Народног женског савеза КСХС. Женски покрет, IV (9–10), 436–437.
Аноним. (1924, 24. март). Склониште за посрнуле девојке. Време, IV (814), 3.
Аноним. (1927, 8. децембар). Смрт Јарослава Крејчика. Време, VII (2144), 7.
Аноним. (1929, 17. јун). Скупштина Друштва за заштиту девојака. Време, IX (2686), 6.
Аноним. (1930, 16. јун). Шта се учинило за заштиту девојака. Време, X (3039), 2.
Аноним. (1931, 29. октобар). Прослава у Београду. Време, XI (3530), 3.
Аноним. (1944, 13–14. август). У спомен. Ново време, IV (1021), 7.
Викторовић, М. (2011). О Колу српских сестара. Братство, часопис Друштва Свети Сава, 15, 203–214.
Влајић, М. (1925). Државна заштита деце и младежи. Женски покрет, V (4), 168–173.
Димић, З. (1920). Извештај са конгреса Југославенских жена у Загребу. Жена, 6–7, 284–318.
Д. М. Ш. (1915, 11. март). Мама – родољубиви рад једне посрбљене Чехиње. Пијемонт, V (70), 1–3.
З. (1929, 31. јул). Прослава десетогодишњице социјално хуманог рада наше прве криминалисткиње, г-ђе Ане Крејчик. Време, IX (2728), 4.
Закон о заштити деце и младежи. (1922, 24. јул). Службене новине Краљевине СХС, IV (161), 1–4.
Извештај о раду Народног женског савеза Краљевине СХС у 1924–1925. (1925, 15. октобар). Женски покрет, VI (8), 274–285.
Јагодић, М. (2015). Процена демографских губитака Срба у периоду 1910–1921. Српске студије, 6, 11–65.
Јанковић, З. (1921). Извештај о раду Народног женског савеза за 1921. годину. Женски покрет, 2 (11–12), 326–375.
Картотека житеља Београда и Земуна. Дигитални репозиторијум ИАБ. https://digitalni.arhiv-beograda.org/login.php
Крејчик, Ј. (1918, 21. новембар). Припослано. Правда, 33, 2.
Луковић, Љ. (1930, 2. новембар). Г-ђа Ана Крејчик прославља данас шездесетогодишњицу свог живота. Време, X (3178), 2.
Милановић, Ј. В. (2015). Делфа Иванић. Београд: Evoluta.
Петровић, Н. (2017). Америчка елита за Србију у Великом рату. У: Н. Кузмановић (ур.), Елите у Великом рату (стр. 205–219). Нови Сад: Архив Војводине.
Рајчевић, У. (1984/1985). Српска резбарска школа Јарослава Крејчика у Београду (1905–1914). Зборник Музеја примењене уметности, 28/29, 127–135.
Савез потомака ратника Србије 1912–1920. Дигитализована база података чланова удружења носилаца Албанске споменице 1915–1916. http://xn----7sbbgqqcsmdf1anf9f.xn--90a3ac/NosiociSpomenice/Detalji/4084
Савић, Ј. (2009). Коло српских сестара, одговор елите на женско питање. Гласник Етнографског музеја у Београду, 73, 115–132.
Станојевић, С. (1925). Заштита девојака. У: С. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књ. 1, А–З (стр. 798). Загреб, Краљевина СХС: Библиографски завод.
Столић, А. (2018). Српско народно женско друштво и Међународна алијанса за право гласа жена. Мешовита грађа, XXXIX, 215–232.
Столић, А. (2019). Правила Српског народног женског савеза из 1909. године. Мешовита грађа, XL, 157–169.
Столић, А. (2021). Стенографске белешке о раду Кола српских сестара (Подаци Делфе Иванић 4. 2. 1957). Мешовита грађа, XLII, 314–360.
Херенда, A. Б. (1928, 24. мај). Рад наших жена на спасавању посрнулих девојака. Време, VIII (2305), 6.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293
